Podeli vest

Većina ljudi želi da živi zdravo što je duže moguće, a kad se postavi pitanje o tome kako je to moguće, obično se kaže da je to do gena. Međutim, nauka kaže da stvari stoje drugačije.

Autor : Bilten.rs , Izvor :

Foto:Pixabay

Koliko dugo živimo? Ovo se još ne može precizno predvideti. Međutim, izgleda da su naučnici blizu odgovora od čega to zavisi.

Istraživački tim sa nekoliko univerziteta u Kini i Univerziteta u Edinburgu analizirao je podatke više od 350.000 odraslih iz Britanske Biobanke. Period praćenja je u proseku bio skoro 13 godina.

Učesnici su bili podeljeni u grupe, po načinu života – morali su da daju informacije o ishrani, fizičkoj aktivnosti, pušenju, konzumiranju alkohola, obliku tela i trajanju sna i kao i genetskom riziku – na osnovu takozvanog poligenskog skora rizika (prisustvo nekoliko gena za koje su studije pokazale da utiču na očekivani životni vek).

Najvažniji nalazi: Sama genetika može povećati rizik od rane smrti za 21 odsto. Učesnici sa genetskim rizikom i nezdravim načinom života imali su dvostruko veće šanse da umru ranije od ljudi bez genetskog rizika i zdravog načina života.

Međutim, nezdrav način života (sa malo sna, malo vežbanja, puno prerađene hrane, cigareta i alkohola) može povećati rizik od rane smrti za 78 procenata – bez obzira na gene.

Zdrav način života može smanjiti genetski rizik od rane smrti za oko 62 procenta, prema autoru studije Ksifeng Vu.

Sve u svemu, ljudi sa genetskim rizikom mogli bi da produže svoj životni vek do 5,5 godina kroz zdrav način života.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: