Podeli vest

Procenat stanovništva sa visokim obrazovanjem je veći u nordijskim i baltičkim zemljama, pri čemu su žene sveukupno najobrazovanije, pokazuju nova istraživanja.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Bilten.rs

Foto: Pexels

Stanovništvo sa visokim obrazovanjem, koje je najviši nivo, značajno varira širom Evrope, prema dostupnim podacima.

U proseku, skoro jedna trećina ljudi starosti od 25-74 godine u Evropskoj uniji ima diplomu visokog obrazovanja, uključujući javne i privatne univerzitete, fakultete, institute za tehničku obuku i stručne škole. Nivo obrazovanja takođe varira u zavisnosti od starosti i pola, piše Juronjuz Next.

Koje zemlje imaju najveću stopu visokog obrazovanja u Evropi? Kako se nivoi obrazovanja razlikuju širom Evrope? Koje zemlje poklanjaju više pažnje stručnom obrazovanju?

Obrazovni nivoi su definisani kao niski (manje od srednje škole), srednji (srednja škola) ili visoki (univerzitetske studije).

Klasifikacija Evropske agencije za podatke Eurostat je zasnovana na Međunarodnoj standardnoj klasifikaciji obrazovanja (ISCED), a odnosi se na:

● Nizak: predškolsko, osnovno i niže srednje obrazovanje (ISCED nivoi 0–2);

● Srednje: više srednje i post-srednje netercijarno obrazovanje (ISCED nivoi 3 i 4);

● Visoko: visoko obrazovanje (ISCED nivoi 5–8). Uključuje javne i privatne univerzitete, fakultete, institute za tehničku obuku i stručne škole.

U 2022. godini, 31,8 odsto ljudi starosti 25-74 godine u EU imalo je više obrazovanje, u rasponu od 17,4 odsto u Rumuniji do 49,8 odsto u Irskoj.

Nordijske i baltičke zemlje imaju više diplomaca od prosjeka EU

Udeo diplomaca sa visokim obrazovanjem bio je veći od proseka EU u nordijskim i baltičkim zemljama. Švedska i Norveška zauzele su treće i četvrto mesto sa preko 45 odsto diplomaca sa tercijarnim obrazovanjem.

Od stanovništva Letonije, 44 odsto je imalo visoko obrazovanje. Druge nordijske i baltičke zemlje takođe su imale veći udeo od proseka EU u diplomiranim tercijarnim studijama.

U Velikoj Britaniji, 43,5 odsto stanovništva starosti od 25 do 74 godine ima visoko obrazovanje, što je više od zemalja „velike četvorke“ EU. Najveći udeo među njima imala je Francuska (38,2 odsto), a zatim Španija (38 odsto).

Posle Rumunije, Italija je imala najniži udeo diplomiranih tercijarnih studija sa 18,5 odsto. Ova cifra je takođe bila nešto ispod proseka EU u Nemačkoj (31,5 odsto).

Na kom mestu se nalazi Srbija?

Udeo stanovništva sa visokim obrazovanjem bio je znatno manji u zemljama kandidatima za EU.

Srbija sa nalazi na začelju liste sa 23,4 procenata visoko obrazovanih. Ispod Srbije su Makedonija 22,1 procenat , Turska sa 20,6, Italija 18,5 i Rumunija 17,4 odsto.

Iznad nas su Hrvatska 23,8, Češka24,1, Crna Gora 24,6, Slovačka 27,1 i Bugarska 27,8 odsto

Turska je imala daleko najveći udeo stanovništva sa niskim obrazovanjem, gde je dve trećine (61,8 odsto) imalo manje od srednjeg obrazovanja.

Ova cifra je takođe bila ispod 40 odsto u četiri zemlje EU, odnosno Portugalu, Italiji, Malti i Španiji.

Udeo ljudi sa stručnom orijentacijom na nivou srednjeg obrazovanja bio je iznad 45 odsto u devet zemalja EU, uključujući Češku (63,9), Poljsku (52,2) i Nemačku (47,4).

Mlađi ljudi u EU i Srbiji stiču viši nivo obrazovanja

Udeo onih koji su završili tercijarno obrazovanje značajno raste među mlađom populacijom širom Evrope.

Najviše visokoobrazovanih mladih od 25-34 ima irska 62,3, dok je Srbija ponovo na začelju kolone sa 33,4 odsto visokoobrazovanih mladih.

Ispod nas ostala je Mađarska sa 31,9 odsto , Italija sa 29,2 i Rumunija sa 24,7 odsto, pokazuje analiza EuroNewsNext.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: