Podeli vest

Godinu na izmaku u Srbiji su obeležile tragedije koje su potresle zemlju – dva masovna ubistva koja su se dogodila početkom maja, dan za danom.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

Foto: Pixabay


U Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu 3. maja maloletni K.K. ubio je iz pištolja devet učenika i čuvara škole, a ranio još pet učenika i nastavnicu. Pošto je tada imao 13 godina nije krivično odgovoran, i smešten je u odgovarajuću psihijatrijsku ustanovu za decu i omladinu.


Tužilaštvo je optužilo njegovog oca, koji se nalazi u pritvoru, da ga je obučavao da rukuje vazdušnim i vatrenim oružjem, kao i da oružje nije čuvao kako je to predviđeno zakonom.
Tom optužnicom obuhvaćena je i dečakova majka Miljana K. za nedozvoljeno držanje i nošenje oružja, kao i vlasnik i instruktor streljane u kojoj je dečak vežbao pucanje.
Protiv cele porodice i škole vode se dva parnična postupka po tužbi članova porodice ubijenih za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled smrti bliskog lica, kao i na ime pretrpljenog straha.

FOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIĆ


U selima Malo Orašje i Dubona Uroš B. 4. maja ubio je devet, ranio 12 i pokušao da ubije još 20 ljudi.
Urošu B. sudiće se u Smederevu, a pored njega optuženi su i njegov otac Radiša B., ujak Goran G. i Boris G., koji su optuženi za neovlašćeno držanje veće količine oružja.


Sobzirom na to da Uroš B. u vreme izvršenja dela nije imao navršenu 21 godinu, njemu sud ne može izreći maksimalnu kaznu, odnosno kaznu doživotnog zatvora već 20 godina.


Ministar prosvete Branko Ružić podneo je neopozivu ostavku 7. maja, a na tu poziciju izabrana Slavica Đukić Dejanović.

FOTO TANJUG/ VERAN MATIĆ


Među najvažnijim političkim događajima u 2023. godini su vanredni parlamentarni, beogradski, pokrajinski i izbori u više lokalnih samouprava, a kada je reč o skupštinskim raspravama, najviše se diskutovalo o događajima koji su potresli Srbiju – dva masovna ubistva.


Izborni proces u Srbiji još uvek nije završen, jer RIK nije proglasio konačne rezultate zbog ponavljanja izbora na oko 30 biračkih mesta, a moguće je i da će se ponavljati izbori u prestonici, ukoliko se ne formira većina u gradskoj skupštni.
Najveće poverenje građana na svim nivoima izbora dobila je lista “Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane”, čiji nosilac je bio Vučić koga je na mestu predsednika stranke nasledio Miloš Vučević.


Pored te liste u parlamentu će se, prema preliminarnim rezultatima, naći i poslanici liste “Srbija protiv nasilja”, Socijalističke partije Srbije, liste “Mi, glas iz naroda” i koalicija Nove Demokratske stranke Srbije i Pokreta za obnovu kraljevine Srbije.
Cenzus su prešle i tri manjinske stranke, Savez vojvođanskih Mađara i dve stranke Bošnjaka.


Koalicija SPN posle izbora 17. decembra pokrenula je proteste tražeći da se izbori ponište na svim nivoima, a grupa studenata za zahtevom da se otvore birački spiskovi.
Ta opoziciona lista, i na gradskim i parlamentarnim izborima, ali i svim ostalim izborima, ponela je naziv po protestu “Srbija protiv nasilja” koji je pokrenut nakon masovnih ubistava u Srbiji u maju.
Protesti su potrajali mesecima, a među zahtevima je bilo oduzimanje nacionalne frekvencije TV Pink i TV Hepi, smena rukovodstva RTS-a, ali i smena dvojice ministara i direktora BIA, o čemu se raspravljalo i u skupštini.

protest
FOTO TANJUG/ STRAHINJA AĆIMOVIĆ


Vlada Srbije je poslanicima tada podnela i izveštaj o bezbednosnoj situaciji u zemlji, a pokrenuta je i akcija vraćanja neregistrovanog oružja.


Doneta je odluka o formiranju Anketnog odbora u parlamentu koji je trebalo da utvrdi kako je došlo do ubistava, ali na molbu članova porodica stradale dece rad odbora obustavljen.


Među najvažnijim zakonoma koje je skupština usvojila 2023. godine bio je i Zakon o budžetu za 2024. godinu, a zbog viška para u kasi, u septembru je usvojen i rebalans budžeta kojim su omogućene veće plate za zaposlene u prosveti, zdravstvu i socijalnoj zaštiti.
Takođe, rebalansom je bila obezbeđena isplata i po 10.000 dinara majkama dece do 16 godina.

Poslanici su usvojili i Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima, dopune Zakona o javnom medijskom servisu, izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju i drugo.

SKUPŠTINA
FOTO TANJUG/ JADRANKA ILIĆ/ARHIVA


Godinu na izmaku obeležile su brojne dojave o postavljenim bombama na teritoriji cele Srbije. Najčešće su dojave stizale na imejl adrese osnovnih i srednjih škola, sudova, bolnica, kulturnih i medijskih ustanova, a stigle su i za avione i autobuse GSP.
Srecom sve dojave su bile lažne, a policija je zbog njih uhapsila nekoliko ljudi. Pošto su neki od njih maloletni uhapšena je i jedna majka dečaka koji je kako se sumnja slao lažne dojave da su u školama postavljene bombe.


Na Kosovu i Metohiji u toku ove godine zabeleženo je 178 etnički motivisanih incidenata, znatno više nego poslednjih godina, a poslednji u nizu bili su 24. i 25. decembra kada su privremene institucije u Prištini pravoslavnu crkvu u selu Gornje Vinarce u južnom delu Kosovske Mitrovice i pravoslavnu crkvu u Gornjem Strmcu u opštini Zubin Potok proglasili katoličkim crkvama.


Za Srbe na KiM 2023. godina počla je ranjavanjem dvojice mladića iz vozila u pokretu, od strane Albanca, u selu Gotovuša kod Štrpca i to na Badnji dan, nakon čega su kosovski Srbi blokirali magistralni put Uroševac – Štrpce.
Samo dan kasnije Stefan Tomić je napadnut od strane grupe Albanaca.


Pored stalnih napada i privođenja Srba, početak godine obeležila je i odluka privremenih institucija u Prištini o eksproprijaciji 83 hektara zemljišta u opštinama Leposavić, kao i zemljišta u opštini Zubin Potok.


Krajem februara nastavljen je dijalog između Beograda i Prištine u Briselu, pod pokroviteljstvom Evropske Unije, a dan kasnije EU je objavila tekst predloga za Sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.
Nova runda dijaloga Beograda i Prištine održana je u Ohridu i tada je dogovoren aneks prethodno postignutog sporazuma.
Prištinske vlasti organizovale su 23. aprila lokalne izbore u četiri opštine na severu KiM uprkos najavi lokalnih Srba da će ih bojkotovati. Na tim izborima za gradonačelnike opština Kosovska Mitrovica, Keposavić, Zubin Potok i Zvečan izabrani su Abanci iako je izlaznost bila manja od četiri odsto.

Foto: Pexels/Priština


Novoizabrani takozvani gradonačelnici nasilno su ušli u opštine na severu KiM a tzv. kosovska policija koja im je u tome pomogla bacila je na građane koji su pružali miran otpor suzavce i šok bombe. Više od 10 Srba povređeno je u napadu Rosu jedinica i pripadnika Kosovske policije prilikom nasilnog upada u opštine na severu KiM, a među pripdanicima tzv kosovske policije koji su nasilno upali u srpske opštine viđen je i pripadnik tzv. KBS.


Pripadnici Kosovske policije i jedinica Rosu okupirali su opštine Zubin Potok, Zvečan i Leposavić, i blokirali rad institucija. Na zaposlene u opštini Zvečan koji su pokušali da uđu u zgradu bacali su suzavce, dok su u blizini osnovnih škola na severu raspoređeni prištinski snajperisti.
Pripadnici Kfora bili su prisutni tokom demonstracija.
Tokom nemira u Zvečanu kada su naoružane snage napale nenaoružani srpski narod, povređeno je 52 Srba, od kojih troje teže. Teško je ranjen Dragiša Galjak koji je pogođen s dva metka s leđa, a teže telesne povrede zadobili su i Dragiša Milović i Časlav Sofronijević, dok je Dušan Obrenović, koji je uhapšen prilikom protesta u Zvečanu, brutalno je pretučen od strane tzv. kosovske policije.


Privremene institucije su 14. juna zabranile ulazak kamiona sa srpskim registarskim oznakama i uvoz robe poreklom iz centralne Srbije.
Istog dana, trojica naoružanih pripadnika tzv. kosovske policije uhapšeni su na teritoriji centralne Srbije, 1,8 kilometara od administrativne linije.


Ovu godinu na KiM obeležili su stalni napadi na Srbe, na kuće povratnika, srpske crkve, zadržavnja i zabrane ulaska sanitetskih vozila na teritoriju KiM, pretresi privrednih objekata koje drže Srbi.

Krajem septembra, 24. došlo je do sukoba u selu Banjska kada su ubijena trojica Srba i stradao policajac tzv. kosovske policije.
Zbog tih dešavanja oglasio se Milan Radoičić koji je rekao da je zajedno sa sunarodnicima došao u Banjsku na KiM kako bi ohrabrio srpski narod u pružanju otpora teroru režima Aljbina Kurtija, i naglasio da o tome nisu bile obaveštene vlasti u Beogradu i da nije imao nikakvu pomoć odatle. Istovremeno on je podneo ostavku na mesto potpredsednika Srpske liste.

FOTO TANJUG/ STR/


Par dana nakon toga pripadnici specijalnih jedinica ROSU, u prisustvu Euleksa upali su u KBC Kosovska Mitrovica, gde su polomili vrata i inventar, zastrašivali bolesnike i zdravstvene radnike, a blokirali su i ulaz u vrtić. Pretreseno je i nekoliko privatnih objekata na severu KiM.


Krajem oktobra staro srpsko groblje u severnom delu Kosovske Mitrovice oskrnavljeno je kako bi se probio put, a zemlja sa posmrtnim ostacima pokojnika, iskopana na starom srpskom groblju bila je izručena na smetlište u blizini glavne autobuske stanice.
Nakon prijave građana radovi su obustavljeni.


Početkom novembra, nakon mitrovskih zadušnica došlo je do skandala u kome je pomerena spomen ploča palim srpskim vojnicima u balkanskim i Prvom svetskom ratu, a na zahtev ambasade Francuske u Prištini.
Na Svetog Nikolu, 19. decembra pripadnici tzv. kosovske policije upali su u hotelski kompleks “Rajska banja” u Zvečanu i isterali radnike bez obrazloženja, a istog dana oskrnavljeno je srpsko pravoslavno groblje u Orahovcu i uništeno najmanje pet drvenih krstova.


Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je 4. januara novih 10 zemalja koje su povukle priznanje Kosova, među kojima su Somalija, Burkina Faso, Gabon, Esvatini, Libija, Gvineja, Sveta Lucija, Maldivi, Antigva i Barbuda.


Srbija je u septembru potpisala Ugovor o prijateljstvu i saradnji u Jugoistočnoj Aziji tokom 43. Samita ASEAN u Džakarti. Šef srpske diplomatije Ivica Dačić poručio je da je za Srbiju ovo izuzetan događaj za unapređenje saradnje sa prijateljskim zemljama jugoistočne Azije.


Beograd su posetili brojni svetski zvaničnici među kojima predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik UAE Mohamed bin Zajed, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg. Predsednica Vlade Italije, Đorđa Meloni, je 3. decembra boravila u prvoj poseti Srbiji, a predsednik Ugande Joveri Kagutu Musevini posetio je Beograd nakon 36 godina.

FOTO TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ


Beograd je za Jakova Milatovića bila prva stanica u regionu, tri meseca nakon što je na predsedničkim izborima pobedio Mila Đukanovića.


Migel Dijas-Kanel Bermudes prvi je kubanski predsednik koji je došao u Beograd od 1986. i posete Fidela Kastra, u junu ove godine.


U Srbiji je 25. oktobra pušten u rad sistem za hitno obaveštavanje javnosti u slučaju nestanka dece, pod nazivom “Pronađi me”, a građanima su tokom tog dana počele da stižu SMS poruke sa obaveštenjem da je ovaj sistem aktivan.


Agencija Tanjug obeležila je 80 godina rada.
“Tanjug javlja…” prvi put se čulo 5. novembra daleke 1943. godine, a prva vest bio je ratni izveštaj.


Obeleženo je i osam decenija od smrti Nikole Tesle, bez čijih izuma bi svet danas ne bi bio ovakav.


Svetska zdravstvena organizacija je 5. maja objavila je da Kovid-19 više ne predstavlja globalnu zdravstvenu vanrednu situaciju, a u Srbiji Vlada je donela odluku još 19. januara o ukidanju kriznog štaba za suzbijanje koronavirusa.

FOTO TANJUG/ RADE PRELIĆ


Neke ličnosti napustile su ovaj svet. U 2023. godini preminuo je Milan Milutinović, predsednik Srbije od decembra 1997. do decembra 2002, u oktobru u 68. godini preminuo je predsednik Skupštine AP Vojvodine i lider Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor, a bitku sa bolešću izgubio je i glumac Žarko Laušević.
Đorđe Mihailović, čuvar srpskog groblja “Zejtinlink” u Solunu, preminuo je 2. jula u 96. godini.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI:

saracin

VUČIĆ SUTRA dočekuje SARACINA

-Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastaće se u petak, 14. juna sa specijalnim izaslanikom Nemačke za Zapadni Balkan Manuelom Zaracinom,…