Podeli vest

Zamenska hrana poput ovsenog mleka i proteina na bazi biljaka postaje sve popularnija, ali da li su zamenske namirnice zaista bolji izbor?

Autor : Bilten.rs , Izvor : Bilten.rs

ZDRAVA ISHRANA
Foto: Shutterstock

Širom sveta police sa mlekom u supermarketima su postale ispunjene raznovrsnim biljnim alternativama. Počelo je sa ovsenim, kokosovim, pirinčanim i sojinim mlekom, ali sada su bademovo, lešnikovo, konopljino pa čak i graškasto mleko postali sve popularniji izbori.

Zbog ovog trenda je kako piše britanski Telegraf potrošnja kravljeg mleka u ovoj zemlji opala za čak 20 procenata.

Međutim, iako se ove zamene često reklamiraju kao zdravije opcije, da li je to zaista tako?

Nova studija koja je rađena na Univerzitetu u Minesoti, koju je vodila epidemiologinja Abigail Johnson, pokazuje da nije

Kada su Johnson i njeni kolege analizirali nutritivne oznake 237 biljnih alternativa za mleko napravljenih od badema, ovasa, pirinča ili soje, ustanovili su da samo 19 posto njih ima istu količinu proteina kao obično kravlje mleko. Trećina je imala manje kalcijuma i vitamina D. Prethodna istraživanja su pokazala da biljna mleka takođe imaju manje minerala poput magnezijuma, cinka i selena.

U biljna mleka se dodaje i šećer

“Neka biljna mleka sadrže dodane šećere, što kravlje mleko nema”, kaže Johnson. “Primetili smo da su neka biljna mleka imala dodane šećere u nivou koji je sličniji proizvodima s ukusima poput čokoladnog mleka.”

Šta onda uzimati, a šta ne?

Niskomasni jogurti mogu delovati kao zdrav slatki užitak, posebno kada su označeni primamljivim etiketama koje sugerišu da sadrže dodatne probiotike, ali u stvarnosti, nutricionisti su vrlo skeptični.

Voćni jogurti su veliko “NE”

“Mnogi ljudi svakodnevno jedu voćne jogurte i daju ih svojoj deci, misleći da su zdravi, a nisu svesni da su to ultraprocesirana hrana”, kaže Tim Spector, epidemiolog sa Kraljevskog koledža u Londonu i suosnivač personalizovane nutritivne aplikacije Zoe.

Spector opisuje uobičajene brendove jogurta koji ponekad sadrže tri različita izvora dodatnih slobodnih šećera – koncentrat voćnog soka, trsku šećera i modificirani skrob – kao i emulgator karagenan.

“Ovaj emulgator je povezan sa povećanim upalama creva”, kaže on. “Slobodni šećeri su problematični zbog povećanog rizika od karijesa, ali i od dijabetesa tipa 2 i gojaznosti.”

Zamena: običan, prirodan jogurt.

“Običan jogurt je jeftin za kupovinu i lako se može začiniti kod kuće dodavanjem voća, oraha ili meda”, kaže Spector.

Čitajte sitna slova kda birate musli

Registrovani nutricionista Clarissa Lenher za britanski Telegraf kaže da treba dobro obratiti pažnju na muslije i na njihov sastav jer najčešće imaju više šećera i manjak vlakana.

“Tipična porcija od 30 ili 40 grama može sadržati samo tri ili četiri grama vlakana, a mi bismo trebali unositi 30 grama vlakana dnevno”, kaže ona. “Dakle, to vam pruža samo 10 posto vaših dnevnih potreba za vlaknima, što nije dovoljno. Za doručak, idealno bi bilo da unesemo bliže trećini naše dnevne potrebe za vlaknima.”

Zamena: Lenher preporučuje da tražite brendove koji sadrže maksimalno samo jedan izvor nerafinisanog šećera i imaju oko 10 grama vlakana.

I voda sa dodacima je – “NE”

Vode koje se reklamiraju kao sjajan izbor za sportiste sa raznim ukusima veoma često sadrže veliku količinu šećera, a pažnja sa toga su reklamama skreće na elektrolite.

Zamena: voda.

Iako su mnogi sportski napici izotonični, što znači da sadrže slične koncentracije tečnosti, šećera i soli kao krv, Rouland kaže da su manje efikasni od vode kada je reč o hidrataciji. To je zato što su bogati jednostavnim šećerima koji se brzo vare, što rezultira visokom koncentracijom šećera u crevima.

“Crevo može apsorbovati samo određenu količinu šećera odjednom”, kaže on. “Telo zato zadržava vodu, što ograničava količinu tečnosti koja ulazi u krvotok. Zbog toga, samo konzumiranje vode je bolji način hidriranja.”

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI: