Podeli vest

Prošle godine u Srbiji je ubijeno 28 žena, među kojima su i dve devojčice, što je za pet više u odnosu na 2022. godinu, a koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević ukazuje da je i jedna ubijena žena mnogo i apeluje da se nasilje prijavi.

Autor : Bilten.rs , Izvor : Tanjug

Foto:Pixabay

Stanojević je za Tanjug naglasila da je broj od 28 ubistava žena “strašan broj” i upozorila da niko nema pravo da nekoga liši života, već da iz zajednice treba otići ako u njoj ima neslaganja.
“Nije rešenje da ženu ubiješ pa posle i sebe ubiješ, ili ideš u zatvor, a deca? Oni će u domove ili u hraniteljske porodice. Moramo da se zapitamo šta time dobijamo. Šta dobija čovek koji ubije svoju ženu”, upitala je Stanojević i ukazala da žene neće biti, a ni tog čoveka, jer će se povlačiti po zatvorima.


Ona je ocenila da su se žene u odnosu na ranije godine, ohrabrile da prijavljuju nasilje, ali ističe da to nije dovoljno, jer nasilja ima mnogo.
“Mi moramo da bude konstantno u toku kako bi pomogli onima kojima možemo, ali sa druge strane ne možemo da pomognemo onome ko ne traži pomoć”, ukazala je Stanojević i naglasila da žene ne trpe nasilje jer vole, već iz straha i stida, odosno jer se plaše nasilnika.


Ona smatra da se žene često stide što trpe nasilje i osećaju da su zbog toga “građani drugog reda”, što, kako kaže, nije istina i ističe da ih niko neće osuditi, sem osoba koje su slične nasilniku.


Stanojević je dodala da žena koja je žrtva nasilja mora to da prijavi, ako ne policiji, onda da se poveri osobi u koju ima poverenja i da joj kaže šta trpi, psihičko ili fizičko nasilje.

FOTO TANJUG/ TANJUG VIDEO/ bg


Ona je rekla da postoji mnogo žena u Srbiji koje su ugrožene i koje se nadaju da će biti bolje i da će se nešto promeniti, ali im poručuje da neće biti bolje dok ne potraže pomoć.


Stanojević objašnjava da žrtva mora da dođe do nekoga s kim će zajedno napraviti plan kako da izađe iz takve situacije, a da partner to ne primeti, jer ima mogo situacija da posle razvoda dolazi do ubistva pošto nasilnici.
Kako ona kaže, nasilnici često misle da im je ta žena “zagorčala život”, iako to nije tačno, jer svačiji život zavisi od onoga ko ga živi.


Na pitanje koliko trenutno žena i dece ima u sigurnim kućama, ona je navela da Sigurna kuća zaključuje ugovor sa Sekretarijatom za socijalnu zaštitu kojim je predviđeno da bude oko 30 žena u kućama, ali da trenutno ima više žena sa decom od tog broja.
“U situaciji kad vam se obrati žena koja je životno ugrožena sa svojom decom, bez obzira na ograničenje, vi ćete je primiti. Ja ne bih mogla da ne primim nekoga ko je toliko ugrožen i u takvoj situaciji da boravi na ulici ili u parku, a da pritom ima mesta u sigurnim kućama”, naglasila je ona i dodala da se to nikad neće desiti u beogradskim sigurnim kućama.


Ugovorima je, kako je navela, predviđeno da žene ostanu po šest meseci u sigurnim kućama, dok je praksa pokazala da to zavisi od žene, neke ostanu kraće od tih šest meseci, a ima i nekoliko žena koje su u sigurnim kućama više od godinu dana, jer se još uvek osećaju ugroženo.


Stanojević je ocenila da u situacijama kada nasilnik i dalje preti i govori “samo čekam da izađeš iz kuće”, niko nema pravo da toj ženi kaže da je njeno vreme isteklo i da napusti kuću, jer bi takvim činjenjem i oni, koji odlučuju o boravku u sigurnoj kući, postali nasilnici.


Žene, kako je objasnila, ostaju u sigurnoj kući sve dok se, uz njihovu pomoć i centra za socijalni rad, ne osete dovoljno sigurno da mogu slobodno da šetaju ulicom i da obavljaju svakodnevne poslove, a da ne strepe da ih nasilnik prati.
“Mi ženu učimo da se ne plaši, da se osnaži, da u nekim situacijama, kad oseti da je ugrožena zna koga da pozove. I to u stvari jeste svrha sigurne kuće”, istakla je Stanojević.


Prema njenim rečim, uglavnom sve žene koje imaju decu mlađeg uzrasta dovedu ih sa sobom, ali je ograničenje sigurne kuće da dečaci koji imaju više od 15 godina ne mogu da borave u kući, zbog, kako je objasnila, nekoliko situacija koje nisu bile primerene.


Na pitanje koliko žena se u proseku vrati u porodični dom, odnosno nasilniku, Stanojević je istakla da podataka za 2023. godinu još uvek nema, ali da se u 2022. godini devet odsto žena vratilo.
“Ove godine mislim da će, nažalost, biti više žena koje su se vratile nasilniku. Imali smo neke vrlo ozbiljno ugrožene žene koje su stvarno bile prave žrtve nasilja, modre i potpuno izobličene, ali nažalost on počinje da obećava da neće više nikad i posle nekoliko meseci ona kaže da mu se vraća, jer mu veruje”, navela je ona.


U Sigurnoj kući sa ženama rade socijalne radnice, psiholozi, psihijatri, a čak i advokati koji im prižaju besplatnu pravnu pomoć, međutim, kako dodaje Stanojević, bilo je žena koje nisu htele da razgovaraju sa psihologom, odnosno izbegavale su, ali dodaje da su takvi slučajevi sve ređi.


Ona ocenjuje da sve više žena prijavljuje nasilje i traži pomoć koju pružaju u sigurnim kućama, odnosno pomoć psihologa, socijalnih radnika i svu ostalu koja im je potrebna.


U sklopu Sigurne kuće postoji vrtić za decu sa kojom posle 17.00 časova, do koliko borave u vrtiću, rade profesionalni vaspitači iz Centra za zaštitu dece.
“Sve radimo da ih zaštitimo, ali uvek može više. Ono što je meni problem je što sve ove godine nismo imali slučaj da žene iz sigurne kuće dobiju socijalne stanove koji se inače daju kategorijama ugroženog stanovništva”, naglasila je Stanojević i dodala da žene koje su žrtve nasilja u Srbiji nisu na prvoj ili drugoj listi, i da je diskriminacija očigledna.


Kada je reč o zapošljavanju žena iz Sigurne kuće, Stanojević kaže da ih brže zaposle od bilo koje druge institucije i da imaju mnogo ponuda od firma, preduzeća i privatnika koji žele da zaposle te žene naročito posle televizijskih emisija.
Ona kaže da je lepa vest i to da je nekoliko žena prihvatilo ponudu pojedinih fakulteta da se potpuno besplatno školuju, jer im je bila želja da studiraju, ali ranije nisu imale uslova.


bilten logo

Kako biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.


POSLEDNJE VESTI: