Gotovo jedna trećina, odnosno 31 odsto, odraslih širom sveta, što je oko 1,8 milijardi ljudi, nalazi se u riziku od bolesti zbog nedovoljne fizičke aktivnosti, objavila je danas Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

Autor : Bilten.rs , Izvor :

beograd ljudi
Foto: Shutterstock

SZO upozorava da najnoviji podaci ukazuju na zabrinjavajući trend fizičke neaktivnosti među odraslima koji se povećao za oko pet odsto između 2010. i 2022. godine.

Ukoliko se ovaj trend nastavi, predviđa se da će procenat fizički nedovoljno aktivnog stanovništva biti povećan na 35 odsto do 2030. godine, navodi se na sajtu SZO.

Ukazuje se da svet trenutno nije na putu da ispuni globalni cilj smanjenja fizičke neaktivnosti do 2030. godine.

SZO preporučuje da odrasli imaju 150 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta ili 75 minuta intenzivne aktivnosti na nedeljnom nivou.

Fizička neaktivnost dovodi odrasle u veći rizik od kardiovaskularnih bolesti, kao što su srčani i moždani udari, kao i od dijabetesa tipa dva, demencije i karcinoma dojke i debelog creva.

Najveće stope fizičke neaktivnosti zabeležene su u azijsko-pacifičkom regionu (48 odsto) i južnoj Aziji (45 odsto).

U zapadnim zemljama sa visokim prihodima taj procenat je 28.

Najnoviji podaci takođe pokazuju da su žene manje fizički aktivne od muškaraca na globalnom nivou (34 odsto prema 29 odsto za muškarce), kao i da je fizička aktivnost najmanja kod osoba starijih od 60 godina.

Hodanje nakon večere – najbolje vreme za fizičku aktivnost

Posle velikog večernjeg obroka, fizička aktivnost je verovatno poslednja stvar na koju mislite. Međutim, malo vežbanja posle jela ima mnogo prednosti – posebno u obliku šetnje .

Dokazano je da hodanje nakon jela pozitivno utiče na naše zdravlje. S jedne strane, to je zato što hodanje povećava oslobađanje endorfina i smanjuje nivo stresa.

Evo još pet dobrih razloga da ne legnete na kauč odmah posle večere, već da se prošetate na svežem vazduhu.

Stimuliše varenje

Zatvor, nadut stomak ili žgaravica su tipični simptomi koji se mogu javiti nakon večernjeg obroka.

Kratka šetnja je dobar način da se ovo ublaži. Nežni pokreti stimulišu rad creva i podstiču proizvodnju probavnih sokova. Ovo vam može pomoći da se brže osećate ponovo dobro, posebno posle obilnog obroka.

Dobro je za zdralje srca

Dokazano je da vežba snižava krvni pritisak i nivo holesterola . Ovo takođe smanjuje rizik od razvoja bolesti srca, moždanog udara ili srčanog udara.

Studije čak pokazuju da je šetnja od 10 do 15 minuta nakon jela efikasnija od dugog treninga kada je u pitanju zdravlje srca.

Dobro je za regulisanje težine

Redovno vežbanje nije samo jedan od najvažnijih elemenata zdravog života. Ali takođe jedan od najefikasnijih kada je u pitanju upravljanje telesnom težinom.

Šetnja odmah nakon obroka može pomoći u održavanju ili smanjenju težine. Vežbanje takođe može pomoći u obuzdavanju žudnje, tako da možete prestati da posežete u fioku za grickalice posle večere.

Regulišite nivo šećera u krvi

Žudnja za hranom je uzrokovana, između ostalog, nestabilnim nivoom šećera u krvi . Šetnja odmah nakon obroka može pomoći da se ovo stabilizuje. Vežbanje poboljšava apsorpciju glukoze u ćelije, a insulin koji proizvodi telo deluje efikasnije. Ovo smanjuje nivo šećera u krvi.

Dosledan nivo šećera u krvi takođe znači manje padova energije i generalno stabilniji nivo energije tokom dana.

Poboljšava kvalitet sna

Svako ko je tokom dana proveo vreme na svežem vazduhu može bolje da zaspi uveče. Lagana fizička aktivnost čini telo prijatnim umornim, što olakšava uspavljivanje i podstiče dubok san.

Svež vazduh takođe može pomoći da razbistrite glavu i da se smirite. Redovno vežbanje takođe smanjuje nivo kortizola – manje kortizola u krvi znači da se telo može bolje opustiti i smiriti. Pored toga, šetnja reguliše prirodni ritam dan-noć.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI:

No post found!