Podeli vest

Sve više studija pokazuje da su klimatske promene štetne po zdravlje. Posebno neurološki. Što, između ostalog, povećava rizik od Alchajmerove bolesti.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Bilten.rs

Foto: Pixabay

U oktobru 2012. Oluja Sendi pogodila je Njujork punom snagom. Ne samo da je pričinio materijalnu štetu, već je odneo i brojne živote. Ali razorni prirodni događaj takođe je ponudio jedinstvenu priliku za istraživanje.

Kognitivni neuronaučnik Joko Nomura sprovodila je studiju sa trudnicama u Njujorku. Želela je da proučava uticaj stresa na nerođenu decu. Međutim, sa dolaskom oluje pred nju se postavilo novo pitanje. Kako takav događaj utiče na trudnoću ?

Više od deset godina kasnije, pronašla je svoje odgovore.

Olujne bebe su pod visokim rizikom od mentalnih bolesti

Deca koja su bila u materici tokom oluje Sendi sada su u nesrazmernom riziku od mentalnih bolesti. Na primer, devojčice koje su bile izložene oluji pre rođenja imale su 20 puta povećan rizik od anksioznosti. Njihov rizik od depresije je povećan 30 puta.

Dečaci su imali 60 puta veći rizik od ADHD-a i 20 puta veći rizik od poremećaja ponašanja. Simptomi ovih stanja javili su se već u predškolskom uzrastu. „Naši rezultati su izuzetno alarmantni“, kaže istraživač Nomura.

Nomurino istraživanje pridružuje se listi otkrića o efektima klimatskih promena na naš mozak. Rastuće temperature, ekstremni vremenski događaji i povećane koncentracije CO₂ u atmosferi: sve ove promene izazvane fosilnim gorivima utiču na naše zdravlje.

Klimatske promene čine da smo mentalno sporiji

Sve više neuronaučnika pokušava da uspostavi vezu između životne sredine i neurološkog zdravlja. Oblast – nazvana klimatološka neuroepidemiologija – je još uvek u povojima.

Ali već danas je jasno da klimatske promene utiču na naš mozak. Možda ste takođe primetili da vaše razmišljanje postaje tromo tokom vlažnih dana. Ovo nije slučajno – to je skoro univerzalni fenomen.

Tokom toplotnog talasa u Bostonu, u SAD, u leto 2016. godine, epidemiolozi sa Univerziteta Harvard demonstrirali su efekat klimatizacije u spavaonicama. Učenici koji nisu radili sporije na standardizovanim kognitivnim testovima.

Foto: Pixabay

Klimatske promene takođe imaju takozvane neurodegenerativne efekte – to znači da dugotrajno izlaganje toploti može pokrenuti mnoge biohemijske procese. Oni su povezani sa bolestima kao što su Alchajmerova i Parkinsonova bolest.

Neuronaučnik Burčin Ikiz upozorava: „Ne razmišljamo o tome. Ne pripremamo naše zdravstvene sisteme za ovo. Ne radimo ništa u smislu prevencije ili zaštite.”

Ekspert poziva na dodatna istraživanja o klimatskim promenama i ljudskom mozgu

Istraživač mozga Nomura takođe poziva na dodatna istraživanja u ovoj oblasti. Ona želi da razume kako spoljni uticaji okoline utiču na zdravlje mozga i kognitivni razvoj; ko je i kada najpodložniji ovim uticajima; i koje preventivne strategije mogu ojačati neurološku otpornost na stresore povezane sa klimom.

Dodatno: klimatske promene utiču čak i na vreme. Studija nedavno objavljena u časopisu Nature pokazuje da otapanje polarnih ledenih kapa utiče na rotaciju Zemlje. A time i naše merenje vremena.

Pre više od pola veka, manje promene u Zemljinoj rotaciji dovele su do uvođenja koncepta „prestupne sekunde”. Klimatske promene čine proračune još komplikovanijim. Za samo nekoliko godina možda će biti potrebno uvesti „negativnu prestupnu sekundu“. Ovo bi služilo da se rotacija Zemlje sinhronizuje sa univerzalnim vremenom.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


www.VRACARRESORT.com

POSLEDNJE VESTI:

POGLEDAJTE JOŠ