Podeli vest

Nekadašnji ministar inostranih poslova SRJ Goran Svilanović izrazio je danas uverenje da je atentat na premijera Zorana Đinđića mogao da bude sprečen, ali da je upliv u tadašnji MUP, Državnu bezbednost, onih ljudi koji su želeli njegovu smrt bio jako veliki.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

Zoran Đinđić- Sahrana
Foto: Shutterstock

Svilanović je rekao da se ne radi samo o organizaciji ljudi koji su učestvovali u različitim zločinima na ratištima i bili lično uplašeni šta će se dogoditi zbog te velike promene koja će se događati u zemlji, već i o drugim ljudima koji su bili u tužilaštvu i drugim strukturama.

On je za K1 televiziju ocenio da je veliki broj ljudi imao dovoljno sposobnosti da realizuje ubistvo, a da svi koji su bili u tadašnoj vladi nisu imali dovoljno znanja, svesti i sposobnosti da se tome suprotstave.

“Kada se to dogodilo, nisam znao za pojam duboke države. Mislim da je taj pojam ušao u našu svakodnevicu suštinski, i danas sam uveren da je Srbija ubila Zorana, a oni koji su pucali bili su službenici Srbije”, rekao je Svilanović.

On smatra i da je ubistvu prethodio ogroman teret koji je Đinđićeva vlada imala, a to je saradnja sa Tribunalom u Hagu, koja je izazvala strah kod ljudi koji su na razne načine bili umešani u ratove, u zločine i koji bi mogli da odgovaraju.

Svilanović smatra da je sve to zajedno, sa dubokom političkom podeljenošću, dovelo do toga da je Zoran Đinđić žrtva, ali napomenuo da njegove ideje žive i dan danas u Srbiji i da ljudi pamte to vreme kao jedan dašak proleća koje je trajalo veoma kratko, iza koga gotovo da ništa nije ostalo.

On je ispričao i da je veče pre nego što je Đinđić ubijen u poseti Srbiji bila ministarka spoljnih poslova Švedske Ana Lint, a da je na prijemu u švedskoj ambasadi bila i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević koja mu tada prišla i rekla da treba da se paze i čuvaju.

“Moram da priznam da nisam uopšte imao svest da je Zoran Đinđić fizički ugroženi do te mere, a evo ona jeste, ona je bolje to osetila”, naveo je Svilanović.

Kako je objasnio, Đinđić je dolazio u Vladu kako bi se sreo sa Anom Lint, koja je u tom momentu bila sa Svilanovićem na sastanku u Ministarstvu spoljnih poslova, kada mu je uneta cedulja da je pucano na premijera.

“Ja sam izašao iz te prostorije da vidim šta se dogodilo, zamolio sam ministarku Švedske da dođe sa mnom. Kroz nekoliko momenata sam dobio poziv gde mi je rečeno da je preminuo. Porazgovarao sam kratko sa njom i predložio da sedne na avion i da ode, da ja ne znam šta će se događati u zemlji narednih dana i da se sve otkazuje”, dodao je on.

On je napomenuo da se jedan od svedoka saradnika nekoliko dana pre ubistva Đinđića pojavio u ambasadi Srbije u Turskoj, gde se predao, jer se bojao za svoj život, i dodao da su tada počeli pregovori sa njim da bude svedok saradnik.

“Zatim sam ja poslao državni avion i da ga doveze iz Turske, Slovačka je ponudila dobre usluge, bio je smešten u vilu njihove službe bezbednosti i došli su naši tužioci da uzmu izjave od njega. Najvažniji elementi su počeli da dolaze na sto i narednih dan, dva je Zoran ubijen. Mislim da oni koji su to organizovali su znali da počinje saslušanje osobe koja će da iznese podatke o zločinima”, ocenio je on.

Prema Svilanovićevim rečima, na izborima u septembru koji su doveli do odbrane pobede 5. oktobra, rezultat koji je bio neophodan da Vojislav Koštunica bude izabran za predsednika je po Ustavu bio 50 odsto od upisanih birača plus jedan glas.

“Da bi se to dogodilo, morali su da se skupe na jednoj strani, svi oni koji su od početka do kraja protivni toj nacionalnoj politici koja je uvela zemlju u ratove, i oni drugi koji nisu bili protivni toj politici ali su nezadovoljni rezultatima te politike i porazima u ratu, ali i onaj treći deo koji su smatrali da je opstanak Miloševića na vlasti preskup za njihove interese”, naveo je on i dodao da su sve tri grupacije zajedno jedva dobacile do 50 odsto plus jedan.

Odgovarajući na pitanje kakvi su tada bili pritisci na Srbiju i kakav je položaj zemlje bio u svetu, u odnosu na sile koje i tada i danas imaju tu moć da se “pitaju” za mnogo toga, Svilanović je rekao da je Srbija u tom trenutku imala složenu situaciju sa dvojstvom vlasti između predsednika i premijera, gde jedan kontroliše policiju i deo državne bezbednosti, dok drugi kontroliše vojsku.

“To dvojstvo je toliko bilo veliko i ono je uključivalo političare, službe, medije i mislim da dve osobe koje bi mogle o tome da porazgovaraju u jednom trenutku i da spuste loptu, Zoran Đinđić i Vojislav Koštunica, da više nisu imali kontrolu nad tim strukturama moći koje su bile formirane oko njih i koje su išle u sudar koji je doveo do ubistva Đinđića”, naveo je on.

Svilanović kaže da je na međunarodnom planu Srbija imala nekoliko osetljivih trenutaka, kada je on u vezi sa operacijom “Sablja” morao da objasni u Savetu Evrope tačno koja su prava suspendovana, jer je uvedeno vanredno stanje.

Istakao je da je Srbija tokom tog vanrednog stanja primljena u Savet Evrope uz jako veliku podršku celokupne EU.

“Ja sam u jednom trenutku tokom trajanja vanrednog stanja odleteo na večeru na kojoj su bili svi ministri spoljnih poslova EU. Objasnio sam kakvo je stanje u zemlji i još tokom trajanja vanrednog stanja oni su se složili i zemlja je primljena u Savet Evrope”, dodao je on.

Na pitanje kakav je bio pristup tadašnje Vlade Kosovu i Metohiji i da li su se našli neki partneri Srbiji koji bi joj bili partneri u rešavanju ovog pitanja, Svilanović je odgovorio da su Zoran Đinđić i tadašnja Vlada bili izuzetno usmereni da reše goruće probleme u zemlji, i ekonomske i bezbednosne, ali dodao da u jednom periodu Kosovo nije bilo visoko na agendi.

“Postoji pismo koje je napisao, obratio se šefovima Vlade, izneo svoje stavove da misli da je važno da ne ostavimo po strani pitanje Kosova zato što imamo čitav niz problema, nego da moramo i time da se bavimo. On je zatražio podršku za aktivniju politiku. Danas ljudi previše spekulišu o tome šta bi Zoran uradio ili ne bi. Suštinski verujem da je on želeo da vodi razgovor koji bi išao u nekom pravcu podele ili nečega sličnog, ali nije imao međunarodno okruženje za to, a ni stabilnu situaciju u zemlji za tako nešto”, naveo je on.

Svilanović kaže da se nakon Đinđićevog ubistva desio razgovor u kom su učestvovali on i tadašnji predsednik Vlade Zoran Živković, sa dubokom državom SAD i ljudima koji vode CIA i FBI o podršci Srbiji, da se na neki način definiše politika koja bi zadovoljila srpske i albanske nacionalne interese, odnosno da se napravi neki kompromis.

Dodaje da smatra da Srbija nije bila dovoljno stabilna da bi takva poruka bila adekvatno prihvaćena i dočekana.

“Postoji jedan proces koji vodi EU, i mislim da je taj proces u ovom trenutku ono što bi trebalo da bude naša politika, i da se postigne neki kompromis što pre, jer srpsko društvo i naša zemlja mogu mnogo da ponude svom susedstvu i čitav niz kapaciteta koji su neophodni nama i svima oko nas, nekako su blokirani zbog odsustva kompromisa”, ocenio je Svilanović.

On smatra i da će se tek kada se završi proces koji vodi EU stvoriti prilika da Srbija ostvari još značajniji ekonomski napredak i da se smanje podele u društvu.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI:

No post found!