Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Bugarske Rumen Radev, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev i šef delegaciji EU u Srbiji u Srbiji Emanuel Žiofre pustili su danas u rad gasnu interkonekciju Srbija-Bugarska. Oni su na svečanoj ceremoniji, u gasnoj stanici Trupale kod Niša, zajedno pritisli taster i pokrenuli gasovod.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

FOTO TANJUG/ DIMITRIJE NIKOLIĆ

Zajedno sa predsednicima tri zemlje stigao jei ambasadora Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre.

Ceremoniji će prisustvovati i predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev.

Vučić i Radev obišli su kontrolnu sobu gasne stanice.

Ceremoniji prisustvuju i ministari u Vladi Srbije Dubravka Đedović Handanović, Ivica Dačić, Miloš Vučević, Nikola Selaković.

Novi gasovod će omogućiti sigurnije i stabilnije snabdevanje gasom iz različitih izvora, a posebno iz Azerbejdžana.

Izgradnja novog gasovoda u dužini od 109 kilometara od Niša do Dimitrovgrada trajala je 12 meseci.

Ukupna dužina dvosmernog gasovoda Srbija-Bugarska je 170 kilometara, od Novog Iskara u blizini Sofije do Niša.

U Srbiji su izgrađene i četiri merno- regulacione stanice u Pirotu, Dimitrovgradu, Beloj Palanci i Nišu, kao i jedna velika primopredajna stanica u Trupalama kod Niša.

Srbija je potpisala ugovor o interkonekciji sa Bulgartransgasom i komercijalni ugovor o snabdevanju do 400 miliona kubnih metara gasa iz Azerbejdžana do kraja 2024. godine.

Bugarski operater prenosa gasa Bulgartransgas EAD i operator transportnog sistema Transportgas Srbija potpisali su u novembru ugovor o interkonekciji na novoj tački Kalotina-Dimitrovgrad na novoizgrađenom interkonektoru Bugarska-Srbija.

Iz Azerbejdžana možemo da dobijamo do 400 miliona kubnih metara gasa godišnje do 2026. godine, dok se od 2027. godine te količine mogu povećati do tri puta.

Gasna interkonekcija do Bugarske je važna i zbog gasifikacije jugoistočnog dela Srbije, jer omogućava priključenje na gas privrede i domaćinstava u Pirotu, Dimitrovgradu i Beloj Palanci i razvoj sekundarne gasne mreže u Nišu.

Gasna interkonekcija do Bugarske jača poziciju Srbije na gasnoj mapi Evrope, jer gasovod Srbija-Bugarska kapaciteta 1,8 milijardi metara kubnih omogućava i tranzit gasa iz Azerbejdžana i Kaspijskog regiona do zemalja centralne Evrope.

Ukupna vrednost gasnog interkonektora Niš – Dimitrovgrad – Bugarska iznosi 85,5 miliona evra.

Projekat je finansiran delom kroz bespovratnu pomoć EU, u visini od 49,6 miliona evra, kao i 25 miliona evra povoljnog kredita Evropske investicione banke koji će Srbija plaćati za deo gasovoda koji prolazi kroz Srbiju.

Republika Srbija je za ovaj projekat izdvojila 15 miliona evra i 7,5 miliona evra za pripremne radove i projektovanje.

Gas čini 13 odsto potrošnje primarne energije u Srbiji i do sada je mogao da se dobije samo sa dve ulazne tačke, preko gasovoda Balkanski tok i iz Mađarske.

Gasni interkonektor, koji povezuje gasne mreže Srbije i Bugarske, povećaće diversifikaciju izvora energije u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana, omogućavajući Srbiji sigurnije i stabilnije snabdevanje iz različitih sistema gasne mreže, posebno iz Azerbejdžana i budućeg LNG terminala u Aleksandropolisu u Grčkoj koji može da prima gas iz celog sveta.

Novi gasni interkonektor povezaće postojeću srpsku mrežu u Nišu sa bugarskom mrežom u prestonici Sofiji u dužini od 109 kilometara na srpskoj strani.

Sa prečnikom cevi od 700 mm i maksimalnim pritiskom od 55 bara, njegov kapacitet će omogućiti prenos 1,8 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje, što je ekvivalentno 60 odsto ukupne godišnje potrošnje Srbije.

Pored Niša, gasovod obuhvata i još tri merno-regulacione stanice za gas u Beloj Palanci, Pirotu i Dimitrovgradu, što će omogućiti da ova tri grada i regiona Srbije, njihovi građani, škole, bolnice, preduzeća, dobiju pristup gasnom snabdevanju za grejanje i industrijsku proizvodnju.

Zbog znatno manjeg zagađenja životne sredine i veće fleksibilnosti u pogledu proizvodnje električne energije, prirodni gas predstavlja opciono prelazno fosilno gorivo ka potpuno obnovljivim izvorima.

EU je na početku 2023. godine Srbiji obezbedila paket energetske podrške vredan 165 miliona evra, kako bi se građani i mala i srednja preduzeća lakše nosili sa rastućim cenama energije i zelenom tranzicijom.

Dodatno je odobreno 31,2 miliona evra za izgradnju novog vetroparka Kostolac (kredit KfW-a od 81,8 miliona evra) i 16,1 milion evra za rekonstrukciju hidroelektrane Vlasina (kredit EBRD 61,6 miliona evra).

EU je najveći donator Srbije u oblasti energetike u koju je investirala preko milijardu evra bespovratnih sredstava od 2000.godine.

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI:

Ukrajina napala MOSKVU!

Na meti više ruskih gradova Autor : Bilten.rs , Izvor : mediji Foto: Andrii Marienko (STR) Ukrajinska vojska je pokrenula…

Podelite vest