Podeli vest

Reditelj i scenarista Čarli (Charlie) Kaufman smatra da film ne može biti umetnost ako se bavi prodajom proizvoda, da mu upotreba veštačke inteligencije ne može dati ljudskost i da istinski stvaraoci moraju bežati od sistema filmskih studija.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

Oskarovac Kafuman je danas učestvujući u programu “Masterklas” Sarajevo film festivala (SFF) ocenio da je na filmu razlika između umetnosti i zabave, ako se pod njom misli na konvencionalne holivudske stvari, “kao između istine i smeća”.

“Ako je agenda da se filmom proda proizvod, ili je on njegov jedan deo, onda to ne može biti umetnost. Jer onda to nije istina i ne poštuješ gledaoce kad to radiš”, naveo je Kaufman.

Prema njegovim rečima, filmska industrija danas nastavlja sa takvom praksom i gledaoci su toliko preplavljeni da ne razmišljaju i bivaju razočarani ako ne dobiju određen broj eksplozija i jasno ispričanu priču.

“Trebalo bi da je svetinja odnos između stvaraoca i gledalaca. Ako ne misliš tako, ne poštuješ ih i stavljaš govna u njihove mozgove”, dodao je sineasta, koji je prvi put boravio u Sarajevu 2008. godine predstavljajući rediteljski debi “Synedoche, New York”.

Kaufmanovo poslednje rediteljsko ostvarenje je “Razmišljam da okončam ovo” (2020), a radio je, između ostalog, scenarije za filmove “Biti Džon Malkovič” (1999), “Ispovest opasnog uma” (2002) i “Večni sjaj besprekornog uma” (2004), za koji je osvojio Oskara.

Navevši kao primer obrađenu hranu (processed food), Kaufman je ocenio da neko naviknut traži takvu hranu čitav život, ne znajući za bolje.

“Želim pravu hranu. To što filmska mašinerija radi smatram opasnim i to me razgnevljuje”, naveo je Kaufman, između ostalog, u razgovoru sa moderatorkom Bjankom Lukas (Bianca Lucas). Govoreći o ulozi veštačke inteligencije u filmskom stvaralaštvu, Kaufman je naveo da su neki scenaristi “trenirani da proizvode smeće, i dok to rade, tu im može pomoći veštačka inteligencija”.

“Mislim da mogu biti bolji od toga. Ako odustaneš i dopustiš studiju da veštačka inteligancija piše scenarije nema nazad, i nema nade. Veštačka inteligencija ne može stvoriti trenutak ljudskosti. Dok ljudi stvaraju postoji mogućnost da ispadne nešto vredno”, ocenio je Kaufman.

Njegova scenaristička karijera počela je na sitkom (situaciona komedija) seriji “Get A Life” devedesetih godina, koje je proveo radeći komedije i skečeve na televiziji prije nego što je prešao na film. Kaufman primećuje da se “brzo zatvoriš u taj krug i navikneš na tu vrstu humora”.

“Moraš naučiti kako da se odvikneš od takvog pristupa humoru, jer je to smeće kao forma. No, ti kad radiš i razmišljaš tako kako studio kaže postaneš deo tog procesa”, naveo je sineasta. Upitan kakvo je rešenje problema, Kaufman je naveo da su to stvaraoci koji “rade prave stvari, odvajaju vreme da razmišljaju o svetu u kome žive”, kojima nisu bitna laka rešenja i likovi, i ne kopiraju ih iz nekih prethodnih ostvarenja.

“Treba raditi filmove što više van sistema studija. To pokušavam, da radim male stvare koje imaju vrednost. To je način borbe”, rekao je američki sineasta.

Kaufmanu će večeras (20:30) na SFF-u biti uručeno počasno “Srce Sarajeva” za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, u “Ljetno Koka kola kinu” gde će biti prikazan i film “Adaptacija” (2002) reditelja Spajka Džonza (Spike Jonze), za koji je pisao scenario.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: