Prema najnovijim istraživanjima, povremeni post povećava rizik od umiranja od kardiovaskularnih bolesti za 91 odsto. Neuključeni stručnjaci kritički gledaju na rezultate.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Bilten.rs

Foto: Pixabay

Tokom intervalnog posta , takođe poznatog kao povremeni post , ljudi koji poste dobrovoljno se uzdržavaju od hrane danima ili satima .

Pored efekta gubitka težine, post takođe ima različite efekte na zdravlje . Zagovornici potvrđuju da ponašanje u ishrani ima pozitivan efekat na potencijal ćelija za samočišćenje . Takođe treba poboljšati kvalitet sna i raspoloženje . Takođe se kaže da povremeni post ublažava procese starenja i podstiče kognitivne i fizičke performanse .

Međutim, nedostaju dobre dugoročne studije o povremenom postu među ljudima . Dugoročne koristi još uvek nisu jasno naučno dokazane . Umesto toga, nova studija sada skreće pažnju na potencijalno štetne efekte povremenog posta.

Da li pauze za ishranu povećavaju rizik od umiranja od kardiovaskularnih bolesti?

Konkretno, istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Jiao Tong u Šangaju došli su do zaključka da ljudi koji poste s prekidima imaju 91 posto veći rizik od umiranja od kardiovaskularnih bolesti . Nova otkrića će uskoro biti predstavljena na sastanku Američkog društva za srce u Čikagu od 18. do 21. marta.

Istraživači su ispitali navike u ishrani preko 20.000 Amerikanaca. Oni su koristili podatke ljudi starijih od 20 godina koji su učestvovali u nacionalnim anketama o zdravlju i ishrani (NHANES) između 2003. i 2018. U proseku, učesnici su praćeni osam godina i upoređivani sa podacima Nacionalnog indeksa smrti . Nacionalni indeks smrti omogućava istraživačima da utvrde status smrti ili uzrok smrti za smrt građana u Sjedinjenim Državama.

Prema istraživačima, rezultati pokazuju da ljudi koji jedu u vremenskom okviru od osam sati ili manje svakog dana imaju 91 odsto povećan rizik od umiranja od kardiovaskularnih bolesti. Ako ljudi već boluju od kardiovaskularnih bolesti i jedu manje od deset sati dnevno, ovaj rizik je veći za 66 odsto. Isto tako, rizik od umiranja od raka je manji ako je period jedenja duži od 16 sati dnevno. Međutim, ukupan rizik od smrti nije bio veći za ljude koji praktikuju povremeni post.

Stručnjaci gledaju na rezultate sa skepsom

Neuključeni stručnjaci kritički gledaju na rezultate . Epidemiološke studije u osnovi nisu korisne za procenu efekata intermitentnog gladovanja , ističe Andreas Mihalsen , glavni lekar na odeljenju za naturopatiju u bolnici Imanuel u Berlinu . „Ono što je najiritantnije je to što postoji period posmatranja od osam do jedanaest godina. Međutim, TRE (vremenski ograničeno jedenje, na nemačkom intermitent posts; napomena) je češća praksa tek oko tri do pet godina. mora se pretpostaviti da su postojali i drugi razlozi za preskakanje obroka“, kaže Mihalsen, koji takođe ima zvanje profesora kliničke naturopatije u berlinskom Charite-u. 

Razlozi zbog kojih se obroci preskaču su od velikog interesovanja: „Doručak je možda preskočen zbog nedostatka vremena, poremećaja spavanja ili drugih stresora. Bolesti takođe mogu ograničiti i promeniti modalitete ishrane.“ Informacije o tome koji su obroci propušteni su takođe od suštinskog značaja. Ako imate kardiovaskularno oboljenje, preskakanje doručka može „dovesti do ’proždrljivosti’ uveče, što je nepovoljno“.

Prema rečima Tilmana Kuna , profesora ishrane za javno zdravlje na MedUni Beču , korišćeni podaci ne dozvoljavaju da se izvuku bilo kakvi zaključci o posledicama povremenog posta. Iako je dugoročna studija korišćena solidna, „nažalost, tamo nema podataka o povremenom postu “. Čiste informacije o vremenu uzimanja hrane u pojedinim danima su prikladne samo u vrlo ograničenoj meri. „Rezultati ne dokazuju da povremeni post povećava rizik od smrtnosti“, kaže Kun. “Oni samo pokazuju da su ljudi koji su jeli svoje obroke u roku od manje od osam sati u dva nasumično odabrana dana i nakon toga imali veći rizik od smrti od kardiovaskularnog uzroka.”

Međutim, Kuhn takođe naglašava da prednosti intervalnog pirovanja nisu dokazane : „ Ni dugoročne prednosti ni nedostaci nisu naučno dokazani.

Stefan Kabiš , stručnjak za endokrinologiju i metaboličku medicinu, takođe smatra da je izvlačenje uzročno-posledičnih zaključaka iz ove analize nemarno: „Ljudi često preduzimaju povremeni post kao pokušaj lečenja konstelacija rizika koje već postoje na početku studije, kao što je kao gojaznost i dijabetes“. I gojaznost i dijabetes zauzvrat promovišu kardiovaskularne bolesti i rak – „i stoga mogu biti mnogo verovatnije uzrok smrtnosti od povremenog gladovanja “.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


www.VRACARRESORT.com

POSLEDNJE VESTI:

POGLEDAJTE JOŠ