Podeli vest

Ministarstvo za evropske integracije sprovelo je redovno istraživanje javnog mnjenja „Evropska orijentacija građana Srbije“

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

anketa
Foto: Shutterstock

Ukoliko bi sutra bio održan referendum sa pitanjem “Da li podržavate članstvo Srbije u EU?” 43 odsto građana Srbije glasalo bi za, 32 odsto bi glasalo protiv, dok uopšte ne bi glasalo 13, a 12 odsto ne zna šta bi odgovorilo na ovo pitanje, rezultat je najnovijeg istraživanja javnog mnjenja „Evropska orijentacija građana Srbije“.

Ministarstvo za evropske integracije sprovelo je redovno istraživanje javnog mnjenja „Evropska orijentacija građana Srbije“, u kome je učestvovalo 1.050 ispitanika starijih od 18 godina, na teritoriji Srbije (bez Kosova i Metohije), a prema standardu Evrobarometra, saopšteno je iz Ministarstva.

Što se tiče podrške reformama, ona je kod građana, kao i prethodnih godina ostala visoka te od ukupnog broja ispitanika, dve trećine (65 odsto) smatra da bi reforme neophodne za ulazak naše države u EU trebalo sprovoditi, zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje i uređenije Srbije, saopšteno je iz Ministarstva.

Na pitanje o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. godine do danas, 28 odsto ispitanika je od ponuđenih odgovora prepoznalo da je EU najveći donator našoj državi, a iza njih se nalaze Kina, Rusija i Norveška.

Poredeći sa zvaničnim podacima o bilateralnoj pomoći, građani identifikuju EU kao najvećeg donatora, a dalji redosled najvećih bilateralnih donatora je Nemačka, Švedska i Italija.

Trećina ispitanika upoznato je sa činjenicom da se u Srbiji sprovode projekti finansirani sredstvima EU, posebno u oblastima zaštite životne sredine, obrazovanja, zdravstva, nauke i inovacija, prekogranične saradnje, energetike, kulture, transporta, poljoprivrede, razvoja privatnog sektora, reforme javne uprave i pravosuđa i unutrašnjih poslova.

U pograničnim oblastima taj procenat je mnogo veći jer čak polovina ispitanika (48 odsto) zna da se u njihovim sredinama sprovode projekti u okviru prekogranične saradnje, a više od 80 odsto njih se u potpunosti ili delimično slaže da vide konkretne rezultate sprovođenja ovih projekata finansiranih iz fondova EU.

Da bi i država i oni lično imali koristi (ili mnogo koristi) od članstva naše države u EU smatra 38 odsto građana. Kako se navodi, građani smatraju da će najviše koristi od ulaska Srbije u EU imati velike kompanije, industrija, mala i srednja preduzeća (ukupno 35 odsto), zdravstvo 11 odsto, školstvo 10 odsto, te sudstvo i socijalna zaštita po 7 odsto. Poljoprivreda će, smatra 21 odsto građana, najviše izgubiti ulaskom Srbije u EU.

Kao najznačajnije reforme i one koje najviše utiču na njihov svakodnevni život, građani vide borbu protiv korupcije i reformu zdravstvenog sistema – njih 17 odsto, zatim bolju zaštitu ljudskih prava te reformu obrazovnog sistema – smatra 12 odsto građana, i reformu pravosuđa – njih 11 odsto.

Sledeće po važnosti su im unapređenje poljoprivrede – 11 odsto, i bolja zaštita životne sredine (10 odsto).

Za najveći broj građana članstvo u EU predstavlja mogućnost putovanja unutar EU (15 odsto), više mogućnosti zapošljavanja (14 odsto), put ka boljoj budućnosti mladih ljudi (13 odsto), ali za 13 odsto ispitanika predstavlja i rizik da izgube sopstveni kulturni identitet.

Najveći procenat građana, njih 41 odsto, izrazili su spremnost da zbog ulaska u EU, izmeni dosadašnje životne navike kao što su odvajanje smeća za reciklažu, plaćanje kaucije za PET ambalažu, štednja energije i vode.

Trećina navodi da bi bila spremna da menja i svoje radne navike sa istim ciljem, a pre svega radno vreme, dužinu godišnjeg odmora i beneficije koje ima na poslu.

Na pitanje u kakvom bi društvenom sistemu voleli da žive, građani kao uzor najpre navode Švajcarsku (25 odsto), a potom Nemačku (20 odsto) i Norvešku (14 odsto).


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: