Saveti struke

Autor : Bilten.rs , Izvor : mediji

Strah je jedno od najosnovnijih ljudskih osećanja i ima važnu ulogu u opstanku. On nas upozorava na opasnosti i pomaže nam da se zaštitimo. Međutim, kada strah preraste u iracionalni, preterani i neosnovani osećaj ugroženosti, govorimo o fobijama. 

Fobije nisu samo „obični“ strahovi – one mogu značajno ograničiti svakodnevni život, otežati normalno funkcionisanje i stvoriti snažan osećaj nemoći. U ovom tekstu objasnićemo zašto fobije i strahovi nastaju, koji su njihovi uzroci i kako se mogu prevazići.

Kako se razvijaju fobije kroz iskustvo?

Mnoge fobije nastaju na osnovu negativnog iskustva. Na primer, ako je osoba jednom ostala zaglavljena u liftu, može razviti trajni strah od zatvorenih prostora (klaustrofobiju). Ovakav događaj ostavlja snažan emocionalni trag i mozak ga „pamti“ kao opasnost, iako realna opasnost više ne postoji. Fobije se zato često povezuju sa traumatičnim događajem koji aktivira naš mehanizam za preživljavanje, ali ga preuveličava.

Ipak, važno je naglasiti da mnogi strahovi nastaju i bez stvarnog traumatičnog iskustva. Ponekad je dovoljno čuti tuđe priče ili svedočiti nečijem neprijatnom događaju da bismo i sami počeli da osećamo strah. Ovaj mehanizam je deo tzv. učenja po modelu – učimo na osnovu posmatranja drugih ljudi i njihovih reakcija.

Pojedini strahovi se zadržavaju iako su realno neutemeljeni. Na primer, strah od lifta često je iracionalan jer su lifti danas konstruisani i održavani tako da je rizik od nesreće gotovo zanemarljiv. 

U ovom slučaju gde se veliki broj ljudi svakodnevno oslanja na liftove, bezbednost dodatno obezbeđuju upravnici. Kada su u pitanju upravnici zgrada Beograd je mesto gde možete angažovati licenciranog, ukoliko se brinete za bezbednost. Oni redovno sprovode inspekcije i održavanje liftova. Uprkos tome, mozak može „ignorisati“ realnost i stvarati osećaj ugroženosti, što pokazuje koliko je fobija psihološki, a ne realni problem.

Drugim rečima, fobije su posledica pogrešnog učenja i zadržavanja osećaja straha, iako realna opasnost ne postoji ili je minimalna.

Uloga genetike u nastanku fobija

Naučna istraživanja ukazuju da fobije nisu samo posledica iskustava, već i genetike. Studije blizanaca pokazale su da ako jedan blizanac ima određenu fobiju, postoji veća verovatnoća da će i drugi razviti sličan strah. To znači da genetski faktori povećavaju predispoziciju za razvoj fobija i anksioznih poremećaja.

Na molekularnom nivou, geni utiču na način na koji naš mozak obrađuje informacije o strahu. Konkretno, amigdala – deo mozga odgovoran za emocije i reakciju „bori se ili beži“ – kod osoba sa fobijama pokazuje pojačanu aktivnost. Ukoliko postoji genetska predispozicija za pojačanu reaktivnost amigdale, osoba će verovatno lakše razviti fobiju.

Važno je naglasiti da genetika ne znači sudbinu. Osoba koja ima predispoziciju ne mora nužno razviti fobiju – okruženje, iskustva i životni stil igraju ogromnu ulogu. Genetski faktor samo stvara „teren“ na kome iskustva mogu ostaviti dublji trag. Dakle, fobije su rezultat interakcije genetike i iskustva – nasledimo sklonost, ali način na koji živimo i reagujemo oblikuje konačan ishod.

Psihološki i socijalni faktori

Pored genetike, važnu ulogu u razvoju fobija imaju psihološki i socijalni faktori. Na primer, dete koje odrasta uz roditelja koji pokazuje strah od određenih situacija, često i samo razvija sličan obrazac ponašanja. Ovo se objašnjava pojmom socijalnog učenja – deca preuzimaju obrasce ponašanja i reakcije od odraslih.

Psihološki faktori, poput niskog samopouzdanja ili ranih trauma, takođe doprinose nastanku fobija. Osobe koje su u detinjstvu bile izložene stresu, zlostavljanju ili prezaštitničkom roditeljstvu, češće razvijaju anksiozne poremećaje. Strah tada postaje način da se „kontroliše“ nepredvidivo okruženje, ali u pogrešnom i ograničavajućem obliku.

Socijalna sredina takođe može pogoršati stanje. Stigmatizacija psihičkih problema navodi ljude da kriju svoje fobije i da izbegavaju pomoć. Na taj način se fobija dodatno ukorenjuje jer osoba živi u stalnom izbegavanju situacija koje izazivaju strah.

Biološki mehanizmi straha

Strah ima svoje jasno definisane biološke osnove. Kada doživimo situaciju koju mozak protumači kao opasnu, amigdala se aktivira i šalje signal hipotalamusu, koji zatim oslobađa hormone stresa poput adrenalina i kortizola. Ovi hormoni ubrzavaju rad srca, povećavaju dotok krvi u mišiće i pripremaju telo za borbu ili beg.

Kod fobija, ovaj sistem reaguje preterano i bez realnog razloga. Na primer, osoba može doživeti isti fiziološki odgovor prilikom susreta sa paukom, iako se radi o potpuno bezopasnoj životinji. Biološki odgovor tela ne razlikuje realnu opasnost od zamišljene, što objašnjava snagu i intenzitet fobija.

Naučna istraživanja pokazala su i da je hipokampus, deo mozga zadužen za pamćenje i procenu konteksta, manje aktivan kod osoba sa fobijama. To znači da mozak ne uspeva da „ispravi“ pogrešnu procenu i da ubedi amigdalu da nema razloga za strah.

Metode prevazilaženja fobija

Dobra vest je da fobije mogu da se prevaziđu. Najefikasnija metoda prema istraživanjima jeste kognitivno-bihevioralna terapija (KBT). Ona se zasniva na tome da osoba postepeno i pod kontrolom izlaže sebe situacijama koje izazivaju strah, dok paralelno uči da ih doživljava na realniji način.

Tehnika poznata kao sistematska desenzitizacija uključuje postepeno suočavanje sa izvorom straha – počevši od zamišljanja situacije, preko gledanja slika ili video materijala, pa sve do realnog kontakta. Cilj je da mozak nauči da ta situacija nije opasna.

Pored psihoterapije, kod težih slučajeva koriste se i lekovi – prvenstveno antidepresivi i anksiolitici – koji pomažu da se ublaži intenzitet fiziološkog odgovora. Međutim, lekovi se obično koriste privremeno, dok je terapija usmerena na trajno rešavanje problema.

Fobije i strahovi su kompleksna pojava koja nastaje kao rezultat kombinacije genetike, psiholoških iskustava, socijalnih faktora i bioloških mehanizama. Iako deluju zastrašujuće i ponekad nepobedivo, važno je naglasiti da se uspešno leče i prevazilaze. Za još korisnih informacija posetite naš sajt.

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI:

Podelite vest