Podeli vest

„Najvažniji faktor za vaše zdravlje ste vi“, kaže psihijatar Esther Pauchard za magazin nemački magazin “Velt”. U intervjuu, iskusna doktorka otkriva široko rasprostranjene greške u razmišljanju i objašnjava metode koje koristi da pomogne pacijentima da poboljšaju svoje blagostanje.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

Foto:Pexels

Očekivanja od lekara stalno rastu, kaže Esther Pauchard i dodaje da mnogi pacijenti potcenjuju svoju samoefikasnost.

Pedesetogodišnja doktorka kaže da u svojoj praksi decenijama doživljava kako greške u rasuđivanju i pogrešne odluke o načinu života nisu dobri za zdravlje njenih pacijenata.

U svojoj knjizi „Posle sata konsultacija“, ona daje savete o tome kako da povratite blagostanje jednostavnim sredstvima. Njena vizija je lek koji je partnerstvo između specijaliste s jedne strane i pacijenta kao stručnjaka za sopstveni život s druge. Takođe ona upozorava da bi pacijenti trebalo da budu spremni za budućnost sa zdravstvenim sistemom koji dostiže svoje granice ne samo kada je u pitanju psihoterapija.

Prepoznajte i priznajte stres

Prvo pitanje novinara nemačkog magazina za doktorku bilo je logično i glasilo je- Da li ste danas već uzeli u obzir neki od saveta iz svoje knjige?

“Danas sam imala mnogo stresa i najvažniji savet koji sam primila k srcu je da budem svesna toga. U životu uvek postoje faze kada ste u žutoj ili crvenoj zoni, kao što je to kod mene trenutno. To ne znači da ne mogu ništa da zahtevam od sebe, ali moram da budem svesna da mi je nivo energije u minusu. Dugujem sebi nekoliko sportskih sesija, nekoliko šolja čaja , nekoliko sati pravog mira i opuštanja i jednu ili dve meditacije. Onda ću ponovo biti u ravnoteži”, odgovorila je doktorka.

“Vi ste recept, vi ste najvažniji faktor za svoje zdravlje”

U svojoj knjizi ona često ponavlja dve poruke- „Vi ste recept“ ili „vi ste najvažniji faktor za svoje zdravlje“. U intervjuu otkriva koliko procenata našeg blagostanja i našeg zdravlja zaista imamo u svojim rukama

” Nije 100 ili 0 posto, već nešto između. Zavisi i od situacije: Ako slomim nogu, to je činjenica koju ne mogu da objasnim. Ipak, način na koji se nosim sa ovom slomljenom nogom – šta mislim o tome, da li se uznemirim ili to prohatim olako i šta radim da mi pomogne da što pre ozdravim – značajno doprinosi mom oporavku. Možda mogu da doprinesem 30 ili 50 odsto, u drugim slučajevima čak 70 odsto. Zato što se neke pritužbe odnose na činjenice: problemi sa spavanjem, promene raspoloženja, nelagodnost. Ostalo je na nama”.

Pauchard kaže da ima i primer koji ovu teoriju dokazuje

“Kada sam bla student, gledala sam iskusnog doktora. Jednom mi je objasnio: „Vidi, sada imamo dva pacijenta, otprilike istih godina, otprilike sličnog fizičkog stanja. Obojica imaju diskus herniju , što će sada zahtevati operaciju. Mogu vam reći, pacijent A će izaći iz klinike bez ikakvih simptoma, pacijent B će ponovo razviti teške simptome.“ Sećam se da sam pomislila: Šta je to, ima li kristalnu kuglu? Ali bio je u pravu. Ovaj doktor je danas jedan od najpoznatijih profesora psihosomatike u Švajcarskoj. Već tada je imao oko na činjenicu da drugi pacijent ima motivacioni problem. Bio je nesrećan na poslu, a bol u leđima mu je bio izlaz. Nesvesno. A kada je ova opcija oduzeta operacijom, njegov um je nesvesno tražio novi način da produži ovaj grejs period. To mi je tada bilo impresivno”, kaže Pauchard.

Medicina ne može sve, a vi možete mnogo

Esther Pauchard kaže da ima i lično iskustvo izlaženju iz problema i sa čitaocima deli svoje zdravstveno i mentalno iskustvo.

“Imam fizički invaliditet od rođenja. Jedna noga je jedanaest centimetara kraća od druge, a zahvaćen je i zglob kuka. Sa 18 godina sam mogla da hodam posle brojnih operacija, ali sam znala da će vežbe biti teške. Ipak, želela sam da naučim samoodbranu i imala sam odličnog trenera. Nije mario za moje pokušaje da mu objasnim šta ne mogu. Samo se nasmejao, klimnuo glavom i zamolio me da se pridružim. Ne sluteći, krenula sam u sportskom pravcu i otkrila da moje telo može mnogo više nego što sam mislila da može. Naravno da i dalje teško hodam, ali imam više snage nego što sam nekada mislila. Sada mogu da pešačim dobra dva ili tri sata, što je za mene neverovatno. Ovo iskustvo me je takođe navelo da shvatim kako možete povratiti svoju snagu kroz samoefikasnost”, kaže Pauchard.

Foto:Pexels

Zdravstveni sistem ne može sve, mnogo toga možemo sami

Pauchard: kaže da je i sama bila deo sistema u kome se decenijama prenosi slika da medicina može sve.

“Uopšte se ne bih izuzimala od ovoga, i ja sam često govorila „Oh, dođi odmah, ne čekaj predugo.” Medicina je postala neka vrsta uslužnog posla. Nažalost, ova mašina visokih performansi više ne radi zbog nedostatka kvalifikovanih radnika i pritiska troškova. Zato je sada došao trenutak kada moramo da shvatimo: to više ne ide tako.

Ako imamo utisak da medicina ionako sve može da popravi i da mi je to dužna, onda, prirodno, manje obraćam pažnju na sebe. Postoje zemlje u kojima su medicinske usluge manje opsežne i stariji ljudi stoga ulažu velika sredstva u održavanje svog zdravlja. Jednostavno iz pragmatične ideje: Ako ne budem siguran da ostanem na nogama, niko ne može pomoći.

Pa šta tačno možete da uradite?

Pauchard kaže da se radi se o preuzimanju odgovornosti za sebe, čak i ako su nam i dalje potrebni stručnjaci u mnogim oblastima.

“Mnogi ljudi imaju premalo kontakta sa sobom, sopstvenim mislima i osećanjima. Oni ne čuju svoj unutrašnji glas i ne primećuju svoje telo dok se nešto ne desi. Ali ima i suprotno: ljudi koji se fokusiraju samo na sebe, posmatraju svoja tela sa strahom ili sumnjom. Svaki oblak na nebu tumače kao pretnjuu uragana. To je takođe opasno. Baš kao šef koji stalno diše za vrat svom zaposlenom u panici i sumnji i nadgleda ga. Ovo je nezdravo za um i telo. Uvek se radi o pronalaženju zdrave sredine”.

Misaona disciplina je metod za poboljšanje blagostanja

“Ono što mislimo nije odraz objektivne stvarnosti ili istine. Naše misli su filtrirane u našem mozgu i uvek su subjektivne. Mi sami sebi pričamo svoju priču o svemu što opažamo, mislimo, razmišljamo. Kada mogu da prihvatim da je svaka moja misao ionako subjektivna, onda mogu i da razmislim da li želim da napravim novi izbor, da li bi mi druge misli bile korisnije. Da bih to uradio, prvo moram da izbacim svoje misli iz mračnog podruma nesvesnog. Moram pažljivo da slušam sebe: o čemu razmišljam? Onda mogu da proverim: da li mi ova ideja koristi ili ne? A ako mi ta misao ne koristi ništa, onda je mogu promeniti. Ali sama odluka nije dovoljna jer su misli i uverenja uvek navike. Promena ovoga zahteva ozbiljan rad, ali je izvodljiva i može napraviti veliku razliku.

Foto: Pexels

Jedna od najčešćih zamki razmišljanja je crno-belo razmišljanje

Pauchard posebno podvlači da je ovakvo razmišljanje svakako laše, a posebno kada je reč o crnom delu ili katastrofalnom razmišljanju.

“Ovo je popularna zabluda koja je već ugrađena u naš mozak kao fabrička postavka, jer kada je u pitanju lična bezbednost, ima smisla pridavati veću težinu opasnostima i pretnjama nego prijatnim stvarima. Ali u savremenom svetu, gde su akutne pretnje retke, vredi prevazići ovu fabričku postavku i svesno se fokusirati na pozitivno. Ovo mnogo pomaže našem raspoloženju. I treba ponavljati pozitivne misli”

Kako znate kada da potražite medicinsku pomoć?

Pauchard kaže da je teško je generalizovati.

“Imam utisak da danas zajednica više nema dovoljno poverenja u ovo. Da smo kao društvo zaboravili kako da se nosimo sa normalnim, ljudskim, stresnim životnim uslovima. I sa osećanjima kao što su strah, tuga, nesigurnost, stid, uvrede, problemi u vezi ili pritisak da se nastupi. To nisu bolesti, nisu dijagnoze. Sa svim ovim tačkama, možemo biti sigurni da možemo da se nosimo sami ili zajedno bez da uvek tražimo stručnu pomoć. Međutim, ako problem traje dugo, ako zauzima sve više prostora u životu, ako se jave samoubilačke misli ili ugrožavaju druge, onda je došao trenutak da se potraži pomoć stručnjaka. Međutim, da bi stručna pomoć u takvim trenucima bila brzo dostupna, postojeće ponude ne bi trebalo da budu zakrčene slučajevima pukih psihičkih smetnji ili svakodnevnih problema. A to je, nažalost, danas često slučaj, što onda dovodi do apsurdnih čekanja”

Najvažnija poruka

Pauchard podvlači i najvažniju poruku iz svoje knjige

“Svako svoj najvažniji resurs. Vredi osloniti na samoefikasnost. Samoefikasnost ne znači ništa drugo do nečije uverenje da može da se nosi sa teškim i izazovnim situacijama koristeći sopstvenu snagu. Pogodnije je to prepustiti lekarima, ali to me takođe čini zavisnim. Ako ova pomoć ne dođe, može biti većih problema. Ali ako ulažem u samoefikasnost, mogu delovati nezavisno. Imam svoje resurse sa sobom. Takođe je važno ulagati u mentalne alate i unutrašnju otpornost na krize. Ovo najbolje funkcioniše kada stvari idu dobro, u mirnim vremenima”, poručuje Pauchard.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: