Ispovest osobe koja je donirala bubreg drugome

Autor : Bilten.rs , Izvor : Mediji

Foto: Pixabay/ilustracija

“Probudila sam se posle operacije jecajući. Dok se anestezija povlačila procedila sam – da li sam ja ovo stvarno uradila? Bila je 2019. godina i upravo sam donirala levi bubreg strancu kako bih mu spasila život. Rano tog jutra ušla sam u operacionu salu dok je stranac bio u operacionoj sali pored. Moja situacija bila je poznata kao donacija Dobrog Samarićanina i malo je reći da je neobična. Neznatan broj donacija je ovog tipa”, rekla je Peni Lejn u svojoj ispovesti Gardijanu.

Ona je opisala čitav tok predoperativnog procesa i dotakla se emocija kroz koje je tada prošla.

“Kao kada je u pitanju bilo šta neobično ljudi imaju pitanja. Kada god dođu do mene pitaju me – zašto? Zašto sam to uradila. Iskreno, mene iznenađuje ovo pitanje. Zbog čega bilo ko radi bilo šta. U paraleli sa Dobrim Samarićaninom čovek leži na putu povređen i umire. Svi koji prođu pored njega ga ignorišu. Čovek iz Samarije, dalekog mesta u kojem su drugačije rase i religije staje i brine o njemu ne tražeći ništa zauzvrat. Nisam hrišćanka i nisam znala ovu priču kada sam probala da objasnim ljudima moj motiv. E, da sam bar znala.

Umesto toga govorila sam činjenice. U pitanju je relativno bezbedna procedura koja ima veliku verovatnoću uspeha. Hiljade ljudi umire svake godine čekajući na transplantaciju bubrega širom sveta jer nema dovoljno donora. Tu je i nauka koja je sve ovo načinila mogućim kao i čudna činjenica da nam je stvarno potreban samo jedan bubreg.

Ono što me fascinira je i da se mnogi ljudi slažu sa mnom ali da nikada ne bi sami donirali bubreg nekome koga ne poznaju.

Celo iskustvo je bilo neprijatno. Ne znam ni sama šta sam očekivala ali u pitanju je standardna medicinska procedura uz čekanje i papirologiju. Operacija je pomerana nekoliko puta što je izazvalo dosta problema, nerviranja i odlaganja. Možda sam bila toliko nervozna da sam bila na ivici da mi odbiju bubreg jer sam nepristojna, što bi stvarno bio hit.

Moj najveći strah bio je da li ću proći psihološku procenu koja je važan deo celokupnog procesa. Uz moju istoriju depresije, plašila sam se da će me u ovako velikom činu za koji sam se spremala ipak odbiti.

Kada živa osoba donira bubreg to se smatra velikom operacijom a velike operacije su stresne. I sama sam ovo otkrila kada se približio datum moje operacije i kada su me preplavili strah i anksioznost. Znala sam da statistika nije na mojoj strani i da je moj strah iracionalan. Morala sam da razmišljam o tome koliko će moja donacija značiti primaocu, tako sam sebi govorila.

Kada sam se probudila u sobi za oporavak medicinska sestra mi je obrisala suze sa lica. Osetila sam olakšanje što sam imala hrabrost da ne odustanem. Medicinska sestra mi je rekla da je sve prošlo u najboljem redu i da mi je bubreg bio lep.

Došla sam kući, isplakala se i počela da osećam depresiju koja je možda bila, a možda i nije bila posledica same donacije.

Nikada nisam upoznala osobu koju sam donirala bubreg i to mi je okej.  Uvek sam i želela da budem anonimni donor. Nije mi bilo potrebno da mi neko zahvaljuje za nešto za šta znam da nema dovoljno reči zahvalnosti. Samo sam želela da osoba zna da na ovom svetu postoji neko ko želi sa njima da podeli breme.

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI:

Podelite vest