Na novi bubreg u Srbiji čeka više od 800 pacijenata, na jetru više od 60 ljudi, novom srcu se nada oko 50 obolelih, dok pluća čeka više od 70 pacijenata.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

doktor operacija
Foto:Shuterstock

U Srbiji oko 2.000 ljudi čeka transplantaciju nekog organa, podaci su koji su predstavljeni uoči ovogodišnjeg Evropskog dana donora koji se obeležava 8. oktobra.

Na novi bubreg u Srbiji čeka više od 800 pacijenata, na jetru više od 60 ljudi, novom srcu se nada oko 50 obolelih, dok pluća čeka više od 70 pacijenata.

Iz Udruženja “Zajedno za novi život” ukazuju na to da postoje i pacijenti koji čekaju rožnjaču i koštanu sržz i upozoravaju na to da, ukoliko se nešto ne promeni mnogi koji čekaju neki organ, nažalost to neće dočekati.

Dan donora je posvećen sećanju i neizmerljivoj zahvalnosti donorima i njihovim porodicama, koje su u najtežem trenutku, kada su se životi njihovih najmilijih ugasili, smogli snage i dali saglasnost za transplantaciju, i upravo na taj dan.

Udruženje transplantiranih pacijenata pokreće nacionalnu kampanju „Još si mi trag“, jer je, kako poručuju, vreme da se stvari promene na bolje.

“Nakon vidljivih pomaka u poslednjih desetak godina, epidemija kovida je gotovo zaustavila program transplantacije, a, i pored napora lekara, građani većinom ne pristaju da doniraju organe preminulog člana porodice i time produže život pacijentu kojem je organ neophodan. Koliko je situacija alarmantna govori i podatak da je u Srbiji za poslednjih godinu dana urađena samo jedna kadaverična i 13 živosrodnih transplantacija bubrega. Ova poražavajuća statistika stavila je Srbiju na dno evropske lestvice”, rekla je za Tanjug Željka Bojić, pacijentkinja koja čeka jetru iz udruzenja “Zajedno za novi život”.

Jelena Dimitrijević, majka dečaka Konstantina koji ima 5,5 godina, a kome je sa samo godinu i po dana transplantirana jetra rekla je za Tanjug da će 1. novembra biti četiri godine otkako je njen sin dobio šansu za novi život.

“Konstantin je rođen sa nedovoljno razvijenim žučnim putevima. Urađena je intervencija, gde je njegovo crevo vršilo funkciju izlučivanja žuči, što je vremenom dovelo do ciroze jetre. Godinu dana smo proveli u Institutu za majku i dete i tu je počela borba za njegov život. Saznali smo da država plaća transplantaciju jetre u Bergamu. Uspeli smo u tome. Konstantin je danas predškolac i niko ne može da pretpostavi šta je preživeo, sve dok ne podigne majicu”, kaže ona.

Lazar Čolić na listi čekanja za novi bubreg nalazi se 11 godina, a od 2012. godine je na dijalizi.

“Na dijalizu idem tri puta nedeljno na po četiri sata i ona mi menja životne aktivnosti, jer ne smem da je preskočim, a samim tim i iscrpljuje čoveka i posle toga nisam fizički dobro. Ova kampanja služi za to da se podigne svest kod ljudi, da ima što više donora, da razbijemo te neke stereotipe kako se to doniraju organi, na koji način funkcioniše i da prosto to spasava život”, poručio je Lazar za Tanjug.

Udruženje “Zajedno za novi život” je u saradnji sa Ministarstvom zdravlja odlučilo da pokrene nacionalnu kampanju kako bi se skrenula pažnja i podigla svest građana o toj temi, posebno imajući u vidu broj izvršenih transplantacija od početka godine, kaže za Tanjug Mladen Todić, predsednik tog Udruženja.

“Moramo da edukujemo građane, na koji način se vrši transplantacija, kako se biraju pacijenti za stavljanje na nacionalnu listu čekanja. Moramo da ovu temu vratimo u fokus iz oblasti zdrsvstva. Jedan donor može da spasi i do osam života. Zahvaljujući saglasnosti i jednim DA ne spasavaju se samo životi pojedinaca, već na okupu ostaju čitave porodice i u tome se ogleda veličina humanosti doniranja organa. Dovoljno je da pogledate moj slučaj. Porodica nam je ostala na okupu, a moja kćerkica Nina danas raste uz svog oca. Svaki sekund života transplantiranih pokazuje pravu vrednost i humanost doniranja organa. Ne prođe dan da svako od nas, koji smo transplantirani, ne pomislimo na donora i njegovu porodicu, jer su oni na naš život umesto tačke, stavili zarez”, poručio je Todić.

On je i sam zahvaljujući donoru i njegovoj porodici dobio jetru pre šest godina i novu šansu za život.

Ustavni sud doneo je prošle godine presudu da zakoni o presađivanju organa nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

“Ustavni sud je članove 23. i 28. Zakona o transplantaciji, koji je donet 2018. godine, proglasio delimično neustavnim i za pojedine stavove Zakona tražene su izmene. Te članove Zakona smo izmenili i dali smo ih u proceduru, koja podrazumeva izmenu Zakona kroz zakonodavstvo Vlade Republike Srbije i kroz Skupštinu Srbije. U međuvremenu, da ne bi gubili vreme, dobili smo i pravno tumačenje mogućeg daljeg nastavka transplantacije organa i dali intrukcije koordinatorima u 14 donor bolnica kako da postupaju dok traje taj pravni vakuum izmene 23. i 28. člana. Ipak, kao posledica svega toga u julu i avgustu smo, nakon strogo medicinski definisane moždane smrti, imali devet potencijalnih donora. Da smo dobili saglasnosti porodica, mogli smo produžiti život između 15 i 29 pacijenata, koji bi dobili nove organe. Nažalost, to se nije desilo”, naglašava državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Predrag Sazdanović.

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

www.VRACARRESORT.com

POSLEDNJE VESTI:

POGLEDAJTE JOŠ

Podelite vest