Veštačka inteligencija modernom društvu može da donese brojne povlastice i uštede, međutim, njena primena na internetu dovela je do toga da Evropski parlament pooštrava pravila o korišćenju veštačke inteligencije.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

komp
Foto: Shutterstock

“Veštačka inteligencija može da donese modernom društvu velike povlastice i uštede. U privredi bi pomoću nje bilo moguće detektovati probleme mašina u proizvodnji kako bismo ih na najbolji način koristili ili servisirali na vreme”, rekla je za Tanjug sekretarka Udruženja informatičke delatnosti u Privrednoj komori Srbije Jelena Jovanović. Ona je objasnila da je od posebene važnosti na kojim primerima je veštačka inteligencija “trenirana” (programirana).

“Veštačka inteligencija ima ugrađene mehanizme koje je ‘naučila’. U ovom trenutku ona ne navodi izvore iz kojih prikuplja informacije, bilo da su to slike, knjige, ili naučni radovi”, smatra Jovanovićeva,i dodaje da je potrebno posebnom regulativom zaštiti privatnost i intelektualnu svojinu. Ona je podsetila da se u EU već dve godine raspravlja o uređenju zakonodavnog okvira koji se tiče veštačke inteligencije.

“Posle puno rasprava i konsultacija došlo je do uslovno rečeno konačnog dokumenta o kome će se raspravljati u EU parlamentu. On je pokušao da definiše primenu veštačke inteligencije (OpenGPT) i ostalih platformi koje su doživele široku primenu u poslednjem periodu”, rekla je Jovanovićeva.

Obaveza da velike tehnološke kompanije na svojim platformama označe sadržaje koje kreira veštačka inteligencija je dobar korak, ali je pitanje da li je to moguće pošto su jezički modeli i ostali algoritmi veoma sofisticirani u kreiranju sadržaja koji su slični onome što čovek napiše ili snimi, smatra koordinator Laboratorije za digitalno društvo Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Ljubiša Bojić. On kao primer navodi mogućnost postojanja profila na društvenim mrežama iza kojih stoji veštačka inteligencija.

“Vi čitate objave, on ili ona komentarišu. Stalno se dešava neka vrsta komunikacije. Pokušava da vas ubedi da glasate za neku stranku ili tome slično. Zamislite da postoji 10.000 takvih profila na društvenim mrežama koji deluju, a da mi ne znamo da iza njih stoji veštačka inteligencija”, objasnio je Bojić za Tanjug.

Takođe, kao primer je naveo situaciju u kojoj tokom vanrednih okolnosti veliki broj profila kreira informacije i usmerava javnost ka nekom cilju. Podseća da su algoritmi za preporuke najuticajnija tehnologija u kojoj se primenjuje veštačka inteligencija.

“Oni određuju šta ćemo u svakom trenutku videti kada posetimo internet. Oni šire negativne vesti i razdražljive informacije što pomaže tehnološkim kompanijama da što duže koristimo njihove usluge i platforme”, rekao je Bojić.

On je poručio da je ovu tehnologiju moguće regulisati tako što ćemo imati mogućnost da podesimo koje sadržaje želimo da primamo. Izmene evropskih zakona podrazumevaju i da će sistemi poput ChatGPT-a morati da jasno navedu da je sadržaj generisan veštačkom inteligencijom, ali i da pomognu da se razlikuju montirane slike od pravih i obezbede mere zaštite od nelegalnog sadržaja.

Evropa je prvi kontinent koji je predložio korake kako bi skrenuo pažnju na rizike od AI. Razvoj veštačke inteligencije (AI) može da ugrozi radna mesta skoro 80 odsto žena u SAD, zaključak je novog istraživanja Kenan-Flegerove škole Univerziteta u Severnoj Karolini.

Oko 59 miliona zaposlenih žena u SAD se bavi profesijama koje su ugrožene automatizacijom i razvojem AI. Zaposleni muškarci su takođe izloženi ovom riziku, ali u manjoj meri, pošto je napredak AI potencijalna pretnja za 58 odsto radne snage muškog pola.

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI:

Ukrajina napala MOSKVU!

Na meti više ruskih gradova Autor : Bilten.rs , Izvor : mediji Foto: Andrii Marienko (STR) Ukrajinska vojska je pokrenula…

Podelite vest