Podeli vest

Glumac Bogdan Diklić rekao je da je prepravljao svoj tekst u scenarijima filmova poput “Maratonaca” i “Nacionalne klase”, da je Fabijan Šovagović ostao za njega poseban glumac, kao i da u pozorištu ne primećuje publiku, a na snimanjima kamere.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

FOTO TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ

Diklić se u razgovoru u okviru Festivala evropskog filma Palić, gde mu je u nedelju uručena nagrada “Aleksandar Lifka” za doprinos evropskom filmu, prisetio da je u trećem razredu gimnazije “otprilike zrelo rešio da će se posvetiti glumi”.

“Rešio sam da ću da radim nešto što me je privlačilo i nisam se prevario da će mi stvarati radost u životu. Pretpostavljao sam da je mukotrpno, da nije lako i eto mene u glumi”, rekao je Diklić. Prisetio se kako je u trećem razredu gimnazije u rodnom Bjelovaru ispred jedne knjižare video glumca Fabijana Šovagovića, koji je tu snimao.

“On je i danas jedan od glumaca koji su za mene veliki, jedinstveni, posebni”, naglasio je Diklić. Zamolio je i dobio od Šovagovića autogram, a kasnije je Diklić sa tom hemijskom olovkom glumio u filmu “Majstori, majstori” i čuvao ju je jako dugo dok mu nije nestala. Desetak godina kasnije Diklić je sa Pulskog festivala leteo za Zagreb sa Šovagovićem, i kada mu je rekao:

“E, kad bi se ti sećao…”, da bi mu čuveni glumac odgovorio:

“Znam, ispred knjižare”. Primetivši da je “pozorište total, a film sadrži krupne planove”, Diklić je naveo da je za njega “u suštini priprema ista”.

“Mene u pozorištu, kad sam preležao dečije glumačke bolesti, vrlo rano nije interesovala publika. Tako i na filmu. U jednom trenutku sam došao do toga da me kamera ne zanima, u fazi probe. Kada se snima nemam svest da je kamera prisutna”, rekao je glumac.

Govoreći o ulozi Zaima u filmu “Gori vatra”, Diklić je primetio da je to bio jako lepo pisan scenario i da je “sve duboko” i odlučio da tik odrazi njegov invaliditet, godine i karakter. “Tik Zaimov je varirao zavisno od raspoloženja. Ako je ljutit, to je intenzivnije, a govor je miran. Kad je smiren, tik je manjeg intenziteta. To mi je trebalo i to sam pronašao”, otkrio je Diklić.

Kada je radio “Nacionalnu klasu”, Diklić je imao 25 godina, i iako bez prethodnog velikog glumačkog iskustva, imao je “neku svoju metodiku”, koju je zadržao do danas. Diklić je rekao da je pozajmio scenarije za filmove “Nacionalnu klasu” i “Maratonci trče počasni krug”, u kojima je bilo “mnogo moje olovke, gumice i menjanja” i da mu oni nikada nisu vraćeni.

“Tamo piše šta sam kao klinac u zagradama namaštao, šta sam promenio u redosledu reči, šta sam štrihovao. Sećam se da mi je (reditelj) Goran Marković u ‘Majstorima’ rekao: ‘Ti si jedini koji izbacuje, svi drugi dopisuju!'”, naveo je glumac. Prisetivši se rada na “Maratoncima” reditelja Slobodana Šijana, Diklić je rekao da su svi uživali snimajući i da su imali svest da prave “nešto što će biti dobro, ali ne da će toliko da traje”.

Prema njegovim rečima, Mirko u “Maratoncima” je možda prva uloga u kojoj je ono što je želeo uradio u “veoma visokom procentu”. “Isterao sam sve što sam hteo. Nemam dokaz za to. Scenario je izgubljen. Svuda je prisutna moja olovka, od gesta do malih izmena u tekstu. Usudio sam se i da predložim nekim kolegama nešto”, naveo je Diklić.

Od rečenica koje je ubacio u filmove, a ušle su u svakodnevni život, Diklić je naveo “Tišina, sad malo ona” u “Maratoncima” i “Koliko može da razvije” u “Nacionalnoj klasi”.

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI: