Neki odlaze rano u krevet, drugi više vole da ostanu budni do kasno. Ali prema nedavnoj studiji, postoji kritična granica koju čak ni oni koji kasno ležu ne bi trebalo da pređu.

Autor : Bilten.rs , Izvor :

Foto: Pixabay

Nova studija objavljena u časopisu “Psichiatry Research” tvrdi da je pronašla odgovor na večno pitanje- da li kasni odlazak na spavanje utiče na psihu i koja je “crvena linija”

Istraživači sa Univerziteta Stanford analizirali su podatke od preko 70.000 ljudi i došli do sledećeg zaključka: Oni koji su redovno išli u krevet posle jedan ujutru češće su patili od mentalnih poremećaja kao što su depresija i anksioznost od onih koji su otišli ​​u krevet pre nego što su spavali u jedan. ujutru.

Takođe je uzet u obzir i hronotip – odnosno vrsta sna: “ševe” se smatraju jutarnjim ljudima i vole da ustaju rano, dok “sove “radije ostaju budne do kasno i onda spavaju. Ali ni sove ne bi trebalo da idu u krevet tako kasno.

„Otkrili smo da prilagođavanje hronotipu nije presudno i da ostajanje do kasno zapravo nije dobro za mentalno zdravlje“, objasnio je autor studije DŽejmi Cajcer, profesor psihijatrije i bihejvioralnih nauka na Stanford univerzitetu.

Kada najkasnije treba zaspati?

Istraživanje je pokazalo da su oni koji su sebe nazivali “sovama” i išli u krevet veoma kasno imali 20 do 40 odsto veću verovatnoću da pate od mentalnog poremećaja nego druge “sove” koje su ranije spavale.

Najmanje dijagnoza poremećaja mentalnog zdravlja imali su ljudi koji su otišli ​​u krevet pre 1 sat ujutru.

Postoje i kritični glasovi o studiji: Indira Gurubhagavatula, profesorka medicine spavanja na Univerzitetu u Pensilvaniji, rekla je za Huffpost da su učesnici studije bili pretežno belci i srednjih godina ili stariji. To bi moglo stvoriti jednostranu sliku.

SPAVANJE
Foto: Shutterstock

Osim toga, nije sigurno da li su sve informacije bile smislene: „Kojem hronotipu pripadate je zasnovano na jednom pitanju. Ali obično procenjujemo jutarnje ili večernje tipove sa mnogo opširnijim upitnikom koji sadrži mnogo detaljnija pitanja“, kaže Gurubhagavatula.

To znači da u ovoj studiji možda neće biti sasvim jasno da li su ljudi zaista jutarnji ljudi ili noćne sove . Ipak, rezultati odgovaraju njenim očekivanjima, kaže stručnjak za spavanje.

Svetlost je jako važna

Zašto vreme u koje spavamo ima uticaj? Odgovor je delimično u svetlost.

„Ako ne legnete u krevet do jedan ili dva ujutru, verovatno ćete se probuditi tek nekoliko sati nakon izlaska sunca. I ne ide u krevet sve do nekoliko sati nakon zalaska sunca“, objašnjava za Huffpost Matthev Lehrer, ​​docent na Odseku za psihijatriju Univerziteta u Pitsburgu.

“Neusklađenost sa svetlo-tamnim ritmom okruženja je potencijalno problematična.”

Dnevna svetlost šalje signale našem telu i stoga može uticati na naše blagostanje.

Za naše telo je važno da prima signale da je dan – na primer zato što je svetlo i sunce sija.

„Ako ne primate ove signale ili primate mešane signale, to može dovesti do bioloških problema koji mogu uticati i na mozak“, kaže Lehrer.

“A to bi moglo negativno uticati na mentalno zdravlje”, zaključuje on.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI:

No post found!