Bombardovanja, žestoke borbe i smrtni slučajevi – svakodnevno se u medijima pojavljuju nove ratne priče. Prošle godine posebno se često izveštavalo o ratu u Ukrajini i ratu na Bliskom istoku. Drugi sukobi se često zaboravljaju – evo pregleda situacije u svetu.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Bilten.rs

Foto Unsplash

Svakodnevno dobijamo poplavu informacija o globalnim sukobima i ratovima. Bilo u Gazi, Siriji, Ukrajini ili nekoj drugoj ratnoj zoni – sukobi rezultiraju velikim gubicima za stanovništvo. Za one koji nisu pogođeni teško je da shvate šta to znači za lokalno stanovništvo, navodi Watson.

Znati o svim svetskim ratovima nije tako lako zbog količine vesti. Evo pregleda o tome gde se rat dešava širom sveta.

Pregled globalnih ratnih dešavanja

Hajdelberški institut za istraživanje međunarodnih sukoba (HIIK) koristi složen proces da izračuna koje su zemlje trenutno pogođene ratom. Oni prave razliku između „sporova“, „nenasilnih sukoba“, „nasilnih sukoba“, „ograničenog rata“ i „rata“. Na mapi sveta (vidi dole) samo su poslednja dva uzeta u obzir. Razlika između ograničenog rata i rata je u tome što se u ratu koristi teže oružje. To znači da se sprovodi sve više nasilja, više od 400 ljudi je uključeno u sukob i preko 60 ljudi je ubijeno ili povređeno svakog meseca. Pored toga, u ratu više od 20.000 ljudi beži svakog meseca, a iza njih ostaju ogromna razaranja.

Ratovi u Evropi

Rusko-ukrajinski rat

Invazija, koju je naredio Vladimir Putin, cilja na celu teritoriju Ukrajine i počela je 24. februara 2022. Iako su ukrajinske snage granatirale samo zapadnu pograničnu oblast u Rusiji, pretpostavlja se ograničeni rat za teritoriju Rusije. Prema podacima ukrajinskih oružanih snaga, Rusija je izgubila 376.860 vojnika (od 22. januara 2024. godine).

Nešto drugačije izgledaju proračuni vojnog eksperta Volfganga Rihtera iz Ženevskog centra za bezbednosnu politiku: on broji oko 150.000 nepovratnih gubitaka na ruskoj strani, od kojih je 70.000 palo, a isto toliko je teško ranjeno. Na ukrajinskoj strani se kaže da je bilo oko 120.000 nepovratnih gubitaka.

Ratovi u Centralnoj i Južnoj Americi

Većina sukoba u Centralnoj i Južnoj Americi su ratovi protiv droge. Neki od njih su opisani ovde:

Meksiko

U Meksiku je narko-rat između vlade i vojske protiv narko kartela. U ovom ratu od 2006. do 2020. godine poginulo je oko 300.000 ljudi. Samo u 2022. godini ubijeno je oko 31.936 ljudi.

Kolumbija

I u Kolumbiji se ponavljaju sukobi između paravojnih grupa i narko-kartela. Ovo uključuje eksploataciju resursa, iznudu i trgovinu drogom u unosnim regionima. Između 1985. i 2018. godine, u Kolumbiji je dokumentovano više od 450.000 ubistava. Uprkos mirovnom sporazumu iz 2016. godine, brojna raseljavanja se i dalje dešavaju. Godine 2022. bilo je oko 123.000 pojedinačnih protjerivanja i 58.000 masovnih protjerivanja . Svi ovi ljudi bili su primorani da napuste svoje domove kako bi spasili svoje živote.

Haiti

Od ubistva predsednika Moiza (2021), državne institucije su izgubile kontrolu nad sve jačim bandama. Njegovo ubistvo je verovatno bilo obračun između korumpiranih političara i biznismena. Glavni grad je posebno pogođen kriminalom bandi. Od početka 2023. godine oko 2.400 ljudi je poginulo, a 900 je povređeno zbog kriminalnih grupa i korupcije u zemlji.

Foto: Tanjug/Odelyn Joseph (STR)

Ratovi u Aziji

Postoji pet velikih ratova i nekoliko ograničenih ratova u Aziji. Ovde dobijate pregled:

Turska

Postoji ograničeni rat između Kurdistanske radničke partije (PKK) i turske vlade. PKK se bori za političku autonomiju područja naseljenih Kurdima u Turskoj. Krizna grupa je potvrdila smrt 4.573 borca PKK od jula 2015. do kraja 2023. godine.

Rat u Izraelu i Gazi

Teroristička organizacija Hamas izvršila je napad na teritoriju Izraela 7. oktobra 2023. godine. Od ovog napada Hamas je ubio 1.200 Izraelaca i stranih ljudi, a 5.431 je ranjeno. Kao rezultat kontranapada izraelske vojske, oko 25.105 ljudi je poginulo u Pojasu Gaze , a 62.681 je povređeno.

Foto: Tanjug/AP Photo/Hatem Ali

Avganistan

Završen je rat (od 1994. godine) između talibana, drugih islamističkih grupa i NATO „Odlučne misije podrške“, koju su podržale SAD. Talibani su ponovo na vlasti u Avganistanu. Uprkos završetku rata, napadi na civilno stanovništvo se nastavljaju. Ovo su posebno pogođene devojkama i ženama. Različite nevladine organizacije predviđaju da će do 2024. godine više od polovine stanovništva Avganistana trebati humanitarna pomoć .

Irak

Kada je rat u Iraku počeo pre 20 godina, više od polovine sadašnjeg stanovništva Iraka još nije bilo rođeno. SAD nisu bile u stanju da uspostave stabilnost ili funkcionalnu demokratiju u zemlji. Irak trenutno karakterišu etno-religijski sukobi, korupcija i značajni nedostaci u osnovnim uslugama za stanovništvo. Militantna grupa Islamska država više puta izvodi napade. Osim toga, sve je veći broj nereda unutar zemlje zbog narodnih protesta. Od napada nisu pošteđene ni granične oblasti sa Iranom i Sirijom.

Foto: Tanjug/Hadi Mizban (STF)

Mjanmar

Mjanmar ima jedan od najdužih građanskih ratova na svetu. Naoružane manjinske grupe se bore protiv vojske. Pre tri godine došlo je do vojnog udara i od tada je sukob postao još složeniji. Rat je skoro u celoj zemlji. Procenjuje se da vojska ne kontroliše čak ni više od četvrtine zemlje.

Sirija

Uništavanje, progon, ugnjetavanje – u Siriji se vodi rat od 2011. Već je umrlo više od pola miliona ljudi. Preko 60 odsto sirijskog stanovništva patilo je od gladi 2022. Osim toga, severoistok zemlje izložen je stalnom riziku od napada ekstremista IS.

Ratovi u Africi

Rat je u najmanje 14 zemalja Afrike. U poređenju sa drugim kontinentima, Afrika ima najviše sukoba. Neki od njih su objašnjeni ovde:

Etiopija

Rat u etiopskom regionu Tigraj, koji je okončan mirovnim sporazumom, odneo je stotine hiljada života. Ali prošle godine je izbio novi sukob, ovog puta u susednom regionu Amhare. Na stotine ljudi je ubijeno. Reč je o oblasti Zapadnog Tigraja. Amhara polaže pravo na tu oblast.

Nigeria

Oko 2,6 miliona ljudi iz Nigerije trenutno je u bekstvu zbog rata u svojoj zemlji. Različite radikalne islamske grupe, kao što su Boko Haram i IS, odgovorne su za rat.

Foto: Tanjug/AP Photo

Demokratska Republika Kongo

Rat, građanski nemiri i lokalni sporovi dominiraju Demokratskom Republikom Kongo. Zemlja se istovremeno bori sa nekoliko ratova. Stotine hiljada ljudi je trenutno u bekstvu. U Kongu, trupe kongoanske vlade bore se protiv pobunjeničkih grupa i militantnih verskih grupa. Ovde se radi o nadmetanju za resurse i etničke identitete.

Sudan

Vojska se bori protiv milicije Snaga za brzo reagovanje u Sudanu od aprila 2023. Obe strane žele dominaciju. Do sada je ubijeno više od 10.000 ljudi . Skoro pet miliona ljudi je u bekstvu unutar zemlje.

Ovo su najmoćnije armije na svetu

Vojska je uključena u skoro sve ratove. Ali nema svaka zemlja jednako jaku vojsku.

Indeks globalne vatrene moći (GFP) ispitao je 145 zemalja prema njihovoj vojnoj snazi. Za rangiranje su uzeti u obzir sledeći kriterijumi: kapaciteti naoružanja i trupa, finansijski resursi, geografski položaj i raspoloživi resursi. Prema ovoj rang-listi, SAD, iza kojih slede Rusija i Kina, imaju najmoćniju vojsku na svetu.

Foto: Pexels

Međutim, indeks „Global Firepover“ je kontroverzan među stručnjacima. Kritikuje se da mnogi izvori nisu javno dostupni i da se ne uzimaju u obzir faktori kao što su vojna obuka i obaveštajne sposobnosti.

Uprkos kritikama, rangiranje daje neke zanimljive rezultate. Na ovaj način se može utvrditi barem globalna percepcija koja država ima najjaču vojsku. Globalni indeks vatrene moći postoji već 20 godina i objavljuje se svake godine.

–

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI:

grafikon

Pad Vlade (ne) utiče na ekonomiju?

Javnost uznemirena, državne finansije za sada stabilne Autor : Bilten.rs , Izvor : mediji Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag…