Podeli vest

Živeti minimalistički znači ograničiti se na ono osnovno. Ovo nije trend, već način života. Ali kako funkcioniše svesno odricanje a da se nešto ne propusti?

Autor : Bilten.rs , Izvor : Bilten.rs

Foto: Unsplash

„Svi posedujemo u proseku 10.000 artikala – samo oko 20% njih se redovno koristi“, kaže švajcarski trener za sređivanje i minimalizam Selim Tolga . Živimo život u brzoj traci, uvek želimo više, gubimo se u potrošnji – i često brkamo posedovanje sa lečenjem. I tako se skoro davimo u odeći, ukrasnim predmetima i kućnim aparatima.

Nije uzalud pitanje „Da li to izaziva radost?“ gotovo uobičajena reč: 2019. godine, Japanka Mari Kondo postala je kraljica oslobađanja od stvari kroz svoju Netflik emisiju za sređivanje. Na engleskom je njeno prezime čak postalo glagol „to kondo“, što znači „očistiti“. Smanjenje kao trend?


Volvo EX30 – Održiv zahvaljujući minimalizmu
Najodrživija komponenta vozila je ona koja se nikada ne koristi. Novi Volvo EKS30 je dizajniran sa ovim vodećim principom na umu. Na ovaj način se razne funkcije svode na po jednu komponentu. Primer za to je integrisana zvučna traka ispod vetrobranskog stakla, zbog čega dodatni kablovi i tehnologija u vratima nisu potrebni. Zahvaljujući pristupu centralizacije u unutrašnjosti i svesnoj upotrebi recikliranih materijala, to je najodrživiji Volvo svih vremena – i već se 95% može reciklirati.


Morate živeti minimalizam


„Još kao dete sam voleo da reorganizujem stvari kako bih sve oko sebe učinio jednostavnijim i praktičnijim. Rano sam shvatio: što manje stvari, to lakše. U nekom trenutku se pojavio termin minimalizam i on je tačno opisao ono što sam oduvek živeo“, kaže Selim Tolga, autor knjige „Živeti minimalizam za lutke“. Danas živi sa nešto manje od 600 predmeta.

I sama Tolga je oduvek imala taj iskonski instinkt u sebi, ali kao trenerka za sređivanje i minimalizam veruje da se minimalizam može naučiti. Šta za njega definiše minimalistu? „Minimalisti su očistili imovinu na svim nivoima i poseduju samo ono što im je zaista potrebno i/ili vole“, kaže Tolga. Ispunjenje se nalazi u bivanju ili činjenju, a ne u posedovanju. U našem društvu vrhunskih performansi, fokus treba da bude na jednostavnom, sporom, svesnom i svesnom – kao osnovu.


Smanjiti znači pustiti


Radikalno odbacivanje je takođe unutrašnje rasterećenje, Tolga zna: „Često gubimo mnogo vremena i životne energije upravljajući nepotrebnim stvarima. Minimalizam ovde interveniše i vraća ove resurse u stvari srca.” To zvuči kao melem za dušu. „Minimalizacija često vodi ka višem samopouzdanju kroz uspešno čišćenje i više prostora i vremena za ono što je zaista važno. Ovo pozitivno utiče na naše emocionalno stanje.” Dakle, praznina u sobi ispunjava onu u srcu?

Često imamo potpuno pogrešnu sliku o radikalnoj redukciji: „Ne radi se o tome da se bez, već o svesnom izboru. Čarobna reč nije manje, već više: više prostora, više vremena, više reda, više novca, više zdravlja, više održivosti“, kaže kauč za sređivanje. Dakle, ako se plašite da ćete odjednom morati da živite veoma ograničenim životom, umesto toga će se otvoriti potpuno nove perspektive. Takođe je široko rasprostranjena predrasuda prema minimalizmu da minimalistički stan mora biti prazan i hladan. Tajna, prema Tolgi: stvari koje povezujemo sa pridevima „korišćeni“ i/ili „voljeni“ ostaju. Zato minimalisti naravno mogu da poseduju i lepe stvari. Cilj nije imati samo ono što je potrebno. Tolga zna da minimalizam ne treba slediti na patološki način.

Foto: Pixabay


Korak po korak do urednog života


Ali kako da pristupimo tako strukturiranom, minimalističkom životu? Selim Toga je za ovo razvio 4M metod: Prvo, početnici vode računa o svom načinu razmišljanja , pri čemu je definisan unutrašnji „filter za čišćenje“. Zatim dolazi minimalizacija , faza redukcije, a zatim metodizacija i savladavanje .

Savet: počnite sa jednostavnim oblastima kao što je odeća i bavite se samo složenijim oblastima kao što su emocionalne stvari, liste obaveza ili bankovni računi na kraju. Da, ovo poslednje bi takođe trebalo da bude očišćeno umesto beskrajne kupovine na mreži.

Tolga takođe preporučuje – za razliku od Mari Kondo – da se odmaknemo od ideje klasičnog rasterećenja, gde svaki predmet držite u ruci i pitate se: „Da li izaziva radost?“, odnosno „Da li mi ovaj predmet donosi radost ?” „Minimalisti usvajaju mentalitet putnika kada razbacuju stvari. Putnik pakuje prazan kofer i pita se: „Šta mi zaista treba?“, kaže Tolga. Ali da li postoje stvari kojih se nikada ne treba otarasiti? Trener savetuje: „Pored zvaničnih stvari kao što su pasoši ili notarska dokumenta, minimalizam nema granica. Sve što počinje prefiksom „ne“ obično se odbacuje: neiskorišćeno, nevoljeno, nepotrebno, neznano, neželjeno, neodlučno.”

Foto: Pixabay


Malo stvari = manje problema?


Ali ako je minimalistički način života tako lak, zašto nam je tako teško? Koji su problemi sa malim? Mnogi ljudi su emocionalno vezani za sve svoje smeće ili brane loše kupovine. Potrebno je oko pet puta duže da se nečega rešite nego da to kupite. „Ali kada završite sa minimiziranjem područja, odmah primetite pozitivnu promenu u svakodnevnom životu. Dve najveće prepreke u praksi su svakako deca i drugi ljudi. Deca automatski donose haos i mnogo novih stvari sa sobom. Može doći do sukoba sa drugim ljudima jer, na primer, odjednom više ne želite poklone“, kaže Tolga.

Ali šta da radite sa stvarima protiv kojih ste se odlučili? Od onlajn reklama do lokalnih prodajnih grupa – možete da se rešite skoro svega na Internetu. Tolga takođe preporučuje klasično putovanje u Brocki ili stari dobri znak „besplatno za poneti“. „Možete i da budete kreativni. Kupac se nedavno rešio mnogo toga putem WhatsApp statusnih poruka. Važno je: stvari treba brzo da nestanu“, kaže Tolga. Ako ih niko ne želi, bacite ih ako je potrebno. Dakle: brzo se oslobodite haosa – u stanu i u glavi.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


www.VRACARRESORT.com

POSLEDNJE VESTI:

POGLEDAJTE JOŠ