Podeli vest

Avio-saobraćaj se poslednjih godina suočio sa nizom okolnosti koje su u značajnoj meri uticale na poslovanje i profitabilnost, ali i na transport i turizam kao dve značajne privredne grane svih zemalja sveta, smatraju stručnjaci.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

Foto:Pixabay

Kada je početkom 2020. godine svet skoro stao usled pandemije korona virusa, slična se situacija dogodila i avio-kompanijama. Finansijske mogućnosti kompanija naglo su se smanjivale, što je posledično dovelo i do otkazivanja naručenih aviona koji je trebalo da osnaže flote pred tadašnju letnju sezonu.

Flote su prizemljene, letovi obustavljeni na neodređeno vreme, a brojni zaposleni u avijaciji postali su tehnološki višak.

Iako je vazdušni saobraćaj do te 2020. godine smatran stabilnim, novonastala situacija je pokazala da na određene spoljašnje faktore niko nije u potpunosti imun.

Uprkos snažnim naporima avio-kompanija, prilagođavanje na nove uslove poslovanja, teklo je relativno sporo. Godine koje su usledile zabeležile su povećanje broja putnika i letova, ali sve do 2023. godine kompanije nisu uspele da se vrate na brojeve putnika koje su imale u poslednjoj pretpandemijskoj 2019. godini.

Pandemija je imala snažan uticaj i na segmente avio-industrije koji se bave proizvodnjom. Kompanije koje proizvode avione, kao i rezervne delove pretrpele su isti nivo promena, a brojni radnici su ostali bez posla. U tim okolnostima proizvodni pogoni nisu uspevali da tržištu isporuče dovoljne količine rezervnih delova.

Tokom 2021. i 2022. godine ova situacija nije se činila alarmantnom, međutim stigla je 2023. godina u kojoj vazdušni saobraćaj pokazuje znake značajnog oporavka, avio-kompanije ponovo lete u velikoj meri, obnavljaju se ili uvode nove destinacije, a brojevi prevezenih putnika na mesečnom i kvartalnom nivou polako prevazilaze one iz 2019. godine. Industrija je živnula, ali su problemi u lancu snabdevanja čak i veći nego ranije, čime značajno usporavaju dalju ekspanziju avio-kompanija.

Generalni direktor Međunarodne asocijacije za vazdušni prevoz (IATA) Vili Volš je nedavno ukazao, u izjavi za američku mrežu CNBC, na raskorak između ambicija avio-kompanija i dinamike proizvodnje rezervnih delova.

Naveo je da je posebno primetna nestašica delova motora, što bi posledično moglo da dovede do odlaganja isporuke novih aviona proizvođača poput Boinga i Erbasa.

Prema njegovom mišljenju, kapaciteti globalnih avio-kompanija ostaće ograničeni sve do 2025. godine upravo zbog kašnjenja u isporuci novih aviona i nedostatka rezervnih delova. Kao dodatnu otežavajuću okolnost za dalji napredak avijacije, Volš ističe nedostatak osoblja za kontrolu vazdušnog saobraćaja.

Boing je nedavno najavio novo zaustavljanje isporuka aviona 737 Max, njihovog najprodavanijeg modela, usled nedostatka određenih komponenti koje proizvodi jedan od njihovih glavnih dobavljača. Sa problemima u lancu snabdevanja suočava se i Erbas koji je već obavestio avio-kompanije da će doći do kašnjenja u isporuci njihovih aviona za 2024. godinu.

Letnja sezona u avio-industriji počela je krajem marta, a avio-kompanije su još tada počele da najavljuju otkazivanja pojedinih planiranih letova i takvo stanje traje i dalje. Usled odlaganja isporuke 10 aviona Boing 737 Max, jedna od najvećih evropskih kompanija, Rajaner najavila je smanjenje julskog broja letova, pre svega na rutama visoke frekvencije između Britanije i Irske. I Lufthanza je tada najavila da u aktuelnoj letnjoj sezoni planira da otkaže više od 30.000 letova zbog, kako su rekli, kontinuiranog nedostatka zaposlenih u vazduhoplovnoj industriji.

Nije drugačija situacija ni u nisko-tarifnoj kompaniji Transavia koja je zbog manjka aviona i problema sa njihovim održavanjem najavila ukidanje 335 letova. Ni druge kontinente nije zaobišao talas izmena u avio-saobraćaju, uzrokovan nedostatkom osoblja i kašnjenjem isporuka aviona. Amerikan erlajns je ukinuo skoro 50.000 letova širom svoje mreže, a najveće redukcije će pretrpeti međunarodni aerodromi u Čikagu i Dalasu.

Pored avio-kompanija i proizvođača rezervnih delova, uzdrmani su i aerodromi širom sveta i svakodnevno se organizuju štrajkovi različitih aerodromskih službi i to pogađa celu industriju bez izuzetka. Od početka letnje sezone u Evropi su zabeleženi štrajkovi zaposlenih na aerodromima u Italiji, Nemačkoj, Grčkoj, Francuskoj.

I sa londonskog aerodroma Hitrou stiže najava da više od 2.000 radnika obezbeđenja planira novu rundu štrajkova, a suočavanje sa nezadovoljnim osobljem može da očekuje i aerodrom Birmingem. Švedski sindikat transportnih radnika najavio je štrajkove od 3. jula na aerodromima u Stokholmu i Geteborgu, kao i italijanski sindikati koji predstavljaju osoblje avio-kompanija, železničkih operatera i javnog prevoza.

Španska unija pilota pozvala je članove na štrajk protiv Er Evrope, treće najveće španske avio-kompanije, koji je planiran do početka jula. Situaciju u putničkom avio-saobraćaju dodatno otežava i rat u Ukrajini. Usled zabrane letanja iznad teritorije Ukrajine i prekida avio-saobraćaja sa Rusijom došlo do uvođenja zaobilaznih ruta i posledično veće potrošnje goriva, dok su njegove cene veoma skočile, što se odrazilo i na cene avio-karata.

Takođe, ni avio-transport robe nije pošteđen i neke od najvećih kompanija za vazdušni prevoz robe upravo su iz ratom zaraćenih zemalja, pa je shodno tome došlo do velikog pada u ovom segmentu avio-poslovanja. Iako se avio-industrija trenutno suočava sa brojnim izazovima, prognoze stručnjaka su, ipak, pozitivne.

Slažu se da će predstojeće leto biti dinamično i za većinu avio-kompanija turbulentno, ali je stav struke da ta industrija, ipak, ide uzlaznom putanjom i da će se uspešno izboriti sa svim izazovima, kao i da će se putnicima obezbediti odgovarajući nivo usluge.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: