Podeli vest

Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Bojan Stanić izjavio je danas, povodom najava da postoji mogućnost da se u Crnoj Gori uvede sedmočasovno radno vreme, da bi takva odluka skraćenog radnog vremena ostavila prostor ljudima da se bave kućnim poslovima, decom ili nekim dodatnim poslom koji doprinosi njihovim opštim prihodima.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

Foto:Pexels

Odluka o skraćenju radnog vremena ne zavisi samo od odluke nadležnih državnih institucija, već nju, rekao je Stanić, može doneti i sama kompanija u privatnom sektoru.

“Dakle, to ne mora biti rešeno nekim dekretom. Jednostavno, ukoliko vodite svoj biznis, vi možete odrediti da radite i tri dana, ako poštujete sve obaveze u smislu doprinosa poreza prema državi”, rekao je Stanić.

U Grčkoj od 1. jula šestodnevna radna nedelja

Suprotno Crnoj Gori, Vlada Grčke od 1. jula uvodi šestodnevnu radnu nedelju za državne službenike, bankare i poljoprivredna gazdinstva, a Stanić ističe da je u pitanju jedan od uslova međunarodnih kreditora i međunarodnih finansijskih institucija, koje su podržale Grčku da izađe iz dužničke krize 2014/15. godine.

“Ono što je bitno jeste da je to verovatno korak ka povećanju radnih časova i za radnike u drugim delatnostima. To je jednostavno bio uslov tih kreditora, a opet sa druge strane i obaveza grčke Vlade”, rekao je Stanić.

Na pitanje kakve će to efekte imati na grčku privredu, Stanić kaže da nije siguran da li će šestodnevna radna nedelja dovesti do povećanja produktivnosti.

Koliko je Srbija daleko od skraćenog adnog vremena?

Kada je reč o mogućnosti skraćivanja radnog vremena u našoj zemlji, Stanić smatra da se tako nešto neće desiti u doglednoj budućnosti, ali ističe da je najbolje zadržati postojeće radno vreme dok se rade pilot projekcije i vode debate, posebno imajući u vidu nedostatak radne snage, koji je posebno izražen u evropskoj privredi.

“S druge strane, problem je dosta i na društvenoj strani, ako govorimo o prirodnom priraštaju i demografiji, zatim o načinu na koji se deca odgajaju i upućuju u školstvo. Jednostavno, mnogi ljudi se žale da nemaju dovoljno vremena da provode sa svojim porodicama. Imamo s jedne strane nedostatak radne snage, a s druge strane potrebu da se poveća kvalitet socijalizacije dece u Srbiji”, rekao je Stanić.

Kakve veze ima veštačka inteligencija sa radnim vremenom

Govoreći o promenama uslova rada pod uticajem veštačke inteligencije, Stanić je naglasio da se te promene tek očekuju.

“U određenim delatnostima veštačka inteligencija zaista može da preuzme potpuno fizičku ulogu radne snage i to posebno u saobraćaju. Međutim, to se ne primenjuje značajnije na tržištu, verovatno jer te delatnosti i dalje beleže nedostatak radne snage”, rekao je Stanić.

Stanić je naglasio da je Vlada formirala Institut za veštačku inteligenciju, kao i da PKS u planovima daljeg razvoja sve više govori o veštačkoj inteligenciji, ali da će biti potrebno još vremena da ona značajnije utiče na tržište rada u Srbiji.

Ukoliko bi se omasovila upotreba veštačke inteligencije u svakodnevnim poslovima, Stanić kaže da bi to zaposlenima omogućilo da se fokusiraju na poslove koji kreiraju veću dodatu vrednost i koji su, sami po sebi, kreativniji i kompleksniji.

AI- Šteta ili korist za radnike

Na pitanje da li će veštačka inteligencija doneti više štete ili koristi prosečnom radniku, s obzirom na mogućnost nestanka određenih poslova pod uticajem njenog brzog razvoja, Stanić ističe da je činjenica da veštačka inteligencija doprinosi konkurentnosti privrede i da se mora ići u korak s vremenom.

“Naravno da će se desiti da neka zanimanja budu manje tražena, to se i sada dešava, ali činjenica je da se ne treba plašiti da će ljudi ostati bez posla. Recimo, u Srbiji se sve više i više dece opredeljuje za studiranje. S druge strane imate malo onih koji se opredeljuju za zanate. Mi smo sad došli do toga da su zanatski poslovi mnogo traženiji nego što su oni fakultetski”, naglasio je Stanić.

Kako je naveo, u pojedinim delatnostima i dalje je veći oslonac na ljudima u odnosu na visoku tehnologiju.

“Jedno drugo ne isključuje, posebno ukoliko želite da imate raznovrsnu ponudu na tržištu, tako da ne verujem da će veštačka inteligencija stvoriti štete. Svakako ona je korisna i u tom pravcu treba da se orijentiše i Srbija, imajući u vidu da jednostavno mora da bude u korak sa svetom, a nikako da za njim zaostaje, pošto zaostajanje već postoji i mora se smanjivati”, zaključio je Stanić.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: