Zvaničnici Republike Srpske i Srbije položili su danas vence na Centralnom spomen-obeležju na Mrakovici, povodom obeležavanja 82. godišnjice bitke na Kozari.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

Foto: TANJUG/FOTO SRNA/ SNEŽANA TASIĆ

Prethodno je služen pomen žrtvama Bitke na Kozari.

Venac je u ime institucija Republike Srpske položio predsednik Srpske Milorad Dodik u pratnji predsednika Narodne skupštine Nenada Stevandića, ministra rada i boračko-invalidske zaštite Danijela Egića i ministra za naučnotehnološki razvoj i visoko obrazovanje Željka Budimira, prenosi RTRS.

U ime institucija Srbije venac je položio ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović.

Cveće kod spomenika na Kozari položili su i predstavnici organizacija i udruženja proisteklih iz Drugog svetskog rata i Odbrambeno-otadžbinskog rata, predstavnici gradova i opština potkozarskog regiona, kao i druge delegacije.

Ceremoniju obeležavanja 82. godišnjice Bitke na Kozari zajednički su organizovali odbori za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Srpske.

Na Mrakovici se danas obeležava 82. godišnjica Bitke na Kozari, tokom koje su nemačke i ustaške snage ubile oko 40.000 srpskih civila, a 68.000 je odvedeno u logore, među kojima više od 23.000 dece.

Starović položio venac na ceremoniji obeležavanja 82. godišnjice Bitke na Kozari

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović odao je počast i položio venac na ceremoniji 82. godišnjice od Bitke na Kozari, koju zajednički obeležavaju vlade Srbije i Srpske i poručio da je reč Kozara sinonim za bezuslovnu i beskompromisnu želju za slobodom, ali i za bezumno i nemilosrdno ubijanje srpskih civila, nemoćnih staraca, žena i dece u Drugom svetskom ratu.

Starović je, kako je saopštilo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, rekao da sećanje na ovaj, kako je naveo, genocidni ratni zločin služi kao podsetnik da zlo zaista hoda zemljom zbog čega mora da se čuva budnost, kako se ono nikada više ne bi ponovilo.

“Zato u svom delanju moramo pratiti i slediti odluke nedavnog održanog Svesrpskog sabora, uvek insistirajući na poštovanju međunarodnog javnog prava i Dejtonskog sporazuma, za koji danas neki političari u Sarajevu govore da je bio greška, svesno se praveći da ne znaju da nam je upravo Dejtonski sporazum doneo, bezmalo 30 godina mira,“ rekao je Starović.

Kako kaže, poslednjih dana “usta su im puna mržnje koje izlivaju prema Republici Srpskoj”.

“Svakoga dana su im puna usta rata, pretnji za rasparčavanjem, razbijanjem i ukidanjem Republike Srpske. Zato naša poruka sa ovog svetoga mesta, svima njima mora biti jasna i glasna. Srbija i Republika Srpska žele mir i znaće kako da ga sačuvaju. Nikakvog rata na ovim prostorima ne može i neće biti, a Republike Srpske će biti dok je sveta i veka,“ rekao je Starović koji je i predsednik Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

Navodeći da je za nemilosrdno ubijanje i uništavanje Srba bio odgovoran glavnokomandujući nemačkih snaga general Fridrih Štal, Starović je napomenuo da je on mirno preminuo u svom rodnom gradu 1979. godine za razliku od hiljade kozaračke dece čiji grobovi nisu opojani.

“Toliko o licemerstvu i lekcijama o suočavanju sa prošlošću onih koji se danas predstavljaju kao merilo i ideal uređenosti, pravde i čestitosti. Istorija nije skupila niti hrabrosti niti volje da se iz pravog ugla priseti tragedije Kozaračke dece koja su odvođena od svojih porodica sa svesnom namerom da se od njih pravi roblje. U XX veku, veku koji je proglašen dobom napretka, nauke i tehnologije, ponovo su pokušali od Srba da prave roblje,“ rekao je Starović.

Starović je rekao da je u drugoj polovini 1942. godine samo u selima Veliko i Malo Palančište i Gornji Jelovac, ubijeno i zaklano na stotine ljudi i dece, i da danas ova mesta imaju isti ili manji broj stanovnika u odnosu na koliko je ubijeno u ta tri, crna dana.

“Ove žrtve su pale, od komšijske odnosno bratske ruke, što za sobom ostavlja niz još uvek nerešenih moralnih, pravnih i ljudskih pitanja,“ rekao je Starović.

Ministar je ukazao da ukupna stradanja civilnog stanovništva tokom Drugog svetskog rata na Kozari iznose preko 40. 000 Srba, a da je među njima 12.000 dece ispod 15 godina starosti.

“Grobovi Kozarčana, od ove planine pa do Jasenovca, od Jasenovca pa do Zemuna, i od Zemuna do Nemačke i daleke Norveške i danas nam govore o mržnji prema Srbima, mržnji prema ljudskom rodu i pravdi. Branko Ćopić je davno napisao – Sedam stotina godina spominjaće se slava Kozare. Mi danas nosimo zavet ne da se sećamo naših mučenika u narednih 700 godina, već sve dok postoji srpskog imena i srpskog roda,“ naveo je Starović.

U ime institucija Republike Srpske vence su položili predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i ministar rada i boračko –invalidske zaštite Danijel Egić.

Na Memorijalnom zidu centralnog spomenika upisana su imena 9.921 poginulog borca u borbama na ovom području tokom Drugog svetskog rata.

Dodik: Stradanje na Kozari treba da obeležava ceo srpski narod

Stradanje na Kozari treba da obeležava ceo srpski narod, izjavio je danas predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, na obeležavanju 82. godine od bitke na Kozari na Mrakovici.

“Ako se ne borimo za sećanje i pamćenje, ispašće da su oni koji su pravili zločine žrtve, a mi stradalnici da smo dželati. Zato je važno da se u što većem broju okupljamo ovde i da pričamo istinu, jer ona je na našoj strani”, naglasio je Dodik, prenela je RTRS.

On je upozorio da sada ti isti pričaju kako treba da živimo zajedno.

“Da se odreknemo svoje istorije, svog stradanja. Tražili su da ovde na Kozari da prave memorijalni centar za svoje žrtve. Nismo dozvolili i nećemo nikada”, poručio je Dodik.

On je podsetio da je i zbog Kozare jako važno da u Otadžbinskom ratu nije bilo podela, već da su Srbi stali pod isti barjak slobode.

Dodik je naglasio da je prostor Kozare ispražnjen i da su ustaše u čijim redovima je bilo lokalno stanovništvo i hrvatsko i muslimansko, pobile Srbe.

“Ovde je u toku godina rata po selima ubijeno više od 30.000 ljudi, a više od 70.000 iz jednog zbega je 1942. godine zarobljeno, odvedeno u Jasenovac i tamo pobijeno”, rekao je Dodik.

On je naveo da nema podataka o tome koliko je još ljudi 1943, 1944. i 1945. godine pohapšeno i odvedeno.

“Sama činjenica da su ovde spaljena 142 sela govori o tome da je ovo mesto stradanja Srba. Ovde nisu stradali lokalni muslimani i Hrvati. Oni su bili na drugoj strani te priče i retki su oni koji su pripadali partizanskom pokretu”, rekao je Dodik.

Predsednik RS je istakao da su zločine nad Srbima na tom prostoru počinile njihove komšije koje su se preko noći iz komšija pretvorile u ubice i koljače.

“I nama se to stalno ponavlja, kao što se ponavljalo za vreme Otomanske imperije, Austrougarske, Prvog svetskog i Drugog svetskog rata. To nam se ponovilo i u procesu raspada bivše Jugoslavije i uvek smo bili na jednoj strani, oni na drugoj”, kazao je Dodik.

Zvaničnici Republike Srpske i Srbije, delegacije i predstavnici SUBNOR-a i organizacija proisteklih iz Odbrambeno-otadžbinskog položili su danas vence na Centralnom spomen-obeležju na Mrakovici povodom obeležavanja 82-godišnjice bitke na Kozari, a pre toga je služen parastos.

Venac je u ime institucija Republike Srpske položio predsednik Srpske Dodik u pratnji predsednika Narodne skupštine Nenada Stevandića, ministra rada i boračko-invalidske zaštite Danijela Egića i ministra za naučnotehnološki razvoj i visoko obrazovanje Željka Budimira, prenela je RTRS.

U ime institucija Srbije venac je položio ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović.

Neprijateljska ofanziva na Kozaru pod kodnim nazivom “Zapadna Bosna” počela je 10. juna 1942. godine, što je bio uvod u jedan od najstrašnijih zločina počinjenih nad srpskim narodom ikada.

Nemačke i ustaške jedinice sa oko 35.000 vojnika zatvorile su obruč oko slobodne teritorije kozarske oblasti, a u opkoljenom području 3.500 boraca Drugog krajiškog partizanskog odreda branilo je zbjeg sa oko 80.000 srpskih civila.

Tokom neprijateljske ofanzive na Kozari i u Potkozarju spaljeno je, uništeno i opljačkano 140 sela.

Iz neprijateljskog obruča uspelo je da se probije oko 800 boraca i 10.000 civila, dok je zarobljeno 68.600 srpskih civila, među kojima više od 23.000 dece koji su odvedeni u logore Jasenovac i Staru Gradišku, gde su podvrgnuti mučenju i najsurovijim metodama usmrćivanja.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: