Ubrzani ritmovi svakodnevice , cena života, društveni standardi i diktati onih koji nas okružuju, često nas čine da osećamo da nije dovoljno „biti“, moramo uspeti. Tako romantizujemo ideju zauzete osobe , borimo se da postanemo sve produktivniji, smanjimo slobodno vreme i na kraju se osećamo kao mašine dizajnirane da postignu ciljeve i proizvode posao.

Autor : Bilten.rs , Izvor :t Bilten.rs

stres posao
Foto: Shutterstock

A negde se srećemo i sa stresom , koji u mnogim slučajevima postaje hroničan i svakodnevno nas muči, smanjujući kvalitet naših života. Naše ambicije postaju noćna mora i osećamo da više ne uživamo ni u čemu . Manje-više, duže ili manje vremena, možda smo svi to ponekad osećali.

Zato što normalizujemo stres

“Kako ovo nisu izolovani slučajevi, već govorimo o „pandemiji“ koja utiče na mentalno zdravlje , odgovor leži u društvu. Moramo poći od premise da je „stres normalna i prilagodljiva ljudska reakcija na opasnu situaciju, međutim, nismo spremni da ovu situaciju izdržimo dugo . Društvena pitanja koja nas pogađaju, kao što su naš rad, finansijska i socijalna situacija, stalna su pretnja koja još više otežava odvajanje od stresa“, kaže Fernando Lobato, psiholog, prenosi grčki Vogue.

Ne zaboravimo i da živimo u društvu „više“ upozorava psiholog Elena Dapra.

„Počevši od našeg rada, tražimo više rezultata, više vremena, veću platu. Nezasitni smo , zadovoljavamo se, ali potrošačko društvo nas poziva da nam uvek treba još i više.”

Tehničko objašnjenje za ovo je da „živimo u društvu koje favorizuje žurbe “ , objašnjava i Lobato,.

Živimo u društvu navale endorfina koja nas tera da postignemo svoje ciljeve. Postali smo zavisni od izbegavanja normalnih emocija, kao što su tuga , nelagodnost, bol. Dakle, ostajemo na volanu postizanja uzastopnih ciljeva i stres je nuspojava koja dolazi iz ove neprestane potrage”, kaže psiholog

Šta hronični stres znači za telo i um?

Ako primetite, osoba koja živi pod stresom primetićete i da se često razboli, ima crevne probleme, pati od gubitka kose , peruti, svrbeža vlasišta, nesanice, ne može da se koncentriše i još mnogo toga. Specifičan period stresa ili dani visokog intenziteta nije tako lako dovesti do gore navedenog, ali hronični stres značajno utiče na imuni sistem. Sve to dalje može voditi u hronične bolesti.

U stvari, efekat stresa na telo se široko opisuje kao bol u mišićima , posebno u leđima i vratu, koji je takođe povezan sa glavoboljama ili migrenama. Nije da možemo sa apsolutnom sigurnošću reći da će osoba pod stresom češće oboljevati, ali je verovatnoća da će se to desiti povećana .

Foto:Pixabay

Šta možemo da uradimo

„Problem je u tome što smo navikli na savete , koji dobro deluju na društvenim mrežama, ali ne toliko da zapravo eliminišu osećaj stresa. Trčanje zaista može da smanji stres, kao i život bogat rekreativnim aktivnostima i društvenim odnosima, ali ponekad moramo da kopamo dublje “, kaže Karlos Velo.

Prvo, morate pronaći izvor svoje anksioznosti – ako ne pronađete ono što vas čini anksioznim, nikada nećete moći da se nosite sa tim. Osim toga, nema smisla pristupiti stresu jednostrano. S jedne strane, praktična aktivacija (vežbanje, meditacija, dijeta ) je veoma važna, sa druge strane, emocionalno upravljanje (postavljanje granica, izražavanje ljutnje, samosaosećanje) je odlučujuće za suštinsko rešenje problema.

„Sagledavanje života na različite načine mnogo pomaže. Na primer, u saobraćaju smo i imamo dva izbora – da se osećamo nervozno i ljuto ili da prihvatimo situaciju i damo joj značaj. Ne može nam sve izazvati stres, moramo da identifikujemo i radimo na tome šta nas zaista nervira i na taj način definišemo vrednost koju svaka situacija ima“, poručuje Elena Dapra i dodaje da bilo kakva sumnja na hronični stres treba da se završi posetom lekarima

–

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI: