Podeli vest

Zoran Đinđić, predsednik Vlade Srbije, ubijen je u atentatu 12. marta 2003. godine, na ulazu u zgradu vlade, a tada je imao 50 godina. Svake godine na dan atentata mnogi prijatelji i saradnici govore o njemu, a ovo je Zoran govorio o sebi, Srbiji i budućnosti koja mu je oduzeta.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Bilten.rs

Foto: TANJUG/RADE PRELIĆ, arhiva

Đinđićev pogled na svet bio je drugačiji, često značajno drugačiji od pogleda većine građana zemlje na čijem čelu je bio. Njegov govor prilikom posete Jagodini može da se primeni i danas. U tom govoru je suštinski pokušao da umanji tenziju “teorija zavera” i pomeri fokus na reforme.

“Znate, danas sam došao pred “Fabriku kablova Jagodina” i video jedan lep sat koji ne radi. Ja sam hteo da se vratim… Rekao sam ‘Ok, imate problema sa tehnologijom, sa sirovinama, imate problema sa obrtnim kapitalom, ali koji je problem da ovaj sat radi?’ I to je ono što sam hteo da vam kažem, dajte da uradimo ono što možemo da uradimo. da se ne vadimo na opravdanja poput ‘svetska zavera’. Možda i postoji svetska zavera, ali hajde da prvo vidimo šta mi radimo u svom dvorištu, u svom gradu, svojoj zemlji, pa kad uradimo svoj domaći zadatak, pa da onda vidimo da li nas mrzi nastavnik ili nas ne mrzi nastavnik”, govorio je Đinđić.

Život je čudo jedno

Reforme koje je sprovodio bile su nepopularne i zahtevne i zbog toga mu je nedostajalo podarške za kojom je vapio. Đinđić nije razumeo zašto ne postoji razumevanje kod građana za šansu koju je Srbija imala. Smatrao je da je neophodna samo jedna promena kako bismo mogli da budemo uspešnija nacija.

“Sad ću nešto da vam kažem što nije za televiziju iako i sada snimaju. Jedno ljudsko biće je jedan od 40.000 spermatozoida. Taj jedan je uspeo. 39.999 nisu uspeli, znači vi ste šampioni! Svako ko se rodio je već pobednik! On je već uspeo u odnosu na druge. I onda kažete šta je život, sada ću da uzmem drogu, da se napijem… Pa stani čoveče, pred tobom je i pred bogom odgovornost, ti si pobedio u najvažnijoj utakmici- živ si, rodio si se i uradi nešto sa svojim životom. Samo to u našem narodu da se prelomi.. To što nam je ostalo od pustog turskog, ma lako ćemo, neka, sutra ćemo, to ne može, ma to je teorija zavere…To su sve gluposti. Naravno svet je surovo tržište i niko ne voli nikoga, a svi vole samo sebe. Hajde da mi volimo sebe, kao što Amerikanci vole sebe pa da vidimo. Niko nam nije kriv što ne volimo sebe, hajde da volimo sebe i da vidimo šta su nam potencijali”, govorio je Đinđić.

Merila kvaliteta, rezultata i ogovornosti

Zoran Đinđić je govorio da mu je važna podrška i pomoć građana, Nije tražio ljubav, kako je naglašavao, već podršku i odgovornost. Smatrao je da sve polazi od građana.

“Nema spavanja! Ne možete da budete svetski prvaci a da spavate, spavaćete kada budete u penziji. Pet šest, sati je dovoljno sna ako niste u penziji, penzioneri mogu da spavaju, a ako niste u penziji nemojte da spavate. Nema subota, nedelja i praznici, ako hoćete da postignete neki veliki cilj,nema praznovanja. Slavićemo kada pobedimo. Morate da motivišete sebe i svoje sugrađene i svoj tim. Ne znam da li postoji i jedna generacija u Srbiji, osim one Karađorđeve koja se borila za samostalnost, koja je imala tako veliki cilj, a to je da Srbiju dovede među razvijene evropske narode. To je tako veliki cilj tako da je svaka žrtva mala u odnosu na tako veliki cilj”, govorio je Đinđić verovatno ne znajući da će i sam biti žrtva na tom putu.

Tražio je od građana i svojih saboraca da se u Srbiji konačno uvede red i uspostave merila kvaliteta, rezultata i odgovornosti.

Milošević u Hagu, kamen oko vrata Đinđiću

Predaja Slobodana Miloševića Hagu jedna je od najvećih zamerki Đinđiću. U jednom od svojih obraćanja izneo je jasan stav o tome.

“Mene je Bog dao kao jednu osobu kojoj nije potrebna ljubav. Ja imam ljubav svoje žene, svoje dece, svojih prijatelja i meni ne treba da me neko voli.Meni treba da obavim posao za koji sam postavljen i jaću to da uradim.Tako da nije meni problem da ljudi kažu ne radiš to dobro, ja ću to da uradim, dao Bog, i onda ćete svi videti za godinu ili dve da je to bilo ispravno i da je bilo neizbežno. Znači, onaj je morao da se nađe u Hagu zato što je to bilo neizbežno. Zato što bi on bio na sudu koji bi ga oslobodio, koji bi mene poslao u zatvor”, govorio je Đinđić.

Da li je odluka o Hagu vodila ka ubistvu?

Nekadašnji ministar inostranih poslova SRJ Goran Svilanović danas tvrdi da je ubistvo Zorana Đinđića moglo biti sprečeno, ali i da saradnja sa Hagom uticala na krajnji ishod.

Svilanović je izjavio da je veliki broj ljudi imao dovoljno sposobnosti da realizuje ubistvo, a da svi koji su bili u tadašnoj vladi nisu imali dovoljno znanja, svesti i sposobnosti da se tome suprotstave.

“Kada se to dogodilo, nisam znao za pojam duboke države. Mislim da je taj pojam ušao u našu svakodnevicu suštinski, i danas sam uveren da je Srbija ubila Zorana, a oni koji su pucali bili su službenici Srbije”, rekao je Svilanović.

On smatra i da je ubistvu prethodio ogroman teret koji je Đinđićeva vlada imala, a to je saradnja sa Tribunalom u Hagu, koja je izazvala strah kod ljudi koji su na razne načine bili umešani u ratove, u zločine i koji bi mogli da odgovaraju.

Presuda bez političke pozadine

Zoran Đinđić je ubijen uatentatu 12. marta 2003. godine. Pogođen je hicem u grudi, u dvorištu zgrade Vlade Srbije, u 12.25 časova. Imao je 50 godina.

Njegov telohranitelj Milan Veruović je tom prilikom ranjen.

Odmah posle ubistva proglašeno je vanredno stanje i pokrenuta akcija “Sablja”, koja je prethodno već bila pripremljena u sklopu nameravanog obračuna sa organizovanim kriminalom. Vanredno stanje proglasila je Nataša Mićić, tada vršilac dužnosti predsednika Srbije.

Tom prilikom su pohapšeni, a nakon troipogodišnjeg procesa i osuđeni, članovi kriminalne grupacije nazvane “zemunski klan” čiji su pripadnici i saradnici bili među organizatorima i izvršiocima ubistva.

Među izvršiocima nalazili su se i pripadnici Jedinice za specijalne operacije, potom rasformirane. Kako je presuđeno, Milorad Ulemek Legija, osuđen zatim na 40 godina, naredio je Zvezdanu Jovanoviću, veteranu JSO, da ubije Đinđića.

Đinđićeva poruka za budućnost u kojoj se nećemo sresti

Želja da se Srbija približi evropskim narodima i standardu koji je tamo već postojao često je nailazila na nerazumevanje.

“Ako sada Srbija stane, ma koliko sporo da neko procenjuje da ide, da bi se ponovo pokrenula proći će 10 godina. I to nije nikakva garantovana stvar da smo mi osvojili demokratiju da idemo u ekonomske reforme, da idemo ka Evropi… To nije garantovana stvar. To je šansa koja može da bude prokockana sutra. I da padnemo unazad kao Rumunija i da se narednih 10 godina batrgamo i da posle tih 10 godina i mi imamo neku komičnu Vladu koja će ponovo da kaže ‘Hoćemo u Evropu’, posle izgubljenih 10 godina…” govorio je Đinđić.

Na kritike je odgovarao vizijama i nadom, a jedna od rečenica koja je ostala urezana u sećanja velikog broja građana je i ona koja je bila sastavni deo odgovora na kritike jednog mladog čoveka iz publike u Novom Pazaru.

Pitanjie Fikreta Halilovića bilo je zašto za Bošnjake Đinđić govori ‘Muslimani’ ili ‘taj narod’ i “da li je vo koji ste sa Karadžićem na Palama tokom rata pojeli bio ukusan?”

Đinđićev odgovor je ono što je ostalo i kao zaveštanje Srbiji.

“Da vam kažem, nisam ni video tog vola za razliku od mnogo drugih volova koje sam u međuvremenu video, ali… Ovo prvo pritanje jesto jedno osetljivo pitanje koje imate pravo da postavite. Ja sam jedan vrlo otvoren čovek i nemam nikakav razlog da bilo šta govorim diplomatski. Ja mislim da meni neko kada kaže da ste vi Bošnjaci, onda mene to asocira da ste vi došli iz Bosne, i onda me to asocira da ste vi sada neka nacionalna manjina u kojoj niste bili oduvek. Ja mislim da to nije dobro za vas. To je moje lično mišljenje. Moj demokratski stav je da svako može sebe da smatra kolektivno onim što on misi da jeste. Ja mislim da u ovoj zemlji Srbiji žive ljudi koji su konstitutivni narodi ove zemlje i građani sa podjednakim pravima i da sada rasprava o tome da li ste ovi ili oni nas može odvući na jedan teren gde nema arbitra. Gde smo svi jedni protiv drugih i protiv trećih… Ako mi od Evrope ne naučimo da 24 nacije, da protestanti i katolici koji su 300 godina ratovali, da mogu da žive zajedno, ako njih to ne naučimo, nismo ni zaslužili da živimo kao zemlja. Ja sam to naučio i budite sigurni da ja nikada neću biti neko ko će igrati na razlikama. Mada, znam da se u ovoj zemlji najviše glasova dobija ako kažete ‘oni su nam krivi’. Bilo na koju stranu.

Moj problem je što kada kažem ljudima ‘Dajte da nešto uradimo’, pitaju me “A protiv koga?, Amerike, Kine, Rusije…’. Ja kažem, ni protiv koga. Mi nemamo protivnike, mi imamo partnere. Oni kažu mi to ne razumemo, razumemo da nam kažeš ‘Bate, ko je protiv nas, pa da mi vidimo šta ćemo’. To je naš problem. Mi se lako ujedinjujemo protiv nekoga, a teško se ujedinjujemo za sebe. Hajde da uradimo nešto za sebe, pa kad sve uradimo za sebe, ajde da onda uradimo nešto protiv nekoga, a taj trenutak nikada neće da dođe, jer uvek ćemo imati šta da uradimo za sebe. I vi ste mlad čovek, ja vam kažem, gledajte u budućnost i tamo ćemo se sastati vi i ja. Pošto ja imam nameru da još živim u budućnosti”, govorio je Đinđić kome je budućnost oduzeta.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: