Podeli vest

Sumnje da su vitaminski dodaci više stvar marketinga nego zdravlja postaju sve prisutnije. Postavlja se i pitanje mogu li naneti štetu našem zdravlju. Stručnjaci odgovaraju na ove dileme.

Autor : Bilten.rs , Izvor :Bilten.rs

Foto: Pexels

Da li vitaminski suplementi mogu biti štetni po vaše zdravlje?

Zapravo je prilično jednostavno: ako se hranite uravnoteženo, u većini slučajeva nisu vam potrebne vitaminske tablete. Ipak, tržište dodataka ishrani je u procvatu. Prema Federalnom institutu za procenu rizika, svaka treća osoba u Nemačkoj ih koristi.

Oglašavanje svakako igra ulogu u tome. To nas tera da verujemo da ne možemo da pokrijemo sve naše potrebe za mikronutrijentima kroz hranu. „Uz nekoliko izuzetaka, to je moguće bez ikakvih problema“, naglašava ekotrofolog Hans-Helmut Martin iz Udruženja za nezavisne zdravstvene savete (UGB).

Ipak, kapsule, praškovi i pilule su primamljivi za mnoge. Možda zato što se zdrava ishrana često zanemaruje u stresnoj svakodnevici? Zato što se proširio mit o osiromašenom zemljištu, prema kojem voće i povrće sada sadrže manje hranljivih materija nego nekada? Ili zato što mnogi misle da dodatna porcija vitamina ne može štetiti? „To je velika greška“, pojašnjava Hans-Helmut Martin. „Dodaci ishrani su često nepotrebni i mogu čak biti štetni po zdravlje ako je doza previsoka.“

Budite oprezni sa vitaminima rastvorljivim u mastima

Vitamini rastvorljivi u mastima posebno predstavljaju rizik. To uključuje vitamine A, D, E i K. Za razliku od vitamina rastvorljivih u vodi, previše se ne izlučuje urinom, već se akumulira u telu. Ovo može imati fatalne posledice: previše vitamina E, na primer, može dugoročno povećati rizik od krvarenja i povećati rizik od raka prostate.

vitamin d
Foto: Pixabay

„Vitamin A, zauzvrat, ima negativan uticaj na metabolizam kostiju u visokim dozama“, kaže nutricionista Martin. Posebno kod žena u postmenopauzi, previše vitamina A povećava rizik od osteoporoze i preloma kostiju, zbog čega Evropska agencija za bezbednost hrane EFSA preporučuje ne više od 1,5 miligrama dnevno za ovu grupu. Ovo je polovina opšte preporučenog dnevnog maksimuma.

Trudnice takođe treba da paze na vitamin A jer prevelika količina može izazvati urođene mane kod nerođene dece. Gubitak kose, suva koža, suve oči, oštećenje jetre ili glavobolja takođe mogu biti uzrokovani previše vitamina A.

Lista rizika je slično duga kada je u pitanju vitamin D. „Previše ima toksičan efekat i dovodi do povećane apsorpcije kalcijuma u ​​telu. Ovo zauzvrat stvara veliki pritisak na bubrege“, objašnjava Martin. Može doći do mučnine, grčeva u stomaku, povraćanja, glavobolje, gubitka apetita, kalcifikacije i srčanih aritmija.

Vitamin C se krije svuda

Vitamini rastvorljivi u vodi su manje problematični. Međutim, ne treba ih uzimati bez razloga. Visoke doze vitamina C, na primer, mogu izazvati dijareju i podstaći stvaranje kamena u bubregu. Dovoljne količine se mogu brzo postići hranom jer se vitamin C nalazi u mnogim namirnicama, često se nazivaju askorbinska kiselina ili E300.

Foto: Pixabay

„Ako pokrijete 100 odsto dnevnih potreba za vitaminima putem tableta i jedete normalno, brzo ćete se predozirati“, ističe Martin. I drugi vitamini u visokim dozama čine više štete nego koristi: vitamin B6, na primer, može dugoročno da dovede do nervnih poremećaja, a vitamin B3 može da izazove glavobolju, crvenilo kože i pad krvnog pritiska.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: