Viceguverner Narodne banke Srbije Nikola Dragašević rekao je danas da građani iz godine u godinu sve više štede i da ukupna štednja u bankama raste, a prema poslednjim podacima, iznosi 15,1 milijardu evra.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

PENZIJA
Foto: Pixabay

Kako je Dragašević rekao, uoči Svetskog dana štednje, reč je o ukupnoj štednji u bankama.

“Devizna štednja iznosi 14,1 milijardu, a sada prvi put možemo da kažemo ove godine da je dinarska štednja premašila tu protivvrednost od jedne milijarde evra, odnosno iznosi 118,4 milijarde“, rekao je Dragašević gostujući na RTS-u.

On je rekao da je u ovoj godini dinarska štednja povećana za 23 odsto, gotovo četvrtinu je povećana u ovoj godini i to pokazuje da je i makroekonomski ambijent dobar, odnosno da ima uslova i mogućnosti za štednju, kao i da je ona isplativa.

On je podsetio da se Svetski dan štednje obeležava 31. oktobra, i da je ustanovljen 1924. godine u Milanu.

Dragašević smatra da je period visoke inflacije, odnosno povećane neizvesnosti, period koji dokazuje koliko je važno štedeti.

“Jer kada redovni prihodi postanu nedovoljni za neophodne potrebe, odnosno podmirivanje neophodnih potreba, onda štednja iz nekog prethodnog perioda je upravo taj dodatni izvor prihoda koji omogućava ljudima neku normalnu potrošnju“, naveo je Dragašević.

On je rekao da je sam koncept štednje važan ne samo za pojedinca, jer mu omogućava da sada odloži neku potrošnju, koja nije neophodna, nego i za ekonomiju u celini, s obzirom da ona predstavlja izvor kreditnog rasta banaka, odnosno jedan od izvora ekonomskog rasta.

On je prokomentarisao da li je bolja štednja u dinarima ili devizama.

“Tri puta godišnje ukazujemo na tu veću isplativost dinarske štednje. Narodna banka Srbije dva puta redovno godišnje i pred svaki Svetski dan štednje, odnosno period oko Svetskog dana štednje, ukazuje na tu veću isplativost dinarske štednje”, dodao je Dragašević.

Kako objašnjava on, razlog za to je makroekonomska stabilnost.

“Makroekonomska i finansijska stabilnost daju dva osnovna faktora za štednju. Jedno je da ima dovoljno sredstava da bi se štedelo. To je uslov, koji je preduslov svega da bi moglo da se štedi. I drugo, da je finansijski sistem dobar – odnosno da postoji poverenje štediša u taj finansijski sistem, da će njihova sredstva biti sigurna”, ukazao je Dragašević.

On je objasnio da su druga dva faktora koja su doprinela tome, relativno više kamatne stope na dinarsku u odnosu na deviznu štednju i povoljniji poreski tretman dinarske štednje, s obzirom da se prihodi od kamata na dinare ne oporezuju, dok se prihodi od kamata na deviznu štednju, oporezuju po poreskoj stopi od 15 odsto.

Dragašević napominje da banke vode računa o svom poslovanju i o svom profitu, ali vode računa i o svojim klijentima izuzetno.

“I Narodna banka Srbije nastoji da korisnici budu zaštićeni, jer bankarski sektor mora da bude kredibilan da bi poslovao dugoročno. Dakle, vodi se računa i o interesima deponenata i onih koji uzimaju kredite”, rekao je viceguverner.

Kako je istakao Dragašević, ono što sada imamo i na šta treba da se ukaže, jeste da su kamatne stope i na štednju ispratile pooštravanje monetarnih uslova, odnosno povećanja osnovnih kamatnih stopa”

Na dinarsku štednju, ona je od aprila 2022. godine, kada je NBS počela sa pooštravanjem svojih uslova, odnosno povećanjem referentne stope, povećana sa 1,75 na pet procenata prosečno”, zaključio je Dragašević.

Govoreći o tome da li banke izlaze sa još povoljnijim uslovima, Dragašević je rekao da nešto što je uobičajeno za svaki period oko Svetskog dana štednje, jeste da banke daju neke posebne ponude, odnosno povoljnije kamatne stope.

Urednik portala Kamatica Dušan Uzelac rekao je da se ne zna koliko je novca u kućama i u slamaricama, i da bi se taj odnos možda i dodatno promenio.

On je ukazao da je cilj štednje da se sačuva vrednost novca.

“Evropi, u proseku, sve više od 500 evra stoji u banci, u Srbiji to nije slučaj. Mi smo imali dosta turbulentnu bankarsku istoriju, ali poverenje u bankarski sistem se vraća i ne može da se vrati preko noći. Ove brojke dokazuju da se tu dosta stvari desilo i napredovalo, i građani veruju bankama. Međutim, i dalje postoje oni ljudi koji imaju neku brojku preko koje nose novac u banku“, istakao je on.

On je objasnio da se bankama isplati da podstiču štednju, to je njima osnovni izvor finansija, jer upravo krediti koje izdaju kasnije, ne bi mogli da budu plasirani bez pokrića dela te mase u štednim ulozima, depozitima.

Odgovarajući na pitanje da li banke imaju motiv da podižu kamatne stope, on objašnjava da one ne razmišljaju o građanima, one razmišljaju o svom poslovanju.

“Kada njima poskupe sredstva, kada se smanje izvori iz inostranstva, odakle su dobijali povoljnija sredstva, kada novac postane skuplji, onda i one moraju da izađu pred građane i kažu: podići ćemo kamatu i vama ćemo platiti više, jer banke treba da predoče ponudu klijentima koji imaju taj novac”, rekao je on.

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI:

Ukrajina napala MOSKVU!

Na meti više ruskih gradova Autor : Bilten.rs , Izvor : mediji Foto: Andrii Marienko (STR) Ukrajinska vojska je pokrenula…

Podelite vest