Podeli vest

Došlo je vreme da završimo sa stalnim popuštanjima i pravljenjem ustupaka opoziciji, jer svaki put kada smo pokušali da pokažemo toleranciju, razumevanje za njihove zahteve i da nađemo zajednički jezik, to je od strane te iste opozicije doživljavano kao slabost ove vlasti, rekao je predsednik Privremenog organa i potpredsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Šapić.

Autor : Bilten.rs , Izvor :Tanjug

FOTO TANJUG/ JADRANKA ILIĆ

Šapić:Došlo vreme da se okrenemo svom narodu i da brinemo o srpskim interesima

“Došlo je vreme da se okrenemo građanima i svom narodu, da poštujemo zakon i Ustav i da počnemo da se bavimo stvarima koje su i interesu naroda i države. Treba jasno da stanemo sa povlačenjem i da prestanemo da mi kršimo zakon dozvoljavajući opoziciji da krši zakon. Zato smatram, ne da bi se širila bilo koja vrsta mržnje, jer to nikad nisam radio niti ću, da moramo da podvučemo liniju i da kažemo: ‘Ovo je zakon i ovo su pravila, koje svi moraju da poštuju'”, rekao je Šapić.

Kako je objavljeno na njegovom Instagram nalogu, Šapić je istakao da je 12.000 više birača u odnosu na prethodne izbore rezultat prirodne migracije.

“Uzmite samo u obzir koliko je u poslednjih godinu, dve napravljeno i kupljeno novih stanova u Beogradu. U tih 12.000 ljudi oni stavljaju, kako kažu i 50.000 ‘međeda iz Republike Srpske’, ali i prebacivanje birača iz Srbije, i sve je to na kraju stalo u tih 12.000 za koliko je zvanično povećan birački spisak”, ukazao je Šapić.

Možda negde postoji veći broj birača

On nije osporio da je možda na nekim adresama i utvrđen veći broj birača nego što ih stvarno stanuje, ali i podsetio da to nije rezultat od poslednje dve godine već povećanje od pre 15 do 20 godina.

“Đilasu nije smetalo kad je 2014. godine nosio Aleksandru Vučiću medalje i zahvaljivao mu se na podršci Košarkaškom savezu Srbije, kada je bio na njegovom čelu. Takođe mu nije smetalo kada je pod tim istim uslovima, koje sada osporava 2018. godine izlazio na izbore, kao ni 2022. i 2023. godine kada su govorili da ne mogu izgubiti beogradske izbore jer ih u Beogradu niko ne može pokrasti”, podsetio je Šapić.

On je naveo da je samo do 2013. i 2014. godine povećan broj birača u prestonici za 140.000 građana.

Kako smatra, potrebno je da se, u ovom teškom političkom trenutku za Srbiju, kaže: “Dosta”.

“U ovom izuzetno teškom geopolitičkom trenutku za čitav svet, kao i za Srbiju, potrebno je da nađemo svoje mesto pod suncem i zaštitimo našu ekonomiju, ali i naš teritorijalni integritet i čitav srpski narod”, ukazao je prvi čovek srpske prestonice.

On je ukazao da izbori, koji su raspisani za 2. jun, treba da se održe, a da na njih može da izaće ko hoće, ali da ne sme da bude pretnji i nasilja.

“Voleo bih da vidim ko će da me spreči da glasam za konstituisanje skupštinske većine. Nisam čovek koji je ikada, bez obzira na moju sportsku karijeru nisam prvi pokrenuo bilo kakvu vrstu agresije, bez obzira kako je to nekada predstavljeno u javnosti. Zato bih voleo da vidim ko će fizički da me spreči da uradim što mi po zakonu sleduje i pripada, i otvoreno sada kažem da ću da se branim, bez obzira na konsekvence i posledice”, poručio je Šapić i pozvao opozicione lidere da prestanu sa takvim pretnjama, uz podsećanje da „batina ima dva kraja”.

Posle ubistva u Finskoj i Češkoj nije bilo protesta

On je naglasio da ni u najnovijem slučaju ubistava u Finskoj, kao ni u Češkoj pre par meseci nije bilo protesta na ulicama jer svi pokušavaju da zaštite svoje ljude i pomognu da se ti momenti prevaziđu.

“Pozivam sve ljude da se okrenemo našem narodu i građanima i počnemo da se bavimo stvarima za koje smo dobili poverenje, izađemo na izbore, a ljudi neka odluče kako god žele. Nisam za to da bilo koga više molimo, jer se to tumači kao slabost i zaplašenost i mislim da je došlo vreme da tu priču već jednom završimo”, rekao je Šapić.

Govoreći o svojoj inicijativi za premeštanje posmrtnih ostataka Josipa Broza i njegov povratak u Hrvatsku, Šapić je rekao da je to pitanje pre svega simboličko.

“Ne treba brkati stvari, ne postoji taj Hrvat, Rusin, Slovak ili bilo ko drugi u ovoj zemlji ili ovom gradu ko zbog toga što ne pripada srpskom narodu treba da se oseti ugroženim. Prvi ću da ga branim, ako mu fali dlaka sa glave zbog toga što pripada drugoj naciji ili veri, jer je Beograd kosmopolitski i slobodan grad u kome pripadnici svih nacija i vera treba da se osećaju bezbedno i slobodno, ali isto tako neću da branim nijednog pripadnika čak ni našeg naroda koji skrnavi srpske svetinje, napada rođeni narod , ugrožava naš teritorijalni integritet ili veliča ratne zločine zbog kojih je stradalo na stotine hiljada Srba”, naveo je Šapić.

On je rekao istakao da se zalaže za to da se sa komunističkog perioda skine oreol koji je decenijama imao i koji je lažno predstavljen.

“I zato je simbolički važno da taj čovek tamo više ne počiva, već da tu bude muzej u kome ćemo da učimo i o tom periodu ali i o velikanima koji su branili srpski narod kroz ratove. Podsetiću da je 1997. godine u Beogradu Zoran Đinđić, čovek na koga se danas najviše pozivaju neokomunisti obmotani u plašt zelenih liberala, skinuo petokraku sa Starog dvora. On je uveo veronauku u školu, njegova vlada posle njega je izjednačila partizanski i ravnogorski pokret zahvaljujući čemu danas imamo restitucije gde se vraća imovina ljudima kojima ju je komunistički režim oduzeo”, podsetio je Šapić.

Šapić o Kosovu i Miloševiću

On je ocenio i da je ubrzano odvajanje Kosova i Metohije počelo upravo nakon 1945. godine, da bi, od dotadašnje oblasti 1963. godine postalo autonomna pokrajina kojoj je teritorijalno priključeno još 15 opština, oduzimajući od Srbije Zvečan, Kosovsku Mitrovicu, Peć, Prizren i druga mesta, a da su 1974. Kosovo i Metohija dobili elemente državnosti.

Kako smatra Šapić, da nije Slobodan Milošević 1990. godine to ukinuo, danas bi po Badenterovoj komisiji bile državne granice.

On podsetića da je odmah po završetku Drugog svetskog rata trebalo da dođe do spajanja Jugoslavije sa Albanijom, čime bi KiM pripale toj državi.

“I onda me danas neko pita zašto hoću da raskrstim s komunizmom i Josipom Brozom, eto zato, moramo da završimo sa tim periodom. Danas izjednačavati ustaše sa ravnogorskim pokretom i Antu Pavelića sa Dragoljubom Mihailovićem, pokretačem prvog antifašističkim pokretom u Evropi, nema nikakvog smisla. S druge strane, partizani su naša braća koja su zajedno ratovala protiv nacista, nažalost smo se i međusobno sukobljavali, a onda je ta borba u posleratnom periodu kroz komunizam i boljševizam bila zloupotrebljena da bi se sprovodila antisrpska politika”, rekao je Šapić.

Ponovio je da je na simboličkom nivou veoma važno raskrstiti sa određenim delovima naše istorije, da prestanemo “da se snebivamo” i na bilo koji način osećamo neprijatno kada koristimo pridev “srpski”.

“Živimo istorijski momenat i moramo da se opredelimo. Došli smo u situaciju da danas u državi Srbiji ne smete da osudite govor mržnje, secesionizam, veličanje ratnih zločinaca. Postoje neke stvari koje su iznad dolaska na vlast i tu moramo da napravimo jasnu distinkciju. Ne mogu da razgovaram sa onima koju podržavaju i zastupaju antisrpsku politiku. Možemo da se razlikujemo u svemu, ali nikako u tome da li ćemo da branimo interes srpskog naroda i srpske države”, zaključio je Šapić.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: