Podeli vest

Stručnjaci kažu da živimo u vreme “složenih kriza” i da je nikada teže držati stres pod kontrolom. Ipak, postoji način da se sreća održi.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Bilten.rs

Foto: Pixabay

Šta se podrazumeva pod složenom krizom?

„Složene krize“ su situacije u kojima se nekoliko kriza ili problema javlja istovremeno ili u brzom nizu i često se međusobno pojačavaju u svojoj dinamici. Takve situacije je sve samo ne lako rešiti, ali dosta ljudi je već iskusilo takve krizne eskalacije u svom životu – na primer bolest, gubitak posla, razdvojenost – i većina ih je u nekom trenutku prevazišla. Krize slaganja su, u izvesnom smislu, deo „ljudskog iskustva“.

Zašto gomilanje kriza ugrožava mentalno zdravlje?

Dok su ljudi prilagodljivi, stalna i složena priroda kriza slaganja može povećati osećaj gubitka kontrole, neizvesnosti i bespomoćnosti.

“Biti preplavljeni negativnim vestima i brigama o budućnosti zapravo može dovesti do rezignacije, pesimizma ili čak fatalizma. Pošto su resursi za rešavanje jedne krize već ograničeni, potreba da se odgovori na više problema u isto vreme može jednostavno da prevaziđe otpornost pojedinca i, pre svega, njihovu sposobnost da saosećaju”, kaže Niko Kols, profesor promocije zdravlja na Univerzitetu Koburg koji već deceniju posvećen je istraživanju samoregulacije, otpornosti, upravljanja stresom i svesnosti.

Kontinuirano kretanje kroz ove neizvesnosti bez dovoljno perioda oporavka može oslabiti mentalnu otpornost i rezultirati dugotrajnim psihičkim i fizičkim stresom.

“Krize slaganja stoga mogu predstavljati ogroman teret i uzrokovati brojne simptome kao što su bol, stres, anksioznost, depresija, ali naravno i ponašanje zavisnosti. Pogledajte samo statistiku koliko je više ljudi pilo i pušilo tokom korona krize.To su takođe strategije suočavanja, ali su nefunkcionalne jer su opasne po vaše zdravlje”, ukazuje Kols.

Kako se nositi sa “složenim krizama”? Šta mogu biti prvi koraci?

Prvi korak bi mogao biti da shvatimo da krize nisu ništa neobično i da su, u izvesnoj meri, deo našeg životnog iskustva.

” Ko ozbiljno misli da može da prođe kroz život bez kriza? Da je drugačije, ne bismo imali dobro funkcionišući sistem stresa ugrađen u našu biologiju koji nam pomaže da se nosimo sa stresorima poput autopilota”, kaže Kols.

Zanimljivo je da određeni nivo stresa ne samo da alarmira, već i podstiče učenje i razvoj. Umeren nivo stresa je takođe dobar preduslov za učenje i razvoj: pojednostavljeno rečeno, mozak skladišti sve što smanjuje nivo stresa. Da ovaj mehanizam ne postoji, ne bi nam bila potrebna svest. U tom smislu, kriza se može posmatrati i kao situacija koja predstavlja ne samo rizik, već i priliku za učenje.

Da li je moguće povećati sopstveno zadovoljstvo životom čak i ako se krize ne mogu u potpunosti rešiti?

Kols kaže da je odgovor -“da”.

“Moguće je i to pokazuju pozitivna psihološka istraživanja. Za ovo su posebno relevantna dva ključna psihološka procesa: adaptacija i navikavanje . Adaptacija nam omogućava da aktivno prilagodimo svoje stavove, očekivanja i ponašanja kako bismo se bolje nosili sa novim izazovima. Ovo se može uraditi ponovnim procenom situacije ili razvojem novih strategija suočavanja”, kaže Kols

On dodaje da navikavanje, s druge strane, dovodi do navikavanja na uporne stresore, čime se smanjuje emocionalni odgovor na njih i vraća neki stepen normalnosti. Oba procesa promovišu otpornost i pomažu u održavanju kontrole i blagostanja uprkos stalnim negativnim okolnostima.

Kako ljudi mogu pronaći stabilnost i razviti otpornost u vremenima krize?

LJudi se mogu usredsrediti na razvoj otpornosti praktikovanjem upravljanja stresom i tehnikama samopomoći kao što su

  • Svesnost
  • Redovna fizička aktivnost
  • Zdrava ishrana
  • San
  • Izgradnja društvene mreže podrške.

Iznad svega, aspekt smislenosti i značaja je centralni, kaže Kols.

“Rano istraživanje otpornosti, na primer Viktora Frankla ili Arona Antonovskog, pokazalo je da je iskusan osećaj značaja i povezanosti ključan za prevazilaženje kriza, bilo da je to u obliku pozitivnih. Povezanost sa drugim ljudima, zadacima, volonterskim pozicijama, hobijima, nečim što pruža strukturu i značenje i tako vas „nosi“ kroz krizu; Za mnoge ljude ovo je takođe vera i duhovnost” kaže Kols i preporučuje da ključno da sebi postavite ova pitanja:

  • Ko ili šta mi daje podršku?
  • Ko ili šta mi je važno?
  • Ko brine o meni?


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: