Kineski beli delfini ponovo naselili mora

Autor : Bilten.rs , Izvor : Mediji

delfin
Foto: Pixabay

U Ćindžouu, važnom lučkom gradu koji povezuje južnu kinesku autonomnu regiju Guangsi Džuang i zemlje ASEAN-a, proces izgradnje luke nije bio baš jednostavan uprkos povoljnom geografskom položaju, samo zbog delfina, piše Sinhua.

Godine 2005. planiranje luke Ćindžou je prilagođeno prema Zapadu kako bi se luka udaljila od staništa kineskih belih delfina, iako je to značajno povećalo troškove izgradnje luke.

Četiri godine kasnije, izgrađen je novi put koji je služio samo za razdvajanje industrijske zone luke i područja za zaštitu delfina. Pored toga, projekat sa investicijom od 3,8 milijardi juana (oko 532,6 miliona američkih dolara) u blizini zaliva Saniang u Ćindžouu takođe je zaustavljen kako bi se prioritet dao zaštiti delfina.

Kao ugrožena vrsta pod nacionalnom zaštitom prve kategorije u Kini, kineski beli delfin je 2008. godine uvršten na Crvenu listu ugroženih vrsta Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN). Zaliv Saniang, koji se nalazi duž zaliva Beibu u Južnom kineskom moru, naziva se “rodnim mestom kineskih belih delfina”.

Pan Jue, istraživač u centru za zaštitu kineskih belih delfina smeštenom u zalivu Saniang, bio je spreman da rano pre izlaska sunca izađe na more u mini gliseru.

“Vreme pre izlaska sunca i nakon zalaska sunca je najbolje za izlazak na more kako bi se posmatrali kineski beli delfini. Provodimo oko 180 dana godišnje na moru posmatrajući ih, kako bismo tačno znali njihove navike”, rekao je Pan.

Godine 2004. naučno-istraživački tim sa Univerziteta Peking osnovao je centar za zaštitu kineskih belih delfina u selu zaliva Saniang. Nalazi istraživanja tima ukazuju na to da populacija kineskih belih delfina koji žive u zalivu Saniang svake godine ima nove mladunce, što ukazuje na visok reproduktivni potencijal.

“U tom području je 2004. godine bilo samo oko 96 kineskih belih delfina, ali srećom, broj je sada porastao na skoro 300”,  rekao je Pan, dodajući da je svest o zaštiti delfina među lokalnim stanovništvom takođe značajno povećana.

Brajdovi kitovi, još jedna vrsta vodene životinje pod zaštitom prve kategorije na nacionalnom nivou koja uglavnom živi u tropskim i suptropskim vodama, sada se često mogu videti kako love ribu u vodama blizu ostrva Veidžou u zalivu Beibu.

Čen Mo, viši istraživač iz Akademije nauka Guangsi, proučava ovu vrstu u tom području od 2016. godine.

“Identifikovali smo samo oko 10 jedinki u populaciji Brajdovih kitova od 2016. do 2018. godine. Sada je taj broj premašio 60 i nastavlja da raste”, rekao je Čen.

Kako bi održali čiste vode i očuvali ekološko okruženje ostrva, lokalna vlast grada Beihai u Guangsiju izdala je uredbu u julu 2018. godine, koja izričito zabranjuje upotrebu jednokratnih posuda za hranu, nerazgradivih plastičnih kesa i plastičnih folija na ostrvu Veidžou.

“Zaliv Beibu obiluje raznim ugroženim životinjama i biljkama i raznovrsnim morskim ekosistemima. Zbog prirodnih uslova i manje ometanja izazvanih obalnim ekonomskim aktivnostima, biodiverzitet u regionu se dobro očuvao”, rekao je Guan Điejao, direktor laboratorije za očuvanje morskog biodiverziteta zaliva Beibu pri Univerzitetu Beibu zaliva.

Ning Jun, zamenik direktora i glavni inženjer odeljenja za ekologiju i životnu sredinu Guangsija, rekao je da se morsko ekološko okruženje u Guangsiju kontinuirano poboljšavalo u 2023. godini.

“Nastavićemo da pratimo stanje tipičnih morskih ekosistema kao što su mangrove, livade morskih trava i koralni grebeni i dodatno širimo istraživanje važnih morskih indikatorskih vrsta kao što su kineski beli delfini i Brajdovi kitovi, kao i biodiverzitet ribarstva”, rekao je Ning.

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI:

Podelite vest