Boravak na društvenim mrežama ovih dana može izgledati kao prolazak kroz horor film. Ubistvo deteta, rat u Gazi i Ukrajini, pretnje terorističkim napadima, masovna ubistva, razorne posledice klimatskih promena … Sve ove vesti utiču na naše mentalno zdravlje. Psiholozi upozoravaju na ovu činjenicu, daju objašnjenje i nude rešenje.

Autor : Bilten.rs , Izvor :

Foto:Pixabay

Umesto da budu sredstvo za opuštanje, društvene mreže ovih dana mogu vam doneti osećaj preplavljenosti.

Ne samo da se nosite sa redovnim stresovima u svakodnevnom životu – vaš posao, vaše finansije, vaši lični odnosi – već sada razmišljate o najozbiljnijim problemima sa kojima se svet suočava.

Algoritmi društvenih medija imaju tendenciju da podignu “najsporniji” sadržaj, tako da vam ovi fidovi pokazuju stvari za koje se očekuje da će vas uznemiriti i da ćete na to dati odgovor u vidu komentara.

Prema mišljenju stručnjaka za psihologiju, ovo je postao ozbiljan problem.

Vrtlog loših vesti se preliva na naše raspoloženje i komunikaciju sa drugima

Ljudi unose previše negativnih vesti, i to ne utiče samo na njih lično, već utiče i na društvo u celini. Ljudi mogu da podnesu neke loše vesti, ali šta ako je mnogo loših vesti? A šta ako mnogi ljudi to rade dok pokušavaju da zajedno funkcionišu u svetu?

Metju Prajs, profesor psiholoških nauka na Univerzitetu u Vermontu, kaže da je stres kumulativan. Jedna stvar počinje da te stresira, a onda je druga stvar, pa još jedna stvar. Odjednom se vrtite. On kaže da se stres može nastaviti tokom dana čak i kada prestanete da čitate loše vesti na društvenim mrežama.

Loše vesti čitamo jer želimo da razumemo problem i nađemo rešenje, ali…

Prajs kaže da, u ovom trenutku, društvene mreže zaista mogu doneti povećanju stresa. On dodaje da svako ima svoj limit za negativne informacije i da je neophodno da budemo svesni toga.

„Kada skrolujete društvenim mrežama često dolazite do loših vesti koje se nižu. Iako vam se to u startu ne čini tako strašnim, morate znati da na taj način brže dolazite do svog ličnog limita i da će se to preliti na vaš ceo dn”, kaže Prajs.

Prajs dodaje da “konzumiranje” velikog broja negativnih vesti može da izazove anksioznost i depresiju, barem u određenom vremenskom periodu, ali je posebno verovatno da će „pogoršati“ anksioznost, depresiju i PTSP kod ljudi koji su u prošlosti iskusili ta stanja.

On kaže da ljudi često skroluju na “propast” jer se nešto loše dešava i žele da pronađu način da reše problem o kome čitaju.

Foto: Pixabay

„Kada čitamo takve postove, mi nekako tražimo rešenje za problem. Uporni smo u tome da tražimo to rešenje, pa čitamo još postova i još članaka miseći da ako dobijem više informacija, možda ćemo razumeti problem“, kaže Prajs, opisujući ciklus propadanja.

Ovo ne utiče samo na pojedince. Kada mnogo ljudi odjednom doživi stres zbog vesti iz sveta, to može povećati verovatnoću da će svi postati negativniji i nervozniji u istom trenutku, kaže Prajs.

Sa njim se slaže i Bethani Teachman, profesor psihologije na Univerzitetu u Virdžiniji.

„Moramo da razmišljamo o ovim stvarima iz sistemske perspektive ili nećemo biti veoma efikasni u donošenju promena. Kada imate više ljudi koji su opterećeni lošim stvarima, biće im teže da komuniciraju međusobno, a to nas vodi u nove i nove konflikte“, kaže Teachman.

Teachman dodaje da pomeranje na samo loše vesti može „iskriviti naš osećaj šta se zapravo dešava“.

Znamo li kada je vreme da isključimo mreže?

Počinjete da mislite da je sve loše i da sve postaje gore, ali je sasvim moguće da malo toga zaista utiče na vas lično.

Možda užasne vesti iz celog sveta ne bi promenile vaš svakodnevni život ako nebiste čitali o tome, i važno je prepoznati kada je vreme da se odjavite.

„Moramo da ostanemo informisani, ali kada pređemo informisanost da se osećamo preopterećeno i često paralizovano i osećamo se kao da smo pod stalnom pretnjom, to je očigledno prešlo na negativno mesto“, kaže Teachman.

„Mislim da je deo onoga što se dešava jeste da većina vesti ima tendenciju da bude negativna, tako da nam to daje osećaj da smo u stalnoj opasnosti i da smo ranjivi i da je svet veoma opasno mesto”, kaže Tičman i nudi rešenje.

Tičman kaže da ljudi moraju da ograniče svoju izloženost društvenim medijima i vestima kako bi održali ravnotežu u životu. U redu je pročitati neke vesti da biste ostali informisani i proverili šta ljudi govore na mreži, ali može postati nezdravo ako preterate.

Kada pročitate dovoljno da znate šta se dešava, razmislite o drugim stvarima koje uživate da radite i koje vam pomažu da održite svoje mentalno zdravlje, kaže ona.

„Ne radi se o ‘ovo je loša stvar, a ovo je dobra stvar’ .Radi se o tome kako se bavite time i kako se to uklapa u ostatak onoga što se dešava u vašem životu“, kaže Teachman. „Kako živite do kraja dana i života i koji su uticaji na to?“

Želite li da čitate loše vesti ili da radite ono u čemu zista uživate?

Ako se osećate preplavljeni vestima, Teachman kaže da je važno razmotriti koje su vaše vrednosti i kako možete da delujete na te vrednosti u svom svakodnevnom životu. Razmislite ko želite da budete i šta želite da postignete. Ovo može da fokusira vaš um kada se osećate preopterećeno.

Umesto da čitate o velikim, lošim problemima – radite “male” dobre stvari

Ako trenutno ne osećate da ste ono što želite da budete, kaže ona, razmislite o malim stvarima koje možete da uradite da biste se približili tome da postanete ta osoba. Razmislite o stvarima koje možete da uradite da biste se približili tom cilju kako biste bili sposobniji da se nosite sa stresom i da se osećate dobro mentalno, kao i o stvarima koje možete da uradite da biste rešili probleme zbog kojih ste zabrinuti.

„Odmaknite se od svojih društvenih medija. Odmaknite se od telefona. Odmaknite se od stresora osim ako vam stresna stvar neminovno ne naškodi“, kaže Prajs. „I budite više lokalni.“

Prajs kaže da lokalno delovanje u vezi sa pitanjima koja vas brinu može vam pomoći da održite svoje mentalno zdravlje, jer u suprotnom stvari mogu biti predaleke i preteške za rešavanje. Možda ne možete okončati rat, ali možda možete pomoći nekim ljudima u vašoj zajednici ili naterati svoju zajednicu da uradi nešto što pomaže u većem problemu.

“Ljudi su preplavljeni. Umorni su. Ponekad poželite da se samo sklupčate u klupko i navučete svoj čaršaf preko glave. To najgora stvar koju možete učiniti za svoje mentalno zdravlje. Umesto toga, povežite se sa ljudima i umesto da čitate o lošim stvarima, radite male dobre stvari”, poručuje Tičman.

–

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI:

Ukrajina napala MOSKVU!

Na meti više ruskih gradova Autor : Bilten.rs , Izvor : mediji Foto: Andrii Marienko (STR) Ukrajinska vojska je pokrenula…

Podelite vest