Podeli vest

Psihoterapeut i profesorka Akademije za humani razvoj Tatjana Milivojević rekla je danas da u vreme novogodišnjih praznika sve više ljudi prijavljuje potištenost, teskobu, neraspoloženje i želju da samo prespava novogodišnju noć, a da se uzroci mogu svrstati u nekoliko kategorija.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

FOTO TANJUG/ JADRANKA ILIĆ/

“Neko ko je imao smrtni slučaj, razveo se, izgubio posao, bolestan, prirodna reakcija je da se u tom opštem veselju oseća kao da nije pripadnik toga. Oseća se izolovano i ne može da učestvuje. Šta više, ta opšta atmosfera euforije utiče ugrožavajuće na tu osobu”, rekla je Milivojević za Tanjug.

Dodaje da postoje ljudi kojima je protekla godina bila posebno teška i u nekom već teškom mentalnom stanju ulaze u novu godinu sa nadom i očekivanjima da će i doček i sama nova godina biti drugačija, pa dolazi do razočarenja.

Takođe, neke ljude praznici izbace iz uspostavljenog načina funkcionisanja.

“Neko je možda već duže vreme na neki način depresivan, ali je visoko funkcionalan depresivac, jer je pronašao način da u toj dnevnoj rutini pronađe neki balans. Odjednom ovaj prekid te rutine izvodi ga iz balansa i suočava se onda možda sa već jednom nepriznatim nezadovoljstvom ili lošim odnosima”, objasnila je Milivojević.

Uzrok potištenosti je za neke ljude, dodaje Milivojević, i finansijski trošak, ali ne sam po sebi, već osećaj da je “novac uzalud potrošen”.

“Čovek istroši i ima velika očekivanja od toga koliko je investirao, a za razliku od godišnjeg odmora gde vi ipak dobijete nekih sedam do 10 dana, ovo brzo prođe. I ako nije dobro prošlo, ako to nije u skladu sa izrazom najluđa, nezaboravna noć, onda vam ostaje samo strašna tegoba što ste se zamorili, istrošili, a ništa od toga niste dobili”, ukazuje Milivojević.

Neki ljudi nisu ljubitelji euforične atmosfere, dodaje Miliovojević.

“Već pred samu Novu godinu kreće ono što neki nazivaju prazničnom histerijom. Ogromne gužve, zatim saobraćaj, reklame, buka, nadražaj, i onda i mnogo ljudi. Čak iako je pozitivan stres, ako se raduju tome, njihov organizam to ne prepoznaje kao pozitivan stres, oni su preplavljeni”, rekla je Miliovojević.

Na sve to, dodaje, ljudi koji rade do poslednjeg dana u godini, i danima pre toga, u novu godinu ulaze iscrpljeni.

Neki ljudi biraju da budu sami u toku novogodišnje noći, ističe Milivojević, dok neki pokušavaju da sebe prisile, da idu protiv sebe i tu noć provedu u društvu, što im ne prija.

Da li je praznična ili predpraznična depresija prolazno stanje, Milivojević kaže da se termin depresija koristi jako često u današnje vreme, a da bi ova stanja ukoliko se vezuju baš za period praznika moglo nazvati praznična melanholija, apatija, potištenost.

“Praznična depresija kao stručni termin je uveden upravo zato da ljudi sebe ne bi stigmatizovali, da ne bi osećali da su jedini, da ih ne bude sramota što se osećaju depresivno za vreme praznika. Neki ljudi osećaju to samo za vreme praznika. Mislim da ljudi koji su inače po prirodi melanholični, anksiozni i depresivni, kod njih se to pojačava, njihove dnevne rutine, dnevne strategije prevazilaženja tada nestaju, oni sada ne rade, prekida se ta njihova uobičajena rutina i onda su oni tada u dodiru sa svojom dubokom melanholijom. Neko nema takva dominantna raspoloženja, a odjednom je za vreme praznika posebno tužan”, rekla je Milivojević.

Preporuka za poslodavce, dodaje Milivojević, je da ljude rasterete u pretprazničnom periodu, kako bi postepeno ušli u sve što on sa sobom donosi, a zatim ih postepeno vrate u normalno funkcionisanje i opterećenje obavezama.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: