Podeli vest

Psihoterapeut Nikolas Balaisis otkrio je da je u ultrapopularnom filmu “Barbi” muška psihologija obrađena na pravi način i da je Barbi u mnogome bila u pravu.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Bilten.rs

Tanjug/Warner Bros. Pictures via AP


Dr Balaisis u svom tekstu za Psihology Todau kaže da ga je iznenadio nijansirani prikaz muškosti u filmu. Taj prikaz se, kako navodi, uklapa sa stvarnim pitanjima i problemima koje je često viđao u svojoj kliničkoj praksi.

Ove dve stavari se ističu u prikazu arhetipskog Kena igračke.

“Barbie ima sjajan dan svaki dan, ali Ken ima sjajan dan samo ako Barbie gleda u njega.”

“Na početku filma, narator nam daje ovu ključnu razliku između Kena i Barbie, i vidimo kako Ken zrači srećom kada ga Barbie pogleda, prizna ga i pokaže interesovanje za njega. Međutim, kada ona ne obrati pažnju na njega ili kada izgleda da bira društvo ispred njega, Ken pada u očajanje, koje izgleda kao duboka sramota i samoprezir” opisuje dr Balaisi i kaže da se sa time često sureće u svojoj praksi, posebno u terapiji parova.

“Prvo se odnosi na preterano vrednovanje pogleda i pažnje žene na muško samopouzdanje, pa čak i na egzistencijalni osećaj identiteta. Kenovoj sreći i osećaju identiteta sve znači pogled i pažnja Barbie, i kada ga ona ne gleda ili mu ne pruža pažnju, kao da je sam u univerzumu”, pojašnjava psiholog.

On kaže da u praksi muškarci često doživljavaju veći stepen odbijanja i izolacije u vezi zbog percepcije nedostatka pažnje ili naklonosti od njihovih partnerki ili supruga. Njima je kako navodi važan fizički dodir i intimni odnos

“Kada muškarci često imaju intimni odnos sa partnerkama , na primer, to često dovodi do osećaja uzvišenosti, muškog samopouzdanja i opšteg osećaja da su “stvari u svetu na svom mestu”. Međutim, kada ova pažnja i romantika opadnu, to često može da se oseća kao egzistencijalni kolaps – gde osećaj privlačnosti, vrednosti i opšteg samopouzdanja može gotovo potpuno nestati. To može rezultirati sitnim reskornim ponašanjima, poput lošeg raspoloženja, detinjastih molbi za intimom ili, u težim slučajevima, neverstva”, piše Balaisis.

On kaže da se taj odnos jasno vidi između Barbi i Kena i dodaje da bi se u terapiji parova tražio način da se taj osećaj Kena pokaže na pravi način.

” Možda bismo radili na tome da on izrazi tu želju i prevede je u možda zavođenje koje odgovara i njemu i njegovoj partnerki. Ili bismo želeli da pronađemo načine za upravljanje i nositi se sa teškoćom osećaja udaljenosti od njenog pogleda. Drugim rečima, želeli bismo da produžimo Kenovu sposobnost da ostane sa osećajima sramote umesto da ih pretvara u osećaj besa”.

Egzistencijalnoi očaj i usamljenost je nešto sa čim se muškarci u stvarnom životu susreću

Drugi slučaj muške psihologije koji opisuje dr Balaisis odnosi se na deo filma kada Barbie odlučuje da uzme odmor od “Barbie i Kena” i on ostaje osećajući se sam i izgubljeno. Kada mu ona prilazi radi utehe i razgovora, Ken to brzo tumači kao udvaranje i pokušava je poljubiti i zagrliti (što ona odbija).

“Na isti način na koji sram brzo može postati ogorčenje i bes, ovde vidimo kako usamljenost i egzistencijalna tuga postaju molba – traženje intimnog odnosa kako bi se rešili ti loši osećaji.

Dr Balaisi kaže da je i ovaj odnos rešen u filmu na način na koji bi se rešavao u kliničkoj ptaksi.

“Jeftino rešenje za ovaj muški strah (terapeutski gledano) možda bi bilo da se Barbie jednostavno prepusti njegovoj potrebi za zagrljajem i umiri njegova osećanja odbacivanja i srama putem nekakvog sažaljenja. Međutim, iz perspektive partnerske terapije, to ne bi predstavljalo pravi i autentičan zavođenje ili međusobnu želju, i zapravo bi vratio par unazad u vrstu majčinskog odnosa gde se nešto daje iz sažaljenja, što obično samo pojačava osećaj sramote i niskog samopoštovanja na duže staze (jer ona na kraju ipak ne želi njega autentično)”, objašnjava on.

Kako Barbi ne odbacuje ili potpuno napušta Kena, već ga podržava kroz njegove teške emocije kako bi ih on sam mogao da izrazi i nosi to je, kaže Balaisis, dobra tehnika

“Kao terapeutska tehnika, mislim da je to prava strategija, jer ne nudi lak izlaz iz teških emocija (ne pruža lažno umirivanje), već okreće emocije ka unutra i pruža Kenu (kao simbol univerzalnog muškarca) priliku da istraži i iznese svoje osećaje odvojeno od Barbie. Na ovaj način, Ken pruža retku priliku da vidimo model muške brige o sebi u popularnoj kulturi, gde arhetipski muškarac polako i nezavisno radi na prihvatanju sebe i samoljubavi, ili “bude dovoljno Ken”, zaključuje dr Balaisis.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: