Planeta ne može da nas izdrži

Autor : Bilten.rs , Izvor : mediji

zagađenje
Foto: Pixabay

Koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi je na najvišem nivou u poslednjih 800.000 godina i nastavlja da raste, što je glavni uzrok rekordnog zagrevanja planete, saopštila je danas Svetska meteorološka organizacija (WMO).

U izveštaju o globalnom stanju klime navodi se da je 2023. godine, poslednje za koju su dostupni pouzdani podaci, koncentracija ugljen-dioksida bila 420 čestica na milion (ppm), što je 151 odsto više u odnosu na 1750. godinu.

WMO navodi da to odgovara 3,276 gigatona (hiljada milijardi tona) ugljen-dioksida u atmosferi.

Koncetracije i drugih gasova s efektom staklene bašte, metana i azot-oksida, takođe su bile na najvišim nivoima u poslednjih 800.000 godina, a podaci u realnom vremenu pokazuju da su ti nivoi nastavili da rastu i prošle godine.

Stalni rast emisija gasova s efektom staklene bašte, zajedno efektima zagrevanja klimatskog fenomena El Ninjo, glavni je uzrok globalnog zagrevanja i obaranja temperaturnih rekorda 2023, a zatim i 2024, navodi WMO.

Godine od 2015. do 2024. godine bile su pojedinačno najtoplije godine u istoriji merenja, a 2024. je verovatno prva godina u kojoj je prosečna globalna temperatura bila za 1,5 stepeni viša u odnosu na predindustrijski period.

U izveštaju se potvrđuje se da je prošla godina bila najtoplija od početka merenja pre 175 godina, ali se dodaje da dugoročno zagrevanje, prosek tokom više decenija, ostaje ispod granice od 1,5 stepeni postavljene Pariskim sporazumom.

Globalna srednja temperatura 2024. godine bila je oko 1,55 stepeni iznad proseka u periodu od 1850. do 1900. godine.

“Zagrevanje iznad 1,5 stepeni u jednoj godini ne ukazuje na to da su dugoročni temperaturni ciljevi Pariskog sporazuma nedostižni, ali to jeste poziv na buđenje da povećavamo rizike za naše živote, ekonomije i planetu”, rekla je generalna sekretarka WMO Seleste Saulo.

U izveštaju se procenjuje da je trenutno dugoročno globalno zagrevanje između 1,34 i 1,41 stepeni u poređenju sa predindustrijkim periodom.

Neočekivanim temperaturnim skokovima možda su doprineli i drugi faktori, uključujući promene u solarnom ciklusu, masivnu vulkansku erupciju i smanjenje rashladnih aerosola, navodi se u izveštaju.

“Jasni znaci klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom dostigli su nove visine 2024. godine, a neke od posledica su nepovratne stotinama, ako ne i hiljadama godina”, saopštila je WMO, ukazavši takođe na ogromne ekonomske i društvene potrese usled ekstremnih vremenskih uslova.

U izveštaju se ističe i da okeani nastavljaju da se zagrevaju, nivo mora i dalje da raste i da se površina leda smanjuje alarmantnom brzinom.

Tokom svake od proteklih osam godina postavljen je novi rekord temperature okeana, koja je prošle godine bila najviša za 65 godina merenja.

Zagrevanje okeana dovodi do degradacije morskih ekosistema, gubitka biodiverziteta i smanjenja ponora ugljenika u okeanu, podstiče tropske oluje i doprinosi porastu nivoa mora.

Klimatske projekcije pokazuju da će se zagrevanje okeana nastaviti barem do kraja 21. veka, čak i ako se smanji emisija ugljenika.

Stopa porasta nivoa mora se tokom protekle decenije udvostručila u odnosu na period od 1993. do 2002. godine, navodi se u izveštaju i ukazuje da to ima štetne uticaje na ekosisteme i infrastrukturu i povećava rizik od poplava i kontaminacije podzemnih voda slavnom vodom.

Takođe se beleže rekordi u pogledu smanjenja površine arktičkog i antarktičkog ledenog pokrivača i gubitka mase glečera.

WMO upozorava da su tropski cikloni, poplave, suše i drugi ekstremni vremenski događaji 2024. godine doveli do najvećeg broja novih raseljavanja ljudi zabeleženih u poslednjih 16 godina, uništavanju kuća, kritične infrastrukture, šuma, poljoprivrednog zemljišta i biodiverziteta, kao i da su doprineli pogoršanju kriza sa hranom i izazvali ogromne ekonomske gubitke.

“Naša planeta izdaje više signala na uzbunu, ali ovaj izveštaj pokazuje da je ograničenje dugoročnog globalnog porasta temperature za 1,5 stepeni Celzijusa i dalje moguće. Lideri moraju da pojačaju napore da bi se to dogodilo, da iskoriste prednosti jeftinih, čistih obnovljivih izvora energije za svoje ljude i privrede, sa novim nacionalnim klimatskim planovima koji treba da budu doneti ove godine”, rekao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš.

Saulo je istakla da se moraju poboljšati sistemi za rana upozorenja i klimatske službe kako bi se pojačala otpornost na ekstremne vremenske i klimatske uslove.

–

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

www.VRACARRESORT.com

POSLEDNJE VESTI:

POGLEDAJTE JOŠ

Podelite vest