Papa je pozvao države da se suoče sa klimatskim promenama sa istom pažnjom s kojom se suočavaju sa globalnim izazovima kao što su ratovi i zdravstvene krize.
Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug
Svetski lideri bi trebalo da obrate pažnju na “vapaj i patnju” planete Zemlje, do kojih je došlo zbog klimatskih promena, ekstremnih vremenskih uslova i gubitka biodiverziteta, apelovao je danas papa Franja.
U poruci koju je pripremio za Svetski dan molitve za brigu o stvorenom, koji se obeležava 1. septembra, papa je pozvao države da se suoče sa klimatskim promenama sa istom pažnjom s kojom se suočavaju sa globalnim izazovima kao što su ratovi i zdravstvene krize, rekavši da globalno zagrevanje najviše šteti siromašnom i domorodačkom stanovništvu, i istakao da bogate zemlje imaju “ekološki dug”, jer su one izazvale najviše zagađenja životne sredine u poslednja dva veka, „kvareći pesmu prirode“, prenosi Rojters.
Papa je uputio apel nekoliko dana pre nego što će otputovati u Kanadu, gde će se sastati sa domorodačkim stanovništvom na kanadskom Arktiku, regionu koji je izložen ubrzanom zagrevanju zbog klimatskih promena.
„Izloženi klimatskoj krizi, siromašni još teže osećaju uticaj suše, poplava, uragana i toplotnih talasa koji postaju sve intenzivniji i češći. Isto tako, naša braća i sestre urođeničkih naroda pate. Zbog grabežljivih ekonomskih interesa, zemlja koju su nasledili od pradedova biva napadnuta i opustošena sa svih strana, što izaziva vapaj koji se diže do neba“, naveo je papa Franja, prenosi Rojters.
On je ponovio apel preduzećima iz različitih grana industrije da “prestanu da uništavaju prirodu i truju hranu”.
Papa, koji je 2015. godine napisao obimnu encikliku (poslanicu biskupima i vernicima katoličke crkve) o zaštiti životne sredine, ocenio je da će međunarodna konferencija o biodiverzitetu pod okriljem UN-a (COP15), koja će biti održana u Kanadi u decembru, biti velika prilika za postizanje sporazuma o zaustavljanju uništavanja ekosistema i sprečavanju izumiranja vrsta, navodi Rojters.
On je pozvao na “efikasnu primenu” Pariskog sporazuma o klimatskim promenama iz 2016. godine, čiji je cilj ograničavanje povećanja prosečne globalne temperature na 1,5 stepeni Celzijusa, navodi Rojters.
Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.
POSLEDNJE VESTI: