Podeli vest

Izmene u školskom sistemu u Srbiji uvedene sa ciljem jačanja vaspitne funkcije škole, a koje su obeležile početak 2023/24 školske godine su opravdane, izjavila je ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović i istakla da je neophodno i dalje raditi na tome da u obrazovanju roditelji, đaci, nastavnici i profesori imaju podjednako udela.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

FOTO TANJUG/ TANJUG VIDEO

Ministarka je za Tanjug rekla da se događaji kao što je tragedija u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” ne mogu ni predvideti, ni u potpunosti sprečiti, ali da je potrebno usmeravanje na ponašanje dece i van škole.
“Ono što smo preduzeli početkom školske godine, u septembru, čini mi se da je bilo vrlo opravdano i da moramo i dalje raditi na jačanju vaspitne uloge škole. Sticanje vrlina, usmeravanje na ponašanje dece u školi, ali i van škole, mnogo više znanja o tome šta se u dušama tih mladih bića, dece, događa i u osnovnoj i srednjoj školi, pa i u predškolskom uzrastu, mora biti naš zajednički zadatak”, rekla je Đukić Dejanović.


Ukazala je da uputstva koja je Ministarstvo izdalo školama u vezi sa vaspitnom ulogom i vrednostima koje kao vrlinu treba negovati kroz školski sistem, u zajedništvu sa roditeljima, predstavljaju jedan od ciljeva na kom je neophodno raditi i dalje.


Na pitanje da li su kao Ministarstvo zadovoljni postignutim rezultatima uvođenja i sprovođenja mera početkom ove školske godine i time kako su preporuke usvojene, ministarka je rekla da nisu nezadovoljni onim što je učinjeno i istakla da su prosvetni radnici vrlo uporno radili od 1. septembra.
“Radili su na tome da se više razgovara o mentalnom zdravlju dece, porodicama iz kojih dolaze, sistemu vrednosti. O tome koliko jedno dete u sebi treba da neguje empatiju. Koliko ima razumevanja za svog druga, posebno onog koji je senzitivan, koji ima neku različitost, a koju smo skloni i kao društvo nekada više da ismevamo, nego da je razumemo. To su neki zadaci obrazovanja na kojima su prosvetni radnici vrlo uporno radili ove školske godine i ja im se zaista na tome zahvaljujem”, rekla je Đukić Dejanović.


Kada je reč o odnosu škole i porodice kao primarne društvene grupe u vaspitanju, ministarka je ukazala da tačka spoja poruka koje iz roditeljskog ambijenta deca dobijaju i onih koje dobijaju u školi treba da bude sinhronizovana i da je sa tim ciljem pokrenuta praksa otvorenih roditeljskih sastanaka, gde su istovremeno i nastavnici i deca koja to žele i roditelji.
“Roditelji beskrajno vole svoju decu i često nemaju objektivan ugao gledanja. Krenuli smo sa praksom otvorenih roditeljskih sastanaka i razgovarali na neke teme koje deluju kao periferne, kao što je značaj fizičkog zdravlja u obezbeđenju dobrog mentalnog funkcionisanja deteta i o tome koliko je važno da i roditelji i nastavnici podržavaju fizičku aktivnost. Na taj način se od naizgled perifernih tema može ići ka složenijim temama, da se spoje stavovi roditelja i nastavnika – da dete kad odlazi u školu dobija poruku da su u školi nastavnici ono što su mama i tata u kući”, istakla je ministarka.


Dodala je da, ako profesor kaže da nešto nije u redu, dete mora da se zamisli i da o tome razgovara sa svojim roditeljima.
Đukić Dejanović je istakla da razredne starešine imaju sve veću ulogu, jer iako ne mogu da poznaju “u dušu” svakog od 30 učenika u odeljenju, poznaju tri, četiri različita tipa dece.
“Prosečne dece, one koji su povučeni u sebe, one koji su vrlo otvoreni, one koji su skloni pravljenju, pa i nekih incidentnih situacija. I moraće da imaju različit pristup prema roditeljima svih tih kategorija. Zbog toga smo smatrali da su i nagrada i to minimalno povećanje finansija koje dobijaju razredne starešine u procesu nagrađivanja neophodno i mislim da je to bilo potrebno”, rekla je ministarka.

FOTO TANJUG/ TANJUG VIDEO


Kada je reč o infrastrukturnim projektima u prethodnoj godini i onim koji su planirani za ovu godinu, ministarka je u 2023. godini posebno istakla predškolsko obrazovanje i zajednički projekat sa Svetskom bankom u vrednosti od 47 miliona evra za izgradnju 23 predškolske ustanove u 22 jedinice lokalne samouprave.
“To nije samo izvanredan prostor, izvanredan nameštaj, didaktička sredstva, to su potpuno novi programi rada sa decom. Vaspitačice su edukovane da kreativnost dece koriste kao inicijativu za način rada. Učenje kroz igru i u tom predškolskom uzrastu prepoznavanje eventualnih neadekvatnosti u psihomotornom razvoju je važno, jer 70 odsto dece, ako se to tada otkrije, imaće potpuno normalno detinjstvo, otkloniće se na vreme sve to što je uočeno”, rekla je ministarka.


Naglasila je da je posebno rađeno i na studentskom i učeničkom standardu kroz domove i navela ulaganje u učeničke zadruge kroz koje se preduzetnički duh dece razvija na pravi način.


Što se tiče problema nedostatka nastavnog kadra, ministarka ukazuje da se ne samo kod nas, već i u svetu, neke profesije u pedagogiji prosto gase i da nema interesovanja za njih.
“Kod nas je to matematika, fizika, informatika, hemija, engleski, nemački i srpski jezik. Mi smo u protekloj godini davali stipendije onim studentima koji na fakultetima uče da budu pedagozi iz ovih predmeta, ali nismo postigli neki jako dobar ili zadovoljavajući rezultat time. Sa rektorom BU Đokićem i dekanima odgovarajućih fakulteta sam nedavno imala razgovor i opredelili smo se da ćemo zajedno sa drugim ministarstvima, i pre svega sa kreatorima i menadžmentom pomenutih fakulteta, morati da napravimo jedan stimulativni pristup, da povećamo atraktivnost pedagoških zanimanja”, rekla je Đukić Dejanović.


Dodala je da je je posebno važno uvideti i u kojim regionima kojih profesija nema dovoljno.
“Ako budemo uradili ono što smo krenuli ove godine, a to je da smo u prosveti povećali plate za preko 30 odsto od januara prošle do januara ove godine, ako budemo dalje radili na boljem finansijskom aspektu plaćanja tih ljudi, ako im budemo obezbeđivali edukacije koje će biti stimulisane državom i subvencijama, kontinuirane edukacije, i vodili računa da i ako nemaju dovoljan fond časova, oni moraju imati i ekonomsku i stručnu sigurnost od države, napraviti neke početne korake”, ocenila je ministarka.


Na pitanje na koji način povećavati broj dece u predškolskom vaspitanju i obrazovanju, posebno dece iz osetljivih društvenih grupa, ministarka je rekla da se, osim izgradnje 23 vrtića za 11.000 mališana i edukacije kadra, radi na posebnom odnosu prema senzitivnim grupama.

Dodala je da predstoji i to da predškolsko obrazovanje bude obavezno, ali, kako je rekla, čim država bude smogla snage, pre svega finansijske i u pogledu kadra, da to organizuje.
“Odlazak deteta u vrtić nije samo vaspitno-obrazovni rad, to je jedno sazrevanje deteta i one jedne bitne komponente socijalnog života, o čemu se posebno vodi računa. Posebno kad su senzitivne grupe mališana u pitanju, deca sa fizičkim poteškoćama, romska deca iz nefunkcionalnih porodica, deca jako siromašnih roditelja, deca u seoskim područjima udaljenim od gradova”, rekla je ministarka.


S obzirom na interesovanje studenata za logopediju i povećane potrebe roditelja za angažovanjem ovih stručnjaka, ministarka potvrđuje da ne mali broj dece ima logopedske smetnje.
“Uočeno je da ne mali broj dece ima i smetnje pri izgovaranju određenih glasova, reči, odnosno da postoje logopedske smetnje. Zbog toga defektologija postaje sve aktuelnija. Neke jedinice lokalne samouprave imaju više dece sa smetnjama, neke manje, nije situacija svuda ista. Govor je zapravo izražavanje mišljenja, a mišljenje je najdelikatnija funkcija koju i dete i odrastao čovek ima, stoga su defektolozi jako potrebni”, rekla je ministarka.


Ona je naglasila da su stručne sugestije jedinicama lokalne samouprave da podrška vrtićima i osnovnim školama bude veća na način da će svojim budžetskim sredstvima predvideti plaćanje defektologa, logopeda koji će, pre svega, raditi na otkrivanju govornih smetnji.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: