Podeli vest

Mali distributeri u Srbiji apeluju na državu da ukinu ograničenje cene goriva, ne da bi, kako kažu, profitirali, već da bi mogli da pokriju troškove poslovanja i obezbede redovnu nabavku derivata.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

CENA GORIVO
Foto: Shutterstock

Statistički podaci ukazuju na to da nema većih oscilacija u broju privatnih benzinskih stanica, dok sa terena, kako navodi Energija Balkana, stižu informacije o zatvaranju ovih maloprodajnih objekata zbog nerentabilnosti poslovanja.

Kako je navedeno, primena Uredbe o ograničenju cena naftnih derivata i te kako pogađa i male vlasnike benzinskih stanica u Srbiji, koji se već duže vreme zalažu za ukidanje njene primene, da bi se omogućili uslovi za održivo poslovanje.

U suprotnom, upozoravaju, zatvaranje ovih maloprodajnih objekata je put kojim se neminovno ide.

Iz Udruženje naftnih kompanija Srbije podsećaju da bazna načela trgovine, u skladu sa regulativom kojom je uređena ova oblast kod nas, obezbeđuju da se trgovina na tržištu obavlja slobodno, kao i da se zabranjuje ograničavanje slobode obavljanja trgovine.

Ipak, kako kažu, izuzetno ograničenje slobode trgovine se može uvesti, ali sami privremeno i na način i pod uslovima propisanim zakonom.

Upravo s tim načelom je usaglašeno regulisano tržište derivata nafte, koje je vlada uvela još 10. marta ove godine. Osam meseci kasnije ove privremene mere su još na snazi.

“Cilj je bio umanjenje uticaja globalne energetske krize na cene goriva u Srbiji i nema sumnje da je ograničavanjem marže u naftnom sektoru i smanjenjem akciza on gotovo odmah i dostignut. Međutim vremenom su počeli da se generišu negativni efekti ovih mera, koji bi i kratkoročno i dugoročno mogli da ugroze snabdevenost tržišta”, kaže generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović.

Kako objašnjava, jedan od tih negativnih efekata se odrazio na rad benzinskih stanica.

“Uredbom o ograničenju visine cena benzina i dizela propisana je razlika između prosečne veleprodajne i maloprodajne cene od sedam dinara, što ni blizu nije dovoljno da pokrije troškove rada benzinskih stanica. Čak nije pokazano ni razumevanje za način utvrđivanja ove razlike, pa posle plaćanja PDV-a, maloprodavcu zapravo ostaje 5,83 dinara od litre prodatog benzina i dizela”, objašnjava Mićović.

Benzinske stanice koje su deo većih maloprodajnih lanaca, dodaje, imaju nešto više snage, “pa još uvek rade u ovim neodrživim uslovima”, dok su mnogi vlasnici samo jedne ili manjeg broja benzinskih stanica već prinuđeni da zatvaraju svoje objekte.

Ovim je generisan novi problem, jer te benzinske stanice u velikom broju predstavljaju jedini izvor goriva u ruralnim predelima i manje naseljene sredine ostaju bez ikakvog snabdevanja gorivom.

“Drugi negativni efekat takođe obesmišljava rad benzinskih stanica, naročito u sredinama u kojima značajan deo dizela potroše poljoprivrednici. Već pomenutom Uredbom, NIS je obavezan da na svojim benzinskim stanicama prodaje dizel poljoprivrednim gazdinstvima za 179 dinara za litar, to jest u odnosu na današnju cenu dizela za sve ostale potrošače, 43 dinara za litar jeftinije”, kaže Mićović.

Zbog ove razlike u ceni, poljoprivrednici su spremni da punim prikolicama kanistera prevale 20 do 30 kilometara kako bi zadovoljili svoje potrebe, ali sve češće i potrebe mnogih drugih potrošača, dodao je on.

Generalni Sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije kaže da je, s obzirom da nije propisana kontrola namene potrošnje, pa ni limit u zavisnosti od potreba poljoprivrednika, razvijeno paralelno tržište dizela, dok su tankovi benzinskih stanica presušili, što je izraženo u ruralnim sredinama.

Kako je navedeno, dizel po ceni od 179 dinara za litar već uveliko koriste brojni taksisti, autoprevoznici, pa i fizička lica, a to svakako nije bila intencija vlade.

Mićović kaže da Udruženje naftnih kompanija Srbije nije dobilo jasan odgovor na više puta upućene zahteve za ukidanje ili izmenu Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte, u kojima je pored ostalog ukazano i na problem neodrživosti celokupne maloprodaje goriva, a posebno objekata u manje naseljenim područjima i onih koje ne posluju u okviru nekog većeg lanca benzinskih stanica.

Sektor tržišne inspekcije, u skladu sa Uredbom o monitoringu derivata, vodi podatke o maloprodajnim objektima na teritoriji Srbije koji vrše promet derivata nafte i objavljuje je kao javnu bazu, ažuriranu na 15 dana.

Iz evidencije se može videti da je na kraju 2020. godine u Srbiji evidentirano 1.532 maloprodajna objekta, dok je na kraju 2021 evidentirano njih 1.566. Prema pomenutoj bazi, na dan 17.10.2022, evidentirano 1.557 benzinskih stanica.

Energija Balkana navodi da posle prekida rada određenog subjekta, na tom objektu započinje rad novi vlasnik, što je već redovna pojava.

Dejan Mihajlović, direktor Poslovnog sistema DOO Mihajlović, ističe za Energiju Balkana da je zbog nerentabilnosti odlučio da od 1. oktobra 2022. godine zatvori 10 benzinskih stanica.

Dodaje da je benzinska stanica Mihajlović prva privatna pumpa u Srbiji, otvorena u oktobru 1990. godine.

Problemi su, kaže, nastali upravo uvođenjem Uredbe o ograničenju marže na 7,00 dinara po litru, jer ona ne može da pokrije troškove poslovanja.

“S druge strane, došlo je do zloupotrebe poljoprivrednih kartica i na osnovu toga odliva prometa sa malih, seoskih pumpi, ka NIS-ovim pumpama koje prodaju gorivo za poljoprivredu po nižoj ceni”, ocenjuje Mihajlović.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: