Podeli vest

Biti živ zakopan predstavlja strah za ogroman broj ljudi, ali ova zastrašujuća pojava koja je nazvana “Lazarov fenomen” se retko dešava. Naučnici sada imaju precizan broj ovakvih slučajeva i razlog zbog koga ljudi pokazuju simtome mrtvih iako su faktički živi.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Bilten.rs

Foto: Pixabay/ilustracija

Prvo ste proglašeni mrtvim, da biste se ubrzo probudili na stolu za obdukciju to je takozvani Lazarev fenomen. Ime je dobio po biblijskom liku Lazaru, za koga se kaže da ga je Isus vaskrsao iz mrtvih.

Fenomen se može javiti kod ljudi sa kardiovaskularnim zastojem koji su proglašeni klinički mrtvim nakon neuspešnih hitnih medicinskih mera na osnovu neizvesnih znakova smrti – hlađenja tela, bledila nalik na leš, puls koji se više ne može detektovati – i nulte linije na elektrokardiogramu ( EKG). Međutim, njihova cirkulacija i disanje se iznenada nastavljaju.

U ovom izuzetno retkom fenomenu, „srce je sigurno stalo na neko vreme“, objašnjava Klaus Pušel, direktor instituta u Univerzitetskoj bolnici Hamburg-Ependorf (UKE).

U izuzetnim slučajevima, međutim, može ponovo da počne da kuca. Zbog toga je važno za rutinski pregled u mrtvačnici da se smrt osobe prvo mora utvrditi na osnovu određenih znakova smrti, kao što su mrlje, ukočenost, trulež leša i povrede koje nisu kompatibilne sa životom, kaže Pušel, prenosi nemački berliner-kurier.de

Preživeli obično nemaju neurološke posledice

„Prvih 20 minuta nakon srčanog zastoja je neizvesno vreme, ako ste u nedoumici, uvek morate da reanimirate“, naglašava specijalista sudske medicine.

Proces se može zaustaviti tek kada je sigurno da će reanimacija biti neuspešna. Međutim, Pušel naglašava: „Ne postoje veoma strogi kriterijumi za to šta znači „sigurno neuspešan“.

Još nije sasvim jasno zašto ljudi koji su zapravo neuspešno reanimirani ponovo pokazuju znake života. Studija objavljena 2020. godine pruža informacije o učestalosti ovog fenomena: Za ovu studiju, četvoročlana međunarodna istraživačka grupa je pretražila medicinsku literaturu u potrazi za poznatim slučajevima od 1982. godine – tada je fenomen prvi put opisan.
Naučnici su pronašli samo 65 slučajeva širom sveta, od kojih je oko trećine (22 osobe) preživelo srčani zastoj, od kojih 18 bez trajnih neuroloških oštećenja.

„Čak i ako se čini da ih je malo, posledice su značajne kada se razmišlja o medicinskom osoblju, rođacima, pravnim posledicama i svakodnevnom broju pacijenata kojima su potrebne mere reanimacije“, objasnila su dva autora i lekari Herman Bruger i Piter Paal.

„Činjenica da većina preživjelih nije imala posljedice je od najveće važnosti“, dodao je koautor Mathieu Paskuier. Na osnovu svojih nalaza, četiri istraživača su dala niz preporuka, a pre svega da nakon prekida kardiopulmonalne reanimacije pacijenta treba posmatrati i pratiti pomoću EKG-a najmanje deset minuta.

Prividna smrt se razlikuje od Lazarevog fenomena

Nešto drugačiji slučaj dogodio se ovog leta u Južnoj Americi. U junu 2023, žena koja je greškom proglašena mrtvom u Ekvadoru ponovo je pokazala znake života tokom svog buđenja, prema izveštajima medija. Rođaci su bili u procesu premeštanja navodnog tela u kovčeg radi sahrane kada su primetili da starica još uvek diše, rečeno je. U ovom slučaju, prema Pušelu, govori se o prividnoj smrti .

Razlika u odnosu na Lazarev fenomen je u tome što lekari nisu pravilno pregledali prividnu smrt i tražili sigurne znake smrti. „Postoji mnogo ili relativno više takvih slučajeva kada sigurni znaci smrti nisu tačno identifikovani i neko je prerano proglašen mrtvim“, kaže Pušel.

„Tada on može da ostane u dubokoj komi satima, a zatim se ponovo probudi.“ U ekstremnim slučajevima, ovaj fenomen bi se mogao desiti iu mrtvačnici, kaže Pušel.

„U drevnoj literaturi su čak opisani slučajevi prividne smrti u kojima je neko grebao okolo po kovčegu”.

Takve priče izazivaju specifičan strah koji neki ljudi imaju: strah da će biti živi zakopani, poznat i kao tafefobija. Ovo je proizvelo veoma poseban bestseler u 19. veku: sigurnosni kovčeg . To je sahranjenim ljudima dalo priliku da prežive u kovčegu. „Kada ste se probudili, mogli ste da povučete kabl i on bi zazvonio na spratu – uključujući dovod vazduha“, objašnjava direktor UKE. Ovih kovčega danas više nema, ali strah od prividne smrti svakako postoji.

Srce može iznenada ponovo početi da kuca

Pušel je ispitao hiljade smrtnih slučajeva u svojoj karijeri, a do danas nije zaboravio slučaj koji je objavio i u nemačkom časopisu Emergenci + Rescue Medicine 2005: Tada se 83-godišnja žena srušila u autobusu zaustaviti se u blizini klinike. Hitna pomoć i lekar hitne pomoći bili su na licu mesta za nekoliko minuta da je reanimiraju. „Doktor hitne pomoći je takođe rekao da je radio EKG tokom dužeg vremenskog perioda i da je to bila nulta linija“, kaže Pušel.

Od završetka mera reanimacije do dolaska žene u Institut za sudsku medicinu prošlo je manje od pola sata. U predsoblju hladnjače, ženino srce iznenada je ponovo počelo da kuca.

„Slučajno sam bio dežurni lekar i onda sam ga reanimirao. Pozvali smo anesteziologe u bolnicu i oni su zapravo odveli ženu na odeljenje intenzivne nege sa stabilnom cirkulacijom. Ali ona je tamo umrla posle šest sati.”

Pušel je otkrio da je takozvani Lazarov fenomen bio uzrok ponovnog pokretanja srčanih radnji: ako je srce stalo, srce može ponovo da počne da kuca kada krv bogata kiseonikom stigne do takozvanog sinoatrijalnog čvora.

Nakon incidenta dogovorena je jasna smernica za sistem spasavanja u Hamburgu: smrt pacijenta mora da se utvrdi nakon neuspešnih mera reanimacije izvođenjem i snimanjem osnovnog EKG-a u trajanju od najmanje deset minuta – slično preporuci studije iz 2020.

„To je otprilike vreme koje je potrebno da ponovo spakujete sve svoje hitne medicinske zalihe tako da vaša spremnost za akciju nije ograničena“, objašnjava Pušel.

Ne odustajte prerano kada pokušavate da reanimirate

Ako pouzdano izvedete nultu liniju na elektrokardiogramu tokom deset minuta, verovatnoća da će se neko probuditi je nula, smatra sudski lekar. Problem: Po pravilu, nulta linija se ne može pouzdano izvesti prilikom utvrđivanja smrti.

„Ovo možete da uradite u operaciji spasavanja ako imate EKG aparat sa sobom. Ali kada porodični lekar ili dežurna služba obaveznog zdravstvenog osiguranja ode u stan umrlog, obično ne ponesu EKG sa sobom“, objašnjava specijalista.

Prilikom pokušaja reanimacije, strpljenje je ključni faktor.

„Lazarovi fenomeni se javljaju prvenstveno u reanimaciji. Zato uvek kažem: nikada ne treba odustati prerano“, naglašava Bernd Botiger, direktor Klinike za anesteziologiju i operativnu intenzivnu medicinu Univerzitetske bolnice u Kelnu.

Za njega je bolje da oživljavanje traje duže nego na kraće. U stvari, i dalje možete biti uspešno reanimirani nakon dva ili čak tri sata.

„Međutim, postaje sve manje verovatno da se neko nije stabilizovao posle 20 ili 30 minuta“, naglasio je Botiger.

Međutim, malo verovatno ne znači i nemoguće.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: