Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je da ne postoje rokovi za dogovor Beograda i Prištine.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

eskobar
FOTO TANJUG/ VLADIMIR SPORCIC

Eskobar je u intervjuu RTS-u rekao da mu nije poznato da evropski predlog zahteva hitno rešenje u roku od nekoliko nedelja, ali da svakako zahteva veoma brz napredak u dijalogu.

Dodao je da nije došao u Srbiju kako bi odredio rokove.

„Ne, apsolutno ne. Ne znam odakle je to poteklo, ali nema rokova”, istakao je Eskobar.

Odgovarajući na pitanje da li bi za nekoliko nedelja trebalo da se dođe do rešenja, Eskobar je kazao da postoji francusko-nemački predlog koji SAD podržavaju, te da je to predlog koji treba razmotriti u koji će pomoći da se veoma brzo ostvari napredak u dijalogu.

“Nisam određivao nikakve rokove za to i taj predlog je i dalje u kontekstu dijaloga koji vodi EU”, rekao je Eskobar.

Napomenuo je da nije na SAD da postavljaju rokove i dodao da mu nije poznato ni da su ih postavili Evropljani.

„Da, pominjane su nedelje, ali mislim da to znači da ovaj predlog treba veoma pažljivo razmotriti i da ga treba posmatrati u kontekstu onoga što se dešava u Evropi. Evropa se suočava s jednom od najvećih kriza od Drugog svetskog rata i važno je konsolidovati našu zajednicu, stvoriti stabilnost u evropskom prostoru dok se bavimo krizom u Ukrajini”, rekao je Eskobar.

Eskobar je rekao i da je „potpuno netačno” da je krajnji rok za dogovor 24. februar i dodao da nisu planirane sankcije, te da su Srbija i KiM važni i konstruktivni partneri.

Specijalni izaslanik je naglasio da je od Prištine traženo da odloži preregistraciju do 1. septembra naredne godine.

„Naš razgovor o tome je i dalje u osetljivoj fazi. Zaista se nadam da će produžiti rok, nadam se da će prihvatiti zahtev zemalja Kvinte i lični zahtev državnog sekretara da to odlože da bi primena bila manje haotična i da bi se stekli uslovi za valjano sprovođenje”, rekao je Eskobar odgovarajući na pitanje šta će se dogoditi ako Priština odbije da postupi po zahtevu.

Po pitanju Zajednica srpskih opština Eskobar ističe da nema rokova, ali da je to postojeća obaveza koja mora biti ispunjena.

“I da, uvek pokrećem to pitanje s kosovskim vlastima”, naglasio je i dodao: „Sada. To je postojeća obaveza i jedina obaveza u okviru briselskog dijaloga koja je prošla kroz kosovsku skupštinu. Zato je od ključne važnosti da se reši to pitanje kad razmišljamo o zajednici na severu Kosova i o tome kako oni mogu da ostvare svoja prava i kao građani Srbije i kao građani Kosova”.

Eskobar je rekao da Srbi imaju pravo da učestvuju u kulturnom, društvenom i političkom životu Srbije u skladu s Ustavom Srbije i na osnovu svog državljanstva Srbije, ali da isto tako imaju pravo na punu zaštitu prištinskih institucija na osnovu svog kosovskog državljanstva.

Zato je, naglašava, osnivanje Zajednice srpskih opština ključni preduslov za ostvarivanje napretka.

“Jasno smo stavili do znanja da su bezbednost i dobrobit te zajednice od apsolutne važnosti za stabilnost regiona u celini. Mislim da kosovska vlada to shvata i slažu se s nama”, rekao je upitan da komentariše bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji.

Kako je rekao, cela međunarodna zajednica je fokusirana na to da srpska zajednica bude zaštićena i to ne samo kroz prištinske institucije.

„Imamo i Euleks i Kfor koji su izuzetno fokusirani na bezbednost te zajednice i nastavićemo da izražavamo ozbiljnu zabrinutost povodim svih napada, svih incidenata i posvećuje se mnogo pažnje dobrobiti te zajednice”, naglasio je Eskobar.

Rekao je i da oseća napetosti i zabrinutost srpske zajednice, da oseća da postoji nedostatak poverenja, ali i da oseća da se kosovska strana trudi da premosti taj jaz.

Kako je istakao, obavio je mnogo razgovora s premijerom i predsednicom privremenih prištinskih institucija u kojima su oni predstavili svoje napore da dopru do te zajednice.

“Zato mislim da postoji dobra volja s obe strane, mislim da konstruktivnom saradnjom s Beogradom i Prištinom možemo pomoći da se učini nešto za tu zajednicu i ne samo za tu zajednicu, već za region u celini”, naveo je Eskobar.

Govoreći o dijalogu između Beograda i Prištine, Eskobar je kazao da su SAD kredibilan i važan glas u tom procesu.

“Taj dijalog mora biti pod okriljem EU iz mnogo razloga. U Evropi ste. Glavna težnja vam je ulazak u EU. Kad se dođe do tih rešenja, ona moraju voditi ka evropskim integracijama”, naglasio je Eskobar.

Naglasio je da ih SAD podržavaju politički, ekonomski, tehnički i da imaju svoje bilateralne kanale kojima pomažu da strane dođu do obostrano zadovoljavajućeg rešenja.

“Veoma aktivno podržavamo dijalog, ali on se odvija i odvijaće se pod okriljem EU”, ponovio je Eskobar.

Na pitanje koje su njegove glavne primedbe na račun Beograda i Prištine, Eskobar je rekao da SAD nemaju primedbe, već su zabrinute zbog toga što dijalog ne napreduje.

“Verujemo da obe strane treba konstruktivno da se uključe u dijalog koji vodi EU, obe strane treba da primene postojeće sporazume i obe strane treba da se obavežu na mirno rešavanje svih sporova”, kazao je on.

Istakao je da SAD podržavaju uzajamno priznanje i smatraju da bi to bilo najbolje za region.

“Ali suština dijaloga je da dve strane nađu rešenje koje im odgovara. Ako postoji rešenje koje odgovara obema stranama”, naveo je Eskobar.

On je istakao da želi da ljudi shvate da u ovom trenutku SAD imaju partnerski odnos sa Srbijom.

“Taj odnos se ubrzano poboljšava i obe strane imaju koristi od toga. Želimo da iskoristimo taj pozitivni zamah i ekonomski napredak i društveni i kulturni napredak u regionu kao deo podrške dijalogu”, naglasio je Eskobar.

Na pitanje šta sledi kazao je da će SAD nastaviti da se konsultuju “sa oba glavna grada”.

“Specijalni izaslanik EU će posećivati region i nastaviti da razmatra francusko-nemački predlog i da traži načine za tumačenje tog predloga koji nam mogu dati jasan strateški okvir za napredak pregovora”, zaključio je Eskobar.

–

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI:

Podelite vest