Na osnovu izveštaja Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od 1. marta, koji se poziva na nedavno Lancet istraživanje, otkriveno je da 1 od 8 ljudi širom sveta sada živi s gojaznošću. Tačnije, najnoviji podaci pokazuju da je 2022. godine 2,5 milijardi odraslih osoba (ili 43%) imalo prekomernu težinu.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

Foto:Pixabay

Od 2,5 milijardi, 890 miliona odraslih živelo je s gojaznošću – broj koji se više nego udvostručio od 1990. godine. Gojaznost adolescenata je četiri puta veća nego 1990. godine, s 160 miliona mladih od 5 do 19 godina koji se smatraju gojaznima.

Ali, šta je razlika između prekomerne težine i gojaznosti? I kako WHO izveštaj ponovo pokreće pozive za prevenciju i upravljanje gojaznošću na globalnom nivou, koji su neki od intervencija koje mogu pomoći? Evo šta treba znati.

Gojaznost ili prekomerna težina ?

Gojaznost je “hronična bolest koja se karakteriše viškom depozitom masti koji može narušiti zdravlje”, kaže dr Francesco Branca, direktor Odeljenja za ishranu i bezbednost hrane u SZO. Jednostavnije rečeno, on kaže za Yahoo Life da je to “ozbiljnija forma prekomerne težine”.

Prema SZO, gojaznost dovodi do većeg rizika od:

  • Kardiovaskularnih bolesti
  • Dijabetesa tipa 2
  • Bubrežnih bolesti
  • Određenih vrsta kancera
  • Problema sa zdravljem kostiju
  • Problema sa reproduktivnim zdravljem
  • Ograničenja svakodnevnih funkcija, poput kretanja i spavanja

Branca kaže da komorbiditeti gojaznosti – koji uključuju zdravstvena stanja poput dijabetesa, hipertenzije i opstruktivne apneje u snu – uzrokuju oko 5 miliona smrtnih slučajeva širom sveta svake godine.

Šta je prekomerna težina?

S druge strane, prekomerna težina nije povezana s “pouzdanim povećanim rizikom od bolesti i smrtnosti”, kaže dr Melanie Jay, direktorka Programa za gojaznost na NYU Langone, za Yahoo Life.

Međutim ona dodaje da kada neko ima prekomernu težinu, ima veći rizik od razvoja gojaznosti u budućnosti, kao rezultat prirodnih obrazaca dobijanja na težini.

Svako stanje definiše indeks telesne mase (BMI), koji se smatra merenjem masti u telu na osnovu visine i težine osobe. Iako je alat za merenje kontroverzan, koristi se kao sredstvo za određivanje kategorija težine:

  • Normalno: BMI ispod 25
  • Prekomerna težina: BMI od 25 do 29,9
  • Gojaznost: BMI 30 i više

Jay kaže da je BMI “koristan na populacionom nivou” radi predviđanja nivoa masnog tkiva i, shodno tome, stopa gojaznosti. Međutim, na individualnom nivou, treba uzeti u obzir više metrika zdravlja. Na primer, nivoi šećera u krvi, holesterola i drugi faktori su neki od faktora koje Jay traži kod svojih pacijenata. Takođe se uzimaju u obzir i druga fizička merenja, poput obima struka.

“Postoje ljudi koji imaju viši indeks telesne mase koji bi se smatrali visokim rizikom, ali individualno nisu jer nemaju iste komorbiditete ili komplikacije pri tom BMI-u”, kaže ona.

S druge strane, “Možete imati ljude u kategoriji prekomerne težine koji i dalje imaju puno visceralne masti, puno povećanja težine u stomaku, koji imaju porodičnu istoriju dijabetesa, koji mogu imati predijabetes ili dijabetes. Tako da je to važnije od njihovog BMI u tom trenutku.” Dodaje da sama mera “nije dobar pokazatelj zdravlja.”

Uslovi u kojima ljudi žive i rade mogu imati ogroman uticaj na gojaznost

Društveni determinanti zdravlja – definisani od strane Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) kao “ne-medicinski faktori koji utiču na ishode zdravlja”, poput uslova u kojima ljudi žive i rade, kao i rasizma i klimatskih promena – takođe igraju ulogu u verovatnoći gojaznosti u odnosu na prekomernu težinu.

Šta uzrokuje ili doprinosi gojaznosti: Jesmo li sami kri za višak kilograma ili ipak ne?

Branca kaže da bolest proizlazi iz “desekvilibra energije, generisanog nezdravim unosom hrane i nedovoljnom nivoom fizičke aktivnosti.”

I dok pristrasnost prema težini doprinosi verovanju da je gojaznost rezultat lične odgovornosti, stručnjaci kažu da ima vrlo malo učešća u dijagnozi osobe.

“Gojaznost je uvek interakcija genetske predispozicije i okoline u kojoj neko živi, uključujući ljude s kojima se interaguje i hrane koja je dostupna. A tu su i lekovi i druge stvari koje povećavaju rizik od gojaznosti i uzrokuju dobijanje na težini”, objašnjava Jay. “Većina gojaznosti nema veze s ličnim izborima.”

gojaznost
Foto: Pixabay

Politika može smanjiti gojaznost?

Portparol odeljenja za ishranu, fizičku aktivnost i gojaznost CDC-a se slaže sa stavom da je gojaznost najmanje lična odgovornost jedne osobe.

“Dizajn četvrti, pristup nutritivnoj, pristupačnoj hrani i pićima, kao i pristup sigurnim i pogodnim mestima za fizičku aktivnost, sve to može uticati na težinu i zdravlje. Rasne i etničke disparitete u gojaznosti ističu potrebu za adresiranjem faktora koji utiču na zdravlje i uklanjanjem prepreka, poput siromaštva, obrazovanja i stanovanja.”

Zato Jay kaže da prevencija gojaznosti zahteva intervencije na visokom nivou.

“To znači oblikovanje društva tako da su zdraviji izbori automatski i lakši, adresiranje globalne snabdevačke mreže hranom kako bi se imali zdraviji izbori i dovoljno voća i povrća, i izgrađivanje okoline sa mogućnostima da ljudi više šetaju i vežbaju na siguran način.”

Bitno je, kaže Jay, “da postoje stvari koje znamo da podstiču ovaj globalni porast stopa gojaznosti i onda mislim da još uvek ima mnogo stvari koje ne znamo.” I budući da je prevencija važna u smanjenju stopa gojaznosti, stručnjaci kažu da treba posvetiti više pažnje politikama i njihovom uticaju.

Kakav je tretman gojaznosti?

“Tretman gojaznosti zahteva integrisani pristup, uključujući dugoročnu podršku promenama načina života koju pruža dobro obučeni tim zdravstvenih radnika – lekari, dijetetičari, psiholozi – eventualno uz farmakološko i/ili hirurško lečenje, zavisno o ozbiljnosti stanja”, objašnjava Branca.

Jay kaže da “svi smo čuli o novijim injektabilnim lekovima. Ali tu su i neki lekovi koji su duže prisutni, koji su manje skupi i možda su dostupniji u ovom trenutku.” Ali, kako ističe, “mi imamo 1 milijardu ljudi” koji žive s gojaznošću. “Želimo to da sprečimo”, kaže ona. “Potrebna nam je još mnogo istraživanja i pokušavanja mnogo više stvari kada je u pitanju prevencija gojaznosti ili čak sprečavanje daljeg povećanja stopa gojaznosti.”

Gojaznost u Srbiji
Foto:shutterstock

–

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

POSLEDNJE VESTI:

Ukrajina napala MOSKVU!

Na meti više ruskih gradova Autor : Bilten.rs , Izvor : mediji Foto: Andrii Marienko (STR) Ukrajinska vojska je pokrenula…

Podelite vest