Svetske izložbe (EXPO) više od 170 godina predstavljaju platformu za prikazivanje najvećih inovacija koje su oblikovale svet u kome danas živimo i mesta su na kojima su prikazivana najveća svetska dostignuća, saopštila je danas kompanija “Ekspo 2027”.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

Foto: TANJUG/STRAHINJA AĆIMOVIĆ

EXPO svetske izložbe održavaju se više od 170 godina širom sveta, a prva izložba održana 1851. godine u Kristalnoj palati u Hajd parku u Londonu, u Velikoj Britaniji, poznata je kao “Velika izložba dela industrije svih nacija”.

Ovaj događaj bio je zamisao i inicijativa princa Alberta, a označio je početak međunarodnih izložbi na kojima se izlažu inovativni proizvodi.

Izložba je postavila scenu za buduće međunarodne izložbe i imala značajan uticaj na različite aspekte društva, kao što su obrazovanje, umetnost i dizajnu, globalna trgovina i turizam i pokrenula je strukturne promene u britanskom društvu donevši građanima višestruki boljitak, najviše kroz transfer i primenu svetskog znanja, tehnologije i drugih dostignuća.

Jedan od glavnih vrhunaca svetskih izložbi su nacionalni paviljoni, dizajnirani od strane zemalja učesnica, ali i nasleđe koje se ogleda u građevinama, tehnologiji, umetnosti i drugim dostignućima prikazanim prvi put upravo na EXPO izložbama.

Prvi direktan TV prenos ostvaren je na Svetskoj izložbi u Njujorku 1939. godine, a Ultra HDTV debitovao je na EXPO 2005. u Japanu. Takođe u sferi tehnologije, analitička mašina Čarlsa Bebidža, jedan od prvih mehaničkih računara, bila je izložena na Međunarodnoj izložbi industrije i umetnosti u Londonu 1862.

Posetioci izložbe u Sijetlu 1962. bili su zapanjeni IBM Showbox-om – ranim računarom koji je odgovarao na glasovne komande. Aleksandar Grejem Bel je demonstrirao prvi telefon na svetu 1876. godine na Stoletnoj izložbi umetnosti, proizvodnje i proizvoda zemlje i rudnika u
Filadelfiji.

Japanska svetska izložba u Osaki 1970. pružila je posetiocima prvu priliku da se upoznaju sa prototipom mobilnog telefona. Nakon Drugog svetskog rata, svetske izložbe su zabeležile porast učešća kompanija kako bi se predstavile njihove nove tehnologije i proizvodi.

Mnoge inovacije u hrani su zagolicale ukuse i debitovale na Svetskim izložbama, uključujući kokice i Hajnc kečap na Stoletnoj izložbi u Filadelfiji 1876. i kornete za sladoled na izložbi kupovine u Luizijani u Sent Luisu 1904. godine.

Neka zdanja građena za potrebe održavanja EXPO izložbi su Kristalna palata u Londonu, “Veliki točak” (Ferris Wheel) Džordža Ferisa, prvi u svetu, postavljen je na Svetskoj kolumbijskoj izložbi u Čikagu 1893. godine, na veliko oduševljenje posetilaca.

Kada je izgrađen u Briselu 1958. godine, Atomijum je imao najbrže liftove na svetu u to vreme. Svemirska igla (Space Needle), toranj visok 185 metara, izgrađena za potrebe izložbe u Sijetlu 1962. godine, i postala je simbol ovog grada.

Ajfelova kula, predstavljena 1889. godine u Parizu, prvobitno je sagrađena sa namerom da za 20 godina bude srušena, ali Gistav Ajfel je znao da naučna upotreba tornja može da produži njen životni vek pa je ona
korišćena za brojne naučne eksperimente – za meteorološka i astronomska posmatranja, ispitivanje zakona fizike, otpor vazduha itd.

Zanimljivost koja se tiče predstojećih Olimpijskih i Paraolimpijskih igara u Parizu 2024. jeste činjenica da će, u čast povratka Igara u Francusku, svaka olimpijska i paraolimpijska medalja uključivati deo Ajfelove kule, stvarajući duboku vezu između ovog objekta, krajnjeg cilja mnogih sportista, i kultnog spomenika Pariza i Francuske.

Kroz sva ova nasleđa inovativne tehnologije i umetnosti, svetske izložbe stvaraju jedinstveno mesto za spajanje sveta, gde možemo zajedno da verujemo u mogućnosti koje su pred nama, navodi se u saopštenju kompanije Expo 2027.

Specijalizovana izložba ”EXPO 2027 BEOGRAD” sa temom ”Igra(j) za čovečanstvo” biće održana u Beogradu od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


www.VRACARRESORT.com

POSLEDNJE VESTI:

POGLEDAJTE JOŠ