Natalijina ramonda, cvet feniks, koja se nosi na reveru uoči i na Dan primirija koji se obeležava 11. novembra, predstavlja simbol stradanja i pobede srpskog naroda.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

Foto Logo

Koncept Natalijine ramonde, kao simbola kojim se u Srbiji obeležava Dan primirja, osmisli su sadašnji ambasadori Marko Đurić i Aleksandar Ristić.

Značka koja se nosi na reveru u nedelji uoči i na dan obeležavanja praznika predstavlja kombinaciju Natalijine ramonde, cveta feniksa i lente Albanske spomenice, medalje koja je dodeljivana srpskim vojnicima za iskazanu izuzetnu hrabrost.

Iako se Dan primirja u Srbiji obeležava kao nacionalni praznik od 2012. godine, Natalijina ramonda se koristi od 2013. godine, a ovaj simbol govori o srpskom narodu, iskušenjima kroz koja je prošao tokom i posle Prvog svetskog rata i o vaskrsnuću Srbije.

Natalijina ramanoda postala je simbol srpskog stradanja u Velikom ratu, kada je Srbija izgubila 1,24 miliona ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva koje je imala po popisu iz 1914. godine, kao cvet feniks, budući da može da oživi i kada se potpuno osuši.

To ponovno rađanje povezuje se sa činjenicom da je Srbija nakon teškog i iscrpljujućeg rata uspela da izađe kao pobednica.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada su sile Antante u Francuskoj potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat.

Na Dan primirja u nekim zemljama, posebno u Velikoj Britaniji, nosi se cvet bulke – popi, kao podsetniik na krvavo crveni cvet koji i dalje raste na mestima bitaka u Francuskoj i Belgiji, kao što je to 1915. opisao kanadski potpukovnik Džon MekKre “Na polju časnom” – “Na poljima Flandrije”.

Natalijina ramonda, čiji je cvet visok 10 centimetara, pripada familiji Gesneriaceae, koja obuhvata biljne vrste rasprostranjene u tropskim i subtropskim oblastima.

Ima ljubičaste cvetove i tamno zeleno lišće, a cveta od aprila do juna.

U periodima suše, ona se sasuši i smežura, ali čim dobije dovoljno vode postepeno se oporavlja, uspostavlja normalnu fiziološku aktivnost i ozelenjava.

Tu jedinstvenu pojavu prvi je uočio sasvim slučajno botaničar Pavel Černjavski kada je prosuo vodu po herbarijumu.

Natalijinu ramondu otkrio je dvorski lekar i botaničar Sava Petrović, 1882. godine, kod Niša u Jelašničkoj klisuri.

Iako je prvo želeo da novu vrstu nazove Niška ramonda, odluku je promenio u čast Kraljice Natalije.

Ova zakonom strogo zaštićena vrsta raste i u Severnoj Makedoniji, na severu Grčke, u Albaniji, Crnoj Gori i na severozapadu Bugarske.

Područja na kojima u Srbiji raste proglašena su za zaštićena područja, a to su Park prirode „Sićevačka klisura”, Specijalni rezervat prirode „Jelašnička klisura”, Specijalni rezervat prirode „Suva planina” i Nacionalni park „Šar planina”.

bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

www.VRACARRESORT.com

POSLEDNJE VESTI:

POGLEDAJTE JOŠ

Podelite vest