Podeli vest

Jukić je vođa tima koji je sproveo studiju čiji su rezultati pokazali da svaki 15 do 20 psihijatrijski pacijent u Srbiji ima više leka u krvi nego što je potrebno,

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

lekovi
Foto: Pixabay

 Važno je da se lekovi, da bi bilo delotvorni, koriste na najbolji moguči način, a cilj personalizovanog lečenja u oblasti psihijatrije je upravo u tome da pacijent, kojem je određena prava doza, i odgovori na lek, izjavio je danas profesor Farmaceutskog fakulteta dr Marin Jukić.

Jukić je i vođa tima koji je sproveo studiju čiji su rezultati pokazali da svaki 15 do 20 psihijatrijski pacijent u Srbiji ima više leka u krvi nego što je potrebno, dok bi kod svakog drugog pacijenta trebalo bi da se poveća doza često prepisivanog leka za depresiju i anksioznost.

Istovremeno, kada je psihijatar, na osnovu laboratorijskih očitavanja, prepisao savršen režim doziranja leka, pacijenti su bolje odgovorili na terapiju i nisu bili više izloženi neželjenim efektima, rekao je Jukić.

On je dodao da se psihijatrijske bolesti leče sa 10-ak lekova, pri čemu lek za depresiju i anksioznost, escitalopram, u svetu koristi 50-ak miliona ljudi, dok se kod nas godišnje prepiše 50-ak hiljada kutija ovog leka.

“Zato je važno da se lekovi koriste na najbolji moguči način, pri čemu je cilj personalizovanog lečenja u oblasti psihijatrije u tome da pacijent, kojem je određena prava doza i odgovori na lek. U suprotnom, dođe do toga da pacijenti odu u psihijatrisku bolnicu, gde njihovo lečenje traje nekoliko godina”, rekao je Jukić.

Umesto toga, cilj personalizovanog lečenja je da pacijentu posle četiri do osam nedelja bude bolje i da se vrati svojim uobičajenim aktivnostima.

Prema rečima dr Petra Vukovića, specijalizanta psihijatrije Instituta za mentalne bolesti i člana istraživačkog tima, personalizovana medicina je nešto čemu se stremi u medicini.

”Na osnovu pojedinih enzima i drugih parametara, individualizujemo dozu za svakog pacijenta. Različita doza, za dva pacijenta, odredi se na osnovu psihijatrijskih skala kojima se utvrđuje nivo depresije. Zatim sledi analiza krvi, nakon čega se određuje prava doza”, objašnjava dr Vuković.

Što se tiče kliničkih praksi u svetu, precizno određivanje koncentracije leka u krvi rasprostranjeno je u centrima koji imaju jake osiguravajuće kuće, rekao je dr Jukić.

Prema njegovim rečima, za primenu personalizovanog lečenja u psihijatriji kao rutinske kliničke prakse u Srbiji potrebno je uložiti oko 300.000 evra.

“U tom slučaju, analize bi morao da pokriva RFZO, uključujući i sve psihijatrijske lekove, ali sa druge strane, to bi donelo uštede Fondu”, rekao je dr Jukić.

On je ukazao i da brojne studije pokazuju da se učestalost pojave anksioznosti i depresije povećala između 25 i 30 odsto, u vreme pandemije korona virusa.

”Učestalost ovih bolesti je velika i iznosi oko pet do sedam odsto, što znači da ovaj problem ima svaka 15 osoba. Primera radi, u hali od 200 ljudi, njih 30 treba da potraži pomoć”, rekao je dr Jukić.

On je i konstatovao da, nažlost, kod nas ljudi vole da negiraju psihičke probleme i kada neko dođe do psihijatra, on je već pacijent kojem je nekoliko godina ranije moglo lakše da se pomogne.

Studiju su zajednički sproveli Institut za mentalno zdravlje i Farmaceutski fakultet u Beogradu, a u njoj je učestvovalo skoro 100 pacijenata.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: