Svaka treća osoba u Srbiji može se smatrati psihički ugroženom, govore rezultati istraživanja “Mentalno zdravlje u Srbiji – procena potreba, faktora rizika i barijera u dobijanju stručne podrške”, koje je realizovala Mreža psihosocijalnih inovacija (PIN). Dobijeni podaci upozoravaju da svaka šesta osoba ima simptome depresije, a sedam procenata naših sugrađana ima simptome anksioznosti

Autor : Bilten.rs , Izvor : Bilten.rs

PORODICA SREĆA
foto: Shutterstock

Rezultati ove studije takođe upozoravaju da je Srbija među vodećim zemljama sveta po upotrebi sedativa, kao i da deset odsto odrasle populacije koristi sredstva za smirenje bez traženja stručne pomoći.

Zdrav način života, pokaziju studije, mogao bi umanjiti rizik od depresije za više od 50 procenata,

Barbara Sahakian, profesorka neurologije na Univerzitetu u Kembridžu, veruje da treba da počnemo razmišljati holistički o faktorima koji mogu uticati na raspoloženje i dovesti do simptoma depresije. U novom istraživanju objavljenom u časopisu Nature Mental Health, Sahakian i njeni kolege analizirali su podatke skoro 290.000 britanskih osoba, od kojih je 13.000 imalo depresiju, i identifikovali sedam faktora načina života koji mogu povećati rizik od bolesti, uključujući loš san i nedostatak socijalnih veza.

“Otkrili smo da zdrav način života smanjuje rizik od depresije za 57%”, kaže ona.

“Menjanje našeg ponašanja je nešto što možemo učiniti sami za sebe. Kao društvo često se fokusiramo na naše fizičko zdravlje, ali trebali bismo više vremena posvetiti mentalnom zdravlju i blagostanju.”

Ovo nije prvo istraživanje koje identifikuje efikasan priručnik za mentalno blagostanje, piše britanski Telegraf Pre tri godine, slično istraživanje istraživača sa Univerziteta Western Sydney povezalo je mnoge od istih faktora načina života, zajedno sa drugima kao što su prekomerno vreme provedeno pred ekranima – posebno uveče – sa depresivnim raspoloženjem.

Koji su, dakle, glavni životni stilovi koji mogu pomoći da ostanete srećni?

Spavajte duže: Veza između sna i raspoloženja dobro je proučena. Studija Barbare Sahakian sugeriše da je važno spavati između sedam i devet sati svake noći kako biste smanjili rizik od depresije tokom celog života. Nedostatak sna može negativno uticati na imunološki sistem i izazvati upalu u telu.

Pijte alkohol umereno: Sahakianova istraživanja ukazuju da ograničavanje konzumacije alkohola na manje od 14 jedinica nedeljno može smanjiti rizik od depresije za 11%. Alkohol može pogoršati anksioznost i depresivno razmišljanje.

Poboljšajte broj socijalnih veza: Studije su pokazale da se broj naših socijalnih kontakata povećava do srednjih godina, a zatim se postepeno smanjuje tokom ostalog života. Ovo može negativno uticati na raspoloženje, a održavanje aktivnih socijalnih mreža može pomoći u sprečavanju depresije.

Vežbajte redovno: Fizička aktivnost je efikasnija od savetovanja ili antidepresiva za upravljanje simptomima depresije. Sve vrste vežbanja su efikasne u poboljšanju raspoloženja.

Hranite se antiinflamatornom ishranom: Ishrana bogata vlaknima može zaštititi od depresije, jer pomaže mikrobima u crevima da stvaraju aminokiselinu triptofan, koja se koristi za proizvodnju hormona serotonina u mozgu, koji reguliše naše raspoloženje.

Razvoj zdravih životnih navika trebao bi se podsticati od najmlađeg uzrasta kako bi se imalo koristi tokom celog života.

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI:

Podelite vest