Podeli vest

Dejan Ristić, jedan od roditelja dece iz Osnovne škole “Vladislav Ribnikar”, rekao je danas da je odluka Vlade Srbije da školsku godinu završi 6. juna mnogo uravnoteženija.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

FOTO TANJUG/ MILOŠ MILIVOJEVIĆ

“Nakon sastanka Saveta roditelja u ponedeljak, 95 odsto roditelja je glasalo za to da se školska godina ne skraćuje, da deca do kraja školske godine idu redovno na nastavu, jer je to želja dece budući da trenutno 85 odsto dece redovno pohađa nastavu u OŠ ‘Vladislav Ribnikar’ “, rekao je Ristić za Tanjug.

Ova odluka Vlade da se škoska godina za sve škole u Srbiji okonča šestog juna je uravnoteženija, vlada je presekla i donela odluku”, rekao je Ristić. Prema njegovim rečima, u odnosu na ono što je bilo najavljivano kada će biti okončana školska godina u celoj zemlji, ova odluka vlade je mnogo uravnoteženija.

“Dakle okončava se školska godina 6. juna za osnovne i srednje škole u Srbiji, ali škole mogu da nastave do 20. juna da rade do redovnog okončanja ukoliko đaci to žele”, rekao je on. Komentartišući podeljenjo mišljenje među roditeljima, Ristić je istakao da nije reč o podeljenom mišljenju roditelja, već o neprofesionalizmu domaćih medija.

“Potpuno je normalno da nakon ovakve tragedije, nezabeležene u novijoj istoriji Srbije, ljudi različito reaguju, posebno traumatično i dramatično reaguju porodice stradalih, kao i porodice ranjenih, ali i mi ostali”, rekao je Ristić. Dodaje da su pojedinci pokušali svoje mišljenje da nametnu kao opšte i jedino moguće i jedino etičko mišljenje. Ristić, čije dvoje dece idu u “Ribnikar” kaže da deca žele da idu u školu i da, kaže on, “žele da vrate svoju školu sebi koja im je oteta na najbrutaliniji i najmonstruozniji način ovim strašnim masakrom i oni imaju pravo da odluče”.

“Oni su odlučili na način na koji su osetili svojim umom, svojim dušicama, oni su odlučili više od 85 odsto njih da pohađaju nastavu, za nas starije je ta odluka bila neočekivana mogu vam reći naše lično iskustvo – dakle, moja ćerka ide na nastavu i u početku je za suprugu i mene ta odluka bila neočekivana mi smo očekivali da će reći nisam spremna, međutim kada je uspela posle izvesnog vremena da nam verbalizuje svoju odluku rekla je sledeću stvar – to je moja škola moji drugari su tamo, uključujući i moje drugare koji su stadali oni su tamo za nas, mi želimo da budemo sa njima, želimo da budemo zajedno i želimo da budemo sa njima i niko ne može u tome da nas spreči i ne sme da nas spreči”, rekao je Ristić.

Ristić dodaje da su im stručnjaci iz Norveške, koji su razgovarali sa roditeljima rekli da su potpuno normalni disonantni tonovi, nakon takve tragedije, kao i da to nisu nesporazumi, već pokušaj da svako pokuša da artuikuliše tu bol.

“Ali taj stepen boli je različit opet u zavisnosti od toga kako nas je ta tragedija pogodila, i ta empatija koja vlada u našem društvu koja zaista postoji nama u Ribnikaru i te kako znači, i te kako znači ta cela atmosfera u društvu taj visok stepen saosećanja i visok stepen razumevanja, ali ne treba učitavati u ovu tragediju nešto što ona ne sadrži dakle nema nesporazuma među roditeljima. Pa roditelji odeljenja 7/2 insistiraju da deca treba da idu u školu, znate šta to znači, znate koliko je to snažna poruka”, rekao je Ristić.

Za sastanak sa stručnjacima iz Norveške kaže da je bio veoma konstruktivan i da su u atmosferi pijeteta i tuge razmenili mišljenja i iskustva, kao i da je važno da primenimo primere dobre prakse iz sveta i da je potrebna svest da su se takve tragedije dešavale i u Srbiji zbog čega su potrebni ogromna odgovornost i strpljenje.

“U slučaju Norveške i zločina koji se desio kada je Brejvik ubio 69 civila i ranio više stotina, njima su bili potrebni meseci i godine da osmisle način na koji će obaviti javnu memorijalizaciju tog događaja, žrtava i kako tretirati preživele”, rekao je Ristić.

Dodaje da je važno da iz ove tragedije kao društvo izađemo odgovorniji, da izađemo sa neuopredivo većim stepenom solidardnosti i empatije, da se pre svega zaštite porodice postradale dece i njihovog čuvara Dragana, kao i da pružimo maksimalnu podršku porodicama dece koja su ranjena i čijem se oporavku zajedno s nastavnicom svi nadamo.

“U ovom trenutku ono što je naše iskustvo iz uloga države, dakle od trećeg maja do danas evo sada već mesec dana dakle sva moguća podrška postoji od stručne psihološke podrške do visokog stepena razumevanja i to je zaista potpuno specifičan slučaj u smislu događaja. Važno je da budemo trpeljivi, da budemo strpljivi da vodimo dijalog ono što nam norveške kolege kažu i ono što mi u Muzeju žrtava genocida znamo iz našeg isustva bavljenjem žrtvama iz Drugog svetskog rata i preživelima – svako ima svoju dinamiku”, rekao je Ristić. Kako je rekao Norvežani su izneli predloge da se taj deo škole očuva kao memorijalna celina sa čime su se saglasili svi, ali da je sada pitanje kako to da se izvede.

“Nisu za sada ulazili u neke predloge jer se kod njih to desilo na jednom ostrvu, kod nas se desilo u jednoj od škola u samom glavnom gradu, dakle postoji i određen drugi istorijski prostor i svaki drugi kontekst. Ali su nam ukazali na sledeće stvari – da je važno voditi dijalog da je važno dati vremena svima, a posebno onima koji su u najvećoj meri ovim oštećeni da počnu da razgovraju i da počnu da daju predloge kako oni misle da bi to trebalo uraditi. Nema razlogani za žurbu ni za bilo kakvo nametanje bilo kakvog stava”, rekao je on.

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI: