Podeli vest

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić rekla je da je danas u Tirani na Samitu Berlinskog procesa jasno komunicirano pitanje Zajednice srpskih opština na KiM pred predsednikom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem i da su svi evropski zvaničnici podržali osnivanje SZO.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

brnabić
FOTO TANJUG/ STRAHINJA ACIMOVIC/ARHIVA

“On je to čuo – svakog pojedinačno predstavnika država članica EU koji su ovde prisutni, Evropske komisije, Evropskog saveta i ostalih kako pričaju o neophodnosti da se osnuje ZSO i da je to nešto što je ne samo predviđeno Briselskim sporazumom, već i Ohridskim sporazumom, zato što je prvi član Ohridskog sporazuma implementacija svih prethodnih sporazuma, a to je Briselski sporazum. Kako god da okrenete, Briselski sporazum i ZSO je nešto što je na dnevnom redu”, rekla je Brnabićeva.

Predsednica Vlade Srbije ocenila je da je katastrofa to što je Kurti odbio sve predloge EU u vezi sa eksproprijacijom zemljišta na KiM i da to pokazuje stepen vladavine prava na KiM pod Aljbinom Kurtijem. 

Srbija će biti spremna za proširenje EU do 2030,ali to više zavisi od EU

Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas u Tirani da će Srbija svakako biti spremna za proširenje EU do 2030. godine, ali da to da li će do proširenja i doći više zavisi više od EU i evropskih internih reformi.

Na pitanje kako je razumela to što je Šarl Mišle ponovo spomenuo 2030. kao datum za proširenje i da li je posle današnjeg samita optmističnija nego pre ili ne, ona je zahvalila Mišelu što na svakom regionalnom skupu govori o tom datumu i neophodnosti jačeg i jasnijeg signala o proširenju EU.

“Da li će to biti do 2030. godine, zavisi od EU i njihovih internih reformi, a mi ćemo biti spremni i nemamo nikakvu dilemu da li ćemo biti spremni ili ne”, navela je premijerka. 

Razgovarali smo i o KiM-nije bilo pritisaka,nema osnovnih prava za Srbe

Premijerka Srbije Ana Brnabić i javila je danas u Tirani, gde se održava samit Berlinskog procesa, da se na skupu razgovaralo i o situaciji na KiM i o događajima 24. septembra u Banjskoj, kao i da je poručila da na KiM ne postoje osnovni uslovi za život Srba i da njihov položaj nije političko već humanitarno pitanje.

Na pitanje da li je bilo na nju pritisaka povodom dešavanja u Banjskoj, ona je rekla da nije bilo pritisaka, ali da se razgovaralo o tome i situaciji na KiM.

Dodala je da se razgovaralo i o dijalogu i šta je to što sledi, kao i o Briselskom sporazumu i ZSO i prošlogodišnjem samitu Berlinskog procesa, kada je Kurti u sred Berlina rekao da za njega Briselski sporazum ne postoji i istakla da tada nije bilo reakcija na to. Brnabićeva je rekla da je podsetila na sve što se dešavalo pre 24. septembra u Banjskoj, da je Kurti rasformirao multietničku policiju na severu KiM. 

Ne mogu srdačnije da se pozdravim sa nekim ko traži sankcije

Ana Brnabić rekla je danas u Tirani da ne zna zašto je albanski premijer Edi Rama tražio da se uvedu sankcije Srbiji, ocenjujući da to nije u skladu sa dobrosusedkim odnosima, niti sa onim što se radi u okviru inicijative “Otvoreni Balkan”.

Novinari u Tirani su primetili da je Brnabić imala hladan i protokolaran pozdrav sa Ramom, a Brnabić je odgovorila da se tako oseća i da ne može srdačnije da se pozdravi sa čovekom koji je, kako je rekla, pozvao da se uvedu sankcije Srbiji.

Šta je Berlinski proces?

Berlinski proces je pokrenula nemačka kancelarka Angela Merkel 28. avgusta 2014. godine, a prva konferencija održana je u Berlinu, a ima za cilj da spoji zemalje Zapadnog Balkana (Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Albaniju) sa devet članica EU i Velikom Britanijom, institucijama Evropske unije, međunarodnim finansijskim institucijama i regionalnim inicijativama za saradnju.

Šefovi vlada sastaju se na samitima u različitim evropskim gradovima, resorni ministri razgovaraju o posebnim temama, a regionalne inicijative za saradnju rade na usaglašavanju detalja.

Berlinski proces je međuvladina inicijativa čiji je cilj povezivanje zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije na njihovom putu ka članstvu u EU i pomoć da međusobne veze grade na bazi evropskih vrijednosti.

U Berlinskom procesu fokus je na standardima u skladu s pravnim tekovinama EU.

Čine ga sve zemlje Zapadnog Balkana koje nisu članice Evropske unije, a deo su Berlinskog procesa: Srbija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina,Crna Gora i Albanija, što je tržište od 18 miliona ljudi.

Na dosadašnjim Samitima su potpisani sporazumi o međusobnom priznavanju ličnih karata, univerzitetskih diploma i profesionalnih kvalifikacija.

Ranije dogovorena saradnja u oblasti saobraćaja, energetike, ekologije, digitalizacije i rominga.

Glavna dostignuća Berlinskog procesa su: Osnivanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RICO), Komorski investicioni forum, Ugovor o regionalnom romingu (sprovođenje je počelo 1. jula 2021.), prekidanje sporazuma o nižim cenama rominga podataka između Zapadnog Balkana i zemalja članica Evropske unije (stupio na snagu 1. oktobra 2023. godine),

Tri sporazuma o mobilnosti su važna dostignuća regionalne saradnje u okviru Berlinskog procesa.

Berlinski proces je pod pokroviteljstvom Evropske unije, a uz zemlje Zapadnog Balkana, članice su i Nemačka, Francuska, Austrija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Italija, Grčka, Italija, Poljska, Hrvatska i Slovenija.

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI: