Podeli vest

Od mreže na kojoj se ocenjivao fizički izgled studentkinja do mreže koja je promenila svet – ovako je izgledalo 20 Facebook-ovih godina

Autor : Bilten.rs , Izvor :

Facebook meta
Foto:Shutterstock

Lansiranje

Facebook je prvi put lansiran 4. februara 2004. godine kao društvena mreža poznata kao TheFacebook, prvobitno namenjena studentima Harvard koledža, pre nego što se postepeno proširila na druge univerzitete širom SAD. Njegova prvobitna uloga je bilo diskutabilno ocenjivanje devojaka sa fakulteta

Godine 2005. “The” je izbačen iz imena, otvarajući put za facebook.com – a do septembra 2006. godine, sajt je bio dostupan svima starijim od 13 godina.

Optužbe za krađu ideje

Osnivač Facebook-a Mark Zuckerberg našao se optužen za krađu ideje od strane kolega sa Harvarda, Camerona Winklevossa, Tylera Winklevossa i Divye Narendre – koji su tvrdili da je gospodin Zuckerberg trebalo da im pomogne u izgradnji društvene mreže pod imenom HarvardConnection.

Podignuta je tužba protiv gospodina Zuckerberga, koja je rezultirala nagodbom 2008. godine, a ta situacija je dramatizovana u filmu “The Social Network”, u kojem igra Jesse Eisenberg.

Facebook postaje javna kompanija

U maju 2012. godine, Facebook je postao javna kompanija, obeležavajući jedno od najvećih inicijalnih javnih ponuda (IPO) u istoriji SAD.

Kompanija je objavila 421.233.615 akcija po ceni od 38 dolara po akciji, iako je prvi dan trgovanja doživeo tehničke probleme koji su sprečili izvršavanje nekih naloga.

Kupovina Instagrama

U aprilu 2012. godine, Facebook je uspešno kupio rivalnu društvenu mrežu Instagram za jedan milijardu dolara, jačajući prisustvo društvene mreže.

Instagram je uglavnom održan kao nezavisna platforma, mada su neki delovi integrisani sa Facebook-om, kao što je mogućnost deljenja fotografija i priča (Stories) i na Facebook-u.

Akvizicija WhatsApp-a

Facebook je nastavio svoj niz akvizicija 2014. godine, kupujući aplikaciju za razmenu poruka WhatsApp za 19 milijardi dolara.

Kao i Instagram, aplikacija je ostala odvojena, ali neki delovi su sposobni da se povežu sa glavnom društvenom mrežom Facebook.

Oculus VR

Facebook je 2014. godine napravio još jedan dogovor preuzimajući startap za virtuelnu stvarnost Oculus VR za dve milijarde dolara, kako bi proširio svoje tehnološko prisustvo izvan društvenih medija.

Studija uticaja na raspoloženje

Jedan od ranijih kontroverzi vezanih za Facebook desio se 2014. godine kada je otkriveno da je sprovedena studija uticaja na raspoloženje na News Feed-u.

Postovi koji su se pojavljivali na početnoj stranici 689.000 korisnika filtrirani su, iako je Facebook tvrdio da je eksperiment bio sproveden kako bi se razumelo kako ljudi reaguju na različite vrste sadržaja, bilo da je pozitivan ili negativan u tonu.

Dostizanje jedne milijarde korisnika

U avgustu 2015. godine, Facebook je saopštio da je postigao novi rekord, sa jednom milijardom korisnika koji pristupaju usluzi u jednom danu.

Izbegavanje samih “lajkova”

Facebook je 2016. godine dodao nove reakcije kako bi pratio svoje poznato dugme za “lajkovanje”, uključujući emocije poput ljubavi, smeha, iznenađenja, tuge i besa.

Skandal s Cambridge Analytica

Skandal s Cambridge Analytica bio je jedan od najvećih kontroverzi koje su zadesile Facebook, kada je istraživanje tvrdilo da je analitička firma za obradu podataka prenosila lične podatke putem Facebook aplikacija bez saglasnosti pojedinaca.

Veruje se da je kompanija prikupila podatke do 87 miliona korisnika 2014. godine, što je rezultiralo kaznama, uključujući kaznu od 500.000 funti koju je izdala britanska agencija za zaštitu podataka, Information Commissioner’s Office (ICO), upućenu Facebook-u.

Hakovanje podataka gotovo 30 miliona naloga

U septembru 2018. godine, Facebook je otkrio da su gotovo 50 miliona naloga kompromitovana tokom hakovanja – iako je taj broj kasnije smanjen na 30 miliona.

Tada je potpredsednik Facebook-a, Guy Rosen, rekao da su napadači “iskoristili ranjivost u Facebook-ovom kodu koja je uticala na ‘Pogledaj kao’, funkciju koja omogućava ljudima da vide kako njihov profil izgleda drugima”.

Tanjug/AP Photo/Mark Lennihan, File

Lažne vesti

Kao i mnoge online platforme, Facebook je suočen sa problemima lažnih vesti.

Društvena mreža kritikovana je zbog načina na koji se nosi s širenjem dezinformacija, s lošim akterima koji uglavnom ciljaju Facebook kako bi distribuirali političke poruke, posebno tokom ključnih izbora.

Kao odgovor, Facebook je sproveo niz inicijativa za borbu protiv lažnih vesti. Ranije ove godine, pokrenut je britanski deo njegovog međunarodnog napora za proveru činjenica, koristeći organizaciju Full Fact, dobrotvornu organizaciju za proveru činjenica osnovanu 2010. godine, kako bi pregledala priče, slike i video zapise koje su korisnici prijavili i ocenjivala ih prema tačnosti.

Povećan pritisak od konkurentskih platformi

Facebook se takođe suočavao s jakim pritiskom unutar industrije društvenih medija, kako su se pojavili novi igrači koji su pokušavali konkurisati platformi za pažnju korisnika.

Najznačajniji i trajni rival u tom smislu bio je TikTok, koji je stekao korisnike, posebno među mlađom generacijom i izazvao status Facebook-a kao izvora vesti na internetu za neke.

Početkom 2022. godine, kako je Facebook izvestio o padu broja dnevnih aktivnih korisnika po prvi put u svojoj istoriji, gospodin Zuckerberg javno je priznao konkurenciju od strane TikToka i priznao da se Facebook nalazi u borbi za pažnju ljudi.

I Meta je dobro stajala u toj borbi, uvodeći funkciju kratkih video zapisa, nazvanu Reels, sličnu TikToku, u još jednu svoju aplikaciju, Instagram, u naporu da se takmiči s TikTokom na njihovom terenu.

Meta kocka na Metaverse-u

U oktobru 2021. godine, gospodin Zuckerberg je najavio najveću promenu u istoriji kompanije, kreirao i preimenovao njenog matičnog vlasnika u Meta i objavio da se više ne fokusira na društvene medije, već na izgradnju Metaverse-a.

Osnivač Facebook-a obećao je da će investirati milijarde dolara u projekat, koji je imao za cilj da Meta postane lider industrije u onome što je gospodin Zuckerberg nazvao sledećom verzijom interneta.

Više od dve godine kasnije, još uvek nema mnogo znakova da će Metaverse postati mainstream internet za širu javnost.

I uz jake ekonomske udare za tehnološke kompanije u 2022. i 2023. godini, nakon pandemije, kompanija je bila primorana da sprovede dva kruga značajnih smanjenja radnih mesta.

Za sada, kocka na Metaverse-u gospodina Zuckerberga još uvijek nije donela očekivane rezultate.

Smanjenje radnih mesta

U periodu od četiri meseca između kraja 2022. i marta 2023. godine, Meta je najavila dva kruga velikih smanjenja radnih mesta.

Prvo je došlo do ukidanja 11.000 radnih mesta od njihovih globalnih 87.000 zaposlenih, a zatim je samo 16 nedelja kasnije najavljeno još 10.000 smanjenja radnih mesta – iako nije bila jedina tehnološka firma koja je smanjivala radna mesta.

Smanjenja su se podudarala s padom profita kompanije zbog različitih faktora, uključujući pad tržišta online oglašavanja, šire svetske ekonomske poteškoće i povećanu konkurenciju od strane rivala poput TikToka.

Masivna investicija u izgradnju Metaverse-a takođe je istaknuta kao dodatni pritisak na finansije kompanije u teškom periodu za firmu.

Povećano nadgledanje od strane regulatora

Uspon Facebook-a i drugih društvenih medijskih aplikacija doveo je do povećane pažnje i nadgledanja od strane regulatora širom sveta.

Brzina razvoja sektora dovela je Facebook i druge platforme u centar debata o privatnosti korisnika, prikupljanju podataka i širem pitanju bezbednosti na internetu jer sve više ljudi provodi više vremena online.

Kako je nadzor rastao tokom dve decenije postojanja Facebook-a, sajt je morao da reaguje i evoluira s njim – uvodeći ogroman tim za moderaciju sadržaja, provere činjenica i centre za bezbednost kako bi se borio protiv dezinformacija i drugog štetnog sadržaja, novih pravila o oglašavanju i digitalnih alatki za dobrobit kako bi korisnicima omogućio ograničavanje vremena provedenog pred ekranom.

Sada dolazi do primene velikih propisa o internetu u EU i Velikoj Britaniji, pri čemu Facebook i drugi mogu biti suočeni s potencijalno milijardama dolara kazni, blokiranjem usluga, pa čak i krivičnom odgovornošću za menadžere ako se utvrdi da krše pravila o bezbednosti na internetu.

Potreba za efikasnom moderacijom online carstva Facebook-a nikada nije bila važnija ili pod većim pritiskom, a odgovor na zakonodavstvo poput Zakona o online bezbednosti odrediće uspeh kompanije u narednim godinama.

Povratak finansijske snage

Uprkos problemima u poslednjim godinama, Facebook i Meta imali su oživljen početak 2024. godine, sa firmom koja je izvestila o nekim od najjačih finansijskih rezultata za poslednja tri meseca 2023. godine.

U poređenju sa istim periodom 2022. godine, prihod je porastao za 25%, a neto dobit se više nego udvostručila, s rastom broja korisnika, oporavkom prodaje oglašavanja i efektima smanjenja troškova od značajnog smanjenja radnih mesta.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: