Podeli vest

Vojni analitičar i predsednik Centra za geostrateška istraživanja i terorizam Vlada Radulović izjavio je da je, prema podacima kojima on raspolaže, u ratu u Ukrajini poginulo više od 120.000 vojnika na obe strane.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

Ukrajina Ilustracija
Foto: Shutterstock

“Neko će reći da je samo preko 100.000 Ukrajinaca stradalo. Ja te podatke nemam, ali podatke koje ja imam, i koje mogu da branim nekim svojim tezama, govore da je, do sada, na obe strane život izgubilo negde oko 120.000 vojnika”, rekao je Radulović Tanjugu uz ogradu da to nisu najnoviji podaci i da taj broj proporcionalno raste.

On ističe da ne može da spekuliše oko toga koliko je čijih vojnika stradalo.

Na početku rata, navodi, Rusi su zbog svog “nonšalantnog pristupa”, verovanja da će rat završiti za nekoliko dana i očiglednih grešaka u komandi, gubili veliki broj ljudi.

“Na početku, Rusi su nerazumno forsirali tenkove, teška i troma sredstva koji ne mogu lako da se okrenu, u gusto zbijenim kolonama od po više desetina kilometara bez trupnog PVO i bez zaštićenih bokova koji su bili laka meta za Ukrajince. Tu su trpeli stravične gubitke, kao i u desantima na aerodrom Hostomelj”, objašnjava Radulović.

Kao posledica toga, dodaje, najelitnije jedinice Vazdušno-desantne vojske (VDV) kao što je 331. puk VDV je potpuno desetkovan i maltene ugašen, a čuvena Prva gardijska tenkovska je do te mere uništena, da je morala da se izvuče radi pregrupisanja.

On navodi i primer sa severa Ukrajine, iz Harkovske oblasti, gde su ruske jedinice u šest dana tri puta, na svaka dva dana, potpuno na isti način, istim putem, napadane i potpuno na isti način uništavane, da ni sami Ukrajinci nisu mogli da veruju, a što očigledno govori o katastrofalnoj komandi.

Prema njegovim rečima do preokreta je došlo objedinjavanjem ruske komande, masovnom upotrebom artiljerije i krstarećih raketa, što je, itekako uticalo na gubitke ukrajinske vojske koji su sada mnogo veći od ruskih. “Mete su bili ukrajinski centri za obuku, poligoni, smeštajni objekti, kasarne, to je sa sobom nosilo stravičan broj žrtava ukrajinskih oružanih snaga”, kaže Radulović. Ipak, naglašava, poslednjih meseci najveća žrtva ratnih dejstava u Ukrajini su civili.

“U prvim nedeljama nije bilo velikih civilnih žrtava jer je fokus ruskih snaga bio da se što pre dođe do Kijeva i Harkova. Međutim, kako je vreme odmicalo tako se prešlo na uništavanje civilne infrastrukture i mi sada svedočimo besomučnoj artiljerijskoj vatri i raketnim napadima koji sve manje kao mete imaju vojnu infrastrukturu, a sve više su to dejstva po civilnim ciljevima”, rekao je Radulović.

On dodaje da je, prema podacima UN, više od 1.000 škola, vrtića, fakulteta, zdrastvenih ustanova uništeno ili oštećeno, a broj poginule dece meri se stotinama.

“Ako na sve to dodate ono što se desilo u Buči, stravične slike i svedočenja ukrajinskog stanovništva koje je bilo pod ruskom okupacijom, onda vidite sa čime se stanovništvo tamo suočava. Ogroman broj silovanja muškaraca, žena i dece, što me neodoljivo podseća na Drugi svetski rat i priče iz naše istorije kako je Crvena armija silovala u istočnoj Srbiji i Beogradu”, poručuje Radulović.

Što se tiče toga kako se koja vojska snašla u tom ratu, Radulović kaže da mu situacija sa ruskom vojskom liči na mit koji se gradio oko JNA na osnovu činjenice koja nije bila tačna, a to je da je JNA bila četvrta vojna sila.

Takva armija, podseća, došla je u situaciju da je jedno, uslovno rečeno, lovačko društvo istera iz Slovenije. “Kakvu god silu da imate, ne zaboravite da sa druge strane imate nekog ko brani svoju kuću, svoju porodicu i svoju državu. Pri tome, ta država je najveća u Evropi posle Ruske Federacije”, konstatovao je Radulović.

Odluka da se forsiraju komunikacioni pravci, auto-putevi I regionalni putevi na početku ruske agresije na Ukrajinu ispostavila se kao pirova pobeda, smatra Radulović i ističe da danas ruskih trupa nema na severu, ni na severoistoku, kao i u najvećem delu Harkovske oblasti, kao ni oko Limana, gde su vođene strahovite borbe, niti u Hersonu.

“Krajem avgusta i početkom septembra, tokom ukrajinske ofanzive, ruske trupe su se povlačile pod vatrom, a tada zapravo trpe i najveće gubitke. Otišli su ostavljajući potpuno neoštećeno naoružanje i čitave magacine uredno složene municije različitog kalibra”, istakao je Radulović.

Dodaje da poslednjih meseci najveće rezultate za Rusiju donose privatne paravojne jedinice, poput Vagnera i njima sličnih, što opet govori da postoje problemi u sistemu.

S druge strane, Ukrajinci su, posle početnih neuspeha, ističe, uspeli da se konsoliduju, što im je bilo i najvažnije, i da izvedu neke ograničene kontraofanzive gde su povratili značajana deo teritorija. Trpeli su velike gubitke i vremenom su uspevali da pronađu rešenje za manje-više svaki problem.

Uspeli su da uklope savremeno, ali različito naoružanje koji im je stiglo iz velikog broja zapadnih zemalja sa svojim osnovnim, koje je sovjetske proizvodnje.

“Moskva ne može da bude zadovoljna onim što je pokazala u 2022 i srušila sve svoje mitove o moćnoj armiji i savremenom naoružanju, dok je, s druge strane, Ukrajina pokazala, da uz pomoć onih koji je podržavaju, može da pruži takav otpor da onemogući Moskvu u ostvarivanju njenih ciljeva”, zaključio je Radulović.

Što se tiče karakteristika rata, Radulović konstatuje da je rat u Ukrajini uspeo da objedini sve doskorašnje škole i generacije rata uz savremene tehnologije i telekomunikacije, pre svega dronove i bespilotne letelice.

“Videli smo linije i kolone, besomučnu upotrebu artiljerije u pozicionom, rovovskom ratu, iskopane su stotine kilometara dobro utvrđenih rovova, blic krig. Uz sve to, pored bespilotnih letelica, tu je upotreba krstarećih raketa, sa brodova i iz aviona”, rekao je Radulović.

Dodaje da, kako vreme prolazi, od početka gde su se koristila sredstva koja su nasleđa prošlih vremena, sada, korak po korak, na bojištu ima sve više najsavremenijih borbenih sredstava i sistema. Na pitanje koja strana će odneti prevagu, Radulović odgovara da su za to ključne dve stvari.

“Prvo onaj ko bude mogao da obezbedi dovoljno municije, pošto se dnevno ispaljuje na desetine hiljada artiljerijkih granata i raketa. Treba to proizvesti, dopremiti do skladišta, a zatim do prve linije fronta”, navodi Radulović.

Drugo i još bitnije, to je ko će moći da obezbedi dovoljno žive sile.

“Možete imati naoružanja koliko god hoćete, ali ključni resurs su ljudi. Ako nemate ljude, džaba vam naoružanje”, zaključio je Radulović.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: