Podeli vest

Do sada se govorilo uglavnom o tome kako zračenje mobilnih telefona utiče na naše zdravlje, a sada se ispostavilo da postoji veći problem. “Telefonska anksioznost” se sve više širi, a posebno je na udaru mlađa generacija.

Autor : Bilten.rs , Izvor :

Foto:Pexels

Sve više ljudi, posebno pripadnika generacije Z i milenijalaca, doživljava stres zbog svojih telefona.

Za neke ljude ova anksioznost proizlazi iz stalnih obaveštenja i pritiska da telefon mora da im bude stalno priključeni i da moraju da komuniciraju s drugim ljudima. Za druge ljude stres proizilazi iz straha od pozivanja i odgovaranja na telefonske pozive.

Anksioznost zbog telefona može se podeliti na dve kategorije: tehno stres i telefonsku fobiju, stručnjaci objašnjavaju šta pokreće osećaje anksioznosti i kako ljudi najbolje mogu raditi na njima.

Šta je “tehno stres” – i šta može pomoći da se olakša?

“Tehno stres je stres koji proizlazi iz uređaja koji neprekidno zahtevaju vašu pažnju (pametni telefoni, laptopovi, tableti), koji naravno olakšavaju život na neki način i prijatni su za imati oko sebe i korisni – ali takođe mogu biti izvor buke i stresa”, kaže holandski psiholog Thijs Launspach za Yahoo Life.

Među onima koji pate od od Tehno stresa” je i Noyah, studentkinja treće godine koledža koja pripada generaciji Z.

Nyoh drži svoj telefon u režimu “Ne ometaj” jer joj to olakšava neki od ovih stresova.

“Ne volim kada mi telefon stalno šalje obaveštenja, posebno ako sam na času”, kaže ona. Ta obaveštenja joj otežavaju da odloži telefon i prestane sa slanjem poruka ili gledanjem TikToka ili odgovaranjem na poruke na Snapchatu.

“Kada su mi obaveštenja isključena, manje sam sklona da budem na telefonu”, primećuje ona.

Foto:Pixabay

Takođe smanjuje socijalni pritisak koji oseća da bude dostupna uvek; ako je njen telefon u režimu “Ne ometaj”, tada može selektivnije da odgovara na poruke jer njeni prijatelji misle da nije videla poruku čak i ako jeste.

Psiholog Launspach veruje da je uključivanje režima “Ne ometaj” može biti odlična strategija za ublažavanje tehno stresa.

“Zdravo je povremeno potpuno isključiti ove signale i podsticaje koje telefon daje”, kaže on. “Ovi uređaji i ove usluge zapravo stvaraju iluziju da treba da budete dostupni u svako vreme, što bih rekao da ne biste trebali da budete.”

Launspach kaže da ljudi moraju sebi vratiti moć koju imaju i da uključe režim “Ne ometaj”, stave telefon u avionski režim ili ga potpuno isključe. Launspach takođe savetuje ljude da budu selektivni u vezi sa aplikacijama i obaveštenjima koje zadržavaju na telefonu, i da isključe grupe razgovora ili druge tekstualne razgovore koji nisu kritično važni.

I dok Launspach veruje da je tehnološki stres problem “svake kulture koja intenzivno koristi pametne telefone”, takođe smatra da je dobar znak to što pripadnici Generacije Z i milenijalci koriste funkcije poput “Ne uznemiravaj” (DND) i trude se da se odvoje od ekrana. “Milenijalci i Generacija Z preterano koriste ove uređaje … tako da je vrlo logično što oni imaju bolje [generacijske] strategije suočavanja”, kaže on.

Šta je sa “telefonskom fobijom”?

Međutim, ove strategije sa “Ne uznemiravaj” metodom suočavanja ne pomažu kada ljudi pate od telefonske fobije, ili telefobije, koja je strah od razgovora telefonom.

Meri Džejn Kopps, poznata i kao “Telefonska dama”, provela je poslednjih 18 godina konsultujući poslove širom sveta kako bi pomogla zaposlenima da komuniciraju efikasnije. Tokom poslednjih osam do 10 godina, primetila je značajan porast broja ljudi poput koji pate od anksioznosti u vezi sa razgovorima telefonom.

“Jedan od razloga za ovu anksioznost je taj što ove mlađe generacije nisu bile upoznate sa telefonskim razgovorima u mlađem uzrastu”, kaže Kopps za Yahoo Life.

“Dobili su svoje telefone, ali njihov telefon je računar, i ne samo to, ljudi oko njih ne razgovaraju na telefon [jer] kućni telefon nestaje … pa kada dođu na posao i dobiju telefon, to je zastrašujuće.”

Deo anksioznosti zbog telefona može se uporediti sa strahom od javnog nastupa.

Mladi vrlo često kažu “Ne želim da rizikujem da zvučim glupo” ili “Znam da mi je glas više toniran od većine odraslih, i brinem se da će neko pomisliti da sam dete ili tinejdžer i da me neće shvatiti ozbiljno.”

Kopps podstiče klijente da vežbaju kako bi se borili protiv ove anksioznosti.

“Ono što često kažem ljudima koje savetujem je da uzmu nekoliko dana, možda čak i vikend, i nazovu sve s kojima žele da komuniciraju”, kaže ona.

“Najbolji način je početi sa ljudima s kojima već osećate udobnost, tako da vaš strah neće iznenaditi njih ili ih učiniti da se osećaju neugodno, a zatim se upustiti u nešto poput naručivanja pice telefonom ili pozivanja mesta da vidite koji su im radie sati.”

Izlaganje i vežba pomogli su novinaru Sadhbh O’Sullivan, koja je pre četiri godine pisala o svojim ličnim borbama sa anksioznošću zbog telefona. Više ne oseća anksioznost prilikom razgovora telefonom, što delimično pripisuje činjenici da je morala da zove ljude zbog posla. “Postoji samo određeno vreme koliko možete izbegavati pozivanje ljudi, jer je zaista efikasnije [i] efektivnije za mnoge stvari”, kaže O’Sullivan za Yahoo Life i preporučuje ljudima da primene metode pozivanja radnji radi proveravanja radnog vremena ili određenih artikala


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI:

ZA KOSTIĆA ZAVRŠEN EURO

Srpski fudbalski reprezentativac Filip Kostić zbog povrede kolena neće igrati u preostalom delu Evropskog prvenstva u Nemačkoj.